BIOGRAFIJE

Ne možete žudeti za drugačijim svetom ako ne znate da postoji.

Dosad nezabeležen pogled na smrtonosnu i opsceno bogatu granu italijanske mafije, ali i uzbudljiva priča o ženama koje su sve rizikovale ne bi li je srušile.

Kalabrijska mafija – poznata kao ʼNdrangeta – jedan je od najbogatijih i najnemilosrdnijih kriminalnih sindikata na svetu, s ograncima koji se pružaju od Amerike do Australije. Kontroliše sedamdeset posto tržišta kokaina i heroina u Evropi, upravlja milijardama dolara od reketa, posreduje u nezakonitoj trgovini oružjem – opskrbljuje oružjem kriminalce i teroriste – i pljačka državnu kasu i Italije i Evropske unije.

Moć ʼNdrangete izvire iz mačističke mešavine nasilja i tišine – zakona omerte. A istrajava zbog porodičnih veza: sindikatu pripadate ili rođenjem ili brakom. Odanost je apsolutna. Krvoproliće se poštuje. Pripadnici ʼNdrangete će pre otići u zatvor ili grob, hladnokrvno ubiti oca, majku, brata, sestru... nego što će izdati Porodicu. ʼNdrangetsko poštovanje tradicije i istorije prati nasilna mizoginija njenih muškaraca. Žene smatraju pokretnom imovinom, čipovima za potkusurivanje u stvaranju i održavanju saveza između klanova, a batine – i još gore stvari – sasvim su uobičajene.

Kad je jedna zlostavljana ʼndrangetska supruga 2009. godine bila ubijena nakon što je odlučila da postane svedok-saradnik, javna tužiteljka Alesandra Čereti počela je da razmatra primamljivu mogućnost: da je seksizam ʼNdrangete možda i njena najveća mana – ali i najbolje oružje tužilaštva. Obrativši se još dvema mafijaškim suprugama, Alesandra ih je ubedila da svedoče i tako stvore novu budućnost za sebe i svoju decu.

Feministička saga o pravim zločinima i pravdi, knjiga Ndrangeta predstavlja zapanjujuću priču o borbi za opstanak koju su s visokim ulozima vodile sjajne, nepokolebljive žene naspram nemilosrdnih mafioza. Usred svega toga našle su se tri žene koje se bore za svoju decu i sopstveni život. Neće sve preživeti.

Boban Petrović je rođen u Beogradu 1951. Za vreme školovanja bavio se fudbalom i u isto vreme pohađao časove gitare i klavira. Dok je studirao, bio je vlasnik nekoliko prestižnih diskoteka kako u Beogradu tako i u Rovinju, Dubrovniku, na Kopaoniku… Po sticanju diplome na FON-u posvetio se muzici. Po objavljivanju svog prvog romana Rokanje 1 za Književne novine 1986. Boban je napustio zemlju i od tada je živeo u Londonu i na Kipru, gde se bavio biznisom (trgovina metalima). Roman Rokanje 2 opisuje uspon u njegovoj, prvo muzičkoj karijeri u Jugoslaviji sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, a onda i period njegovog uspona u internacionalnoj biznis karijeri.

„Umetnost zabave u Beogradu osamdesetih godina prošlog veka bila je stvar prestiža za mnoge mlade gradske snobove. No snobovi nikad nisu shvatili vorholovsku dimenziju umetnosti žurki na način na koji su to radile pop ikone tog vremena u rasponu od Dragoša Kalajića preko Vlaje Jovanovića do Bobana Petrovića. Boban Petrović uvek pogađa u srž onoga što se naziva urbano, gradsko, multikulturalno, i kao majstor novotalasne zabave jedan je od ljudi koji su nedvosmisleno pop heroji i ikone stila urbano nostalgičnog Beograda”, piše u svom predgovoru knjizi Vladimir Đurić Đura, srpski prozni pisac i pesnik, pevač, kompozitor, novinar, urednik, marketinški i medijski stručnjak.

Boban Petrović (Beograd, 1951) je srpski i jugoslovenski muzičar, disk-džokej i biznismen. Bio je jedna od najznačajnijih ličnosti beogradske rokenrol scene, pop heroj i ikona sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Javlja se kao glas „bezbrižne generacije, one koja je odrasla uz zvuke električnih gitara, sanjajući o slobodi u svakom smislu. U diskotekama se ne bistri nikakva ideologija niti postoji osnova za nacionalnu budućnost koju su na mlade generacije želeli da prenesu njihovi roditelji. U trci za lako zarađenom i potrošenom lovom, uz viski i devojke, bezbrižna generacija živi svoju prolaznost onako kako misli da zaslužuje, ali zato u venama njihovih potomaka trešti električna energija pevajući novu himnu besmislenom življenju. U svom predgovoru u knjizi slikar, novinar i pisac Dragoš Kalajić piše: „Bili smo umetnici silom (ne)prilika i porivom ka nezavisnosti jer je u totalitarnim sistemima moderne civilizacije umetnost jedna od retkih oaza kakve-takve slobode. Znak raspoznavanja takvih prestupnika bila je i ostala sklonost da se uskraćenosti nadoknađuju stilom luksuznog preživljavanja sticanog korišćenjem praznina u sistemu sveopšte naopakosti. Valja istaći da je ta društvena izopačenost i osujećenost obeležila niz generacija beogradskih zlatnih dečaka, razvivši u njima izvanredne talente za nadoknađivanje posredstvom vičnih uživanja u plodovima vrtova noći obasjanih električnim svetlima galaksije ‘slatkog životaʼ.”

Uzbudljiv autobiografski putopisni roman koji prati peripetije Bobana Petrovića tokom organizacije jadranske turneje londonskog rok benda „Nemesis”. Knjiga opisuje prve dane u kojima Petrović pokušava da se probije u svetski šou-biznis.

U osamnaestoj godini, Mansur Adajfi napustio je svoj dom u Jemenu zbog kulturne misije u Avganistanu. Nikad se nije vratio. Pošto su ga vojni zapovednici oteli, a zatim prodali SAD posle 11. septembra, nestao je u Gvantanamo Beju, gde je proveo narednih četrnaest godina kao pritvorenik broj 441.

Ne zaboravite nas ovde pripoveda dve paralelne priče o odrastanju: o improvizovanom isturenom položaju koji postaje najozloglašeniji svetski zatvor i o nedužnom mladiću koji izranja iz njegovog mraka. Stigavši kao tvrdoglavi tinejdžer, Mansur je preživeo zloglasni logorski program ispitivanja i postao opasni i okoreli otporaš koji je predvodio zatvorske pobune i štrajkove glađu. Ali s vremenom je izrastao u čoveka pod nadimkom Problematični Smeško: u učenika, pisca, pravozastupnika i istoričara. Dok je bio u Gvantanamu, napisao je niz rukopisa koje je u vidu pisama slao svojim advokatima, a zatim ih, u saradnji s nagrađivanim piscem Antoniom Ajelom, pretočio u ovu životnu hroniku. S neočekivanom toplinom i saosećajnošću, Mansur razvija pripovest o borbi za nadu i preživljavanje u nezamislivim okolnostima, osvetljavajući bezgraničnost ljudskog duha. A kroz svoju priču takođe priča i onu o Gvantanamu, pružajući besprimeran pogled na jedno od najtajnovitijih mesta na svetu i na ljude – pritvorenike i čuvare u jednakoj meri – koji su tamo živeli s njim.

Dvadeset godina posle 11. septembra, Gvantanamo je i dalje otvoren i u trenutku neizbežne procene, Mansur Adajfi nam pomaže da razumemo šta se zapravo tamo događalo – kako jezivo tako i lepo – i nudi nam zadivljujuće svedočenje o iskustvu koje ne možemo sebi dozvoliti da zaboravimo.

Šokantna i skandalozna priča o Mesalini – trećoj ženi cara Klaudija – jednoj od najkontroverznijih žena rimskog sveta. Sladostrasna slika carice Mesaline kao okrutne, grabljive i seksualno nezasite spletkarošice, koja potiče iz dela muških istoričara kao što su Tacit i Svetonije – duboko je ukorenjena u zapadnom narativu.

U ovoj knjizi klasičarka Onor Kargil-Martin stavlja na probu taj tradicionalni narativ. Najpre proučava Mesalinin život onakav kakvog su ga preneli primarni izvori, zatim koristi materijalne i posredne dokaze da rekonstruiše svaki aspekt Mesalininog karaktera: političarke, supruge, preljubnice i prostitutke. Naposletku istražuje kako je potomstvo pamtilo Mesalinu, da li kao umetnicu i muzu, sledbenicu obespravljenih paganskih žena, ili kao simbol sladostrašća, kako je portretisana u literaturi i na filmu.

Kargil-Martin ne teži da ponovo napiše ceo Mesalinin životopis, niti da spase njen ugled, već želi da sagleda njen život u kontekstu vremena u kojem je živela i da povrati humanost životnoj priči prethodno definisanoj strujama visoke politike i patrijarhata.

Nova biografija kraljice Elizabete II (i njene porodice), pojavljuje se u pravo vreme sa obiljem novih podataka i otkriva nam kako se porodica Vindzor razvijala i procvetala, dok se svet oko nje menjao.

U zapanjujućoj novoj biografiji Poslednja kraljica, Klajv Irving postavlja pitanje dugovečnosti britanske monarhije. U 2021. godini, kraljica Elizabeta II se izgleda konačno pomirila sa savremenim svetom, u čemu su joj pomogli novi naraštaji Vindzora. Međutim, kroz Irvingov jedinstveni uvid naziremo krhku ustanovu kojoj izuzetno posvećeni matrijarh čuva dostojanstvo, zauzvrat praveći faustovsku pogodbu s medijima.

Poslednja kraljica nije uobičajena biografija, pa ni ova knjiga nije ograničena tradicijom tog žanra. Umesto toga, prati borbu Elizabete II i njene porodice da opstanu pred nesvakidašnjim promenama u našim stavovima prema kraljevskoj porodici, i to čini budnim, pronicljivim okom istraživačkog novinara, koji je kroz priču prisutan i u nju uključen na izuzetno ličnom nivou.

Ne možete suditi o punom potencijalu osobe na osnovu njenih grešaka iz mladosti.

Nezaboravna istinita priča o milosti iz pera jednog od najinspira­tivnijih advokata svih vremena. Ova priča predstavlja i svojevrstan apel da se zaustavi neosnovano hapšenje širom SAD.


Brajan Stivenson je na početku svoje karijere osnovao neprofitnu advokatsku kancelariju Inicijativa za jednaku pravdu (Equal Justice Initiative, EJI) u Montgomeriju, u Alabami, s namerom da zastupa siromašne i nepravedno osuđene zatvorenike.

Knjiga Pravo na prigovor prati razvoj male Stivensonove kancelarije, koja se suočava s najvećom stopom smrtnih presuda i pogubljenja u SAD, ali uspeva da pokrene kampanju protiv osuđivanja maloletne dece na smrtnu kaznu i pred američku naciju iznese revolucionarna stanovišta o istorijatu rasnih nepravdi.


Jedan od Stivensonovih klijenata bio je Volter Makmilan, mla­di crnac koji je osuđen na smrt zbog ubistva belkinje koje nije počinio. Njegov slučaj pokazuje kako je smrtna kazna u Americi direktna posledica korumpiranog sistema, koji je nesumnjivo na strani bogatih i krivih, a ne siromašnih i nevinih.