BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Ne možete žudeti za drugačijim svetom ako ne znate da postoji.

Dosad nezabeležen pogled na smrtonosnu i opsceno bogatu granu italijanske mafije, ali i uzbudljiva priča o ženama koje su sve rizikovale ne bi li je srušile.

Kalabrijska mafija – poznata kao ʼNdrangeta – jedan je od najbogatijih i najnemilosrdnijih kriminalnih sindikata na svetu, s ograncima koji se pružaju od Amerike do Australije. Kontroliše sedamdeset posto tržišta kokaina i heroina u Evropi, upravlja milijardama dolara od reketa, posreduje u nezakonitoj trgovini oružjem – opskrbljuje oružjem kriminalce i teroriste – i pljačka državnu kasu i Italije i Evropske unije.

Moć ʼNdrangete izvire iz mačističke mešavine nasilja i tišine – zakona omerte. A istrajava zbog porodičnih veza: sindikatu pripadate ili rođenjem ili brakom. Odanost je apsolutna. Krvoproliće se poštuje. Pripadnici ʼNdrangete će pre otići u zatvor ili grob, hladnokrvno ubiti oca, majku, brata, sestru... nego što će izdati Porodicu. ʼNdrangetsko poštovanje tradicije i istorije prati nasilna mizoginija njenih muškaraca. Žene smatraju pokretnom imovinom, čipovima za potkusurivanje u stvaranju i održavanju saveza između klanova, a batine – i još gore stvari – sasvim su uobičajene.

Kad je jedna zlostavljana ʼndrangetska supruga 2009. godine bila ubijena nakon što je odlučila da postane svedok-saradnik, javna tužiteljka Alesandra Čereti počela je da razmatra primamljivu mogućnost: da je seksizam ʼNdrangete možda i njena najveća mana – ali i najbolje oružje tužilaštva. Obrativši se još dvema mafijaškim suprugama, Alesandra ih je ubedila da svedoče i tako stvore novu budućnost za sebe i svoju decu.

Feministička saga o pravim zločinima i pravdi, knjiga Ndrangeta predstavlja zapanjujuću priču o borbi za opstanak koju su s visokim ulozima vodile sjajne, nepokolebljive žene naspram nemilosrdnih mafioza. Usred svega toga našle su se tri žene koje se bore za svoju decu i sopstveni život. Neće sve preživeti.

U osamnaestoj godini, Mansur Adajfi napustio je svoj dom u Jemenu zbog kulturne misije u Avganistanu. Nikad se nije vratio. Pošto su ga vojni zapovednici oteli, a zatim prodali SAD posle 11. septembra, nestao je u Gvantanamo Beju, gde je proveo narednih četrnaest godina kao pritvorenik broj 441.

Ne zaboravite nas ovde pripoveda dve paralelne priče o odrastanju: o improvizovanom isturenom položaju koji postaje najozloglašeniji svetski zatvor i o nedužnom mladiću koji izranja iz njegovog mraka. Stigavši kao tvrdoglavi tinejdžer, Mansur je preživeo zloglasni logorski program ispitivanja i postao opasni i okoreli otporaš koji je predvodio zatvorske pobune i štrajkove glađu. Ali s vremenom je izrastao u čoveka pod nadimkom Problematični Smeško: u učenika, pisca, pravozastupnika i istoričara. Dok je bio u Gvantanamu, napisao je niz rukopisa koje je u vidu pisama slao svojim advokatima, a zatim ih, u saradnji s nagrađivanim piscem Antoniom Ajelom, pretočio u ovu životnu hroniku. S neočekivanom toplinom i saosećajnošću, Mansur razvija pripovest o borbi za nadu i preživljavanje u nezamislivim okolnostima, osvetljavajući bezgraničnost ljudskog duha. A kroz svoju priču takođe priča i onu o Gvantanamu, pružajući besprimeran pogled na jedno od najtajnovitijih mesta na svetu i na ljude – pritvorenike i čuvare u jednakoj meri – koji su tamo živeli s njim.

Dvadeset godina posle 11. septembra, Gvantanamo je i dalje otvoren i u trenutku neizbežne procene, Mansur Adajfi nam pomaže da razumemo šta se zapravo tamo događalo – kako jezivo tako i lepo – i nudi nam zadivljujuće svedočenje o iskustvu koje ne možemo sebi dozvoliti da zaboravimo.

Šokantna i skandalozna priča o Mesalini – trećoj ženi cara Klaudija – jednoj od najkontroverznijih žena rimskog sveta. Sladostrasna slika carice Mesaline kao okrutne, grabljive i seksualno nezasite spletkarošice, koja potiče iz dela muških istoričara kao što su Tacit i Svetonije – duboko je ukorenjena u zapadnom narativu.

U ovoj knjizi klasičarka Onor Kargil-Martin stavlja na probu taj tradicionalni narativ. Najpre proučava Mesalinin život onakav kakvog su ga preneli primarni izvori, zatim koristi materijalne i posredne dokaze da rekonstruiše svaki aspekt Mesalininog karaktera: političarke, supruge, preljubnice i prostitutke. Naposletku istražuje kako je potomstvo pamtilo Mesalinu, da li kao umetnicu i muzu, sledbenicu obespravljenih paganskih žena, ili kao simbol sladostrašća, kako je portretisana u literaturi i na filmu.

Kargil-Martin ne teži da ponovo napiše ceo Mesalinin životopis, niti da spase njen ugled, već želi da sagleda njen život u kontekstu vremena u kojem je živela i da povrati humanost životnoj priči prethodno definisanoj strujama visoke politike i patrijarhata.

Nova biografija kraljice Elizabete II (i njene porodice), pojavljuje se u pravo vreme sa obiljem novih podataka i otkriva nam kako se porodica Vindzor razvijala i procvetala, dok se svet oko nje menjao.

U zapanjujućoj novoj biografiji Poslednja kraljica, Klajv Irving postavlja pitanje dugovečnosti britanske monarhije. U 2021. godini, kraljica Elizabeta II se izgleda konačno pomirila sa savremenim svetom, u čemu su joj pomogli novi naraštaji Vindzora. Međutim, kroz Irvingov jedinstveni uvid naziremo krhku ustanovu kojoj izuzetno posvećeni matrijarh čuva dostojanstvo, zauzvrat praveći faustovsku pogodbu s medijima.

Poslednja kraljica nije uobičajena biografija, pa ni ova knjiga nije ograničena tradicijom tog žanra. Umesto toga, prati borbu Elizabete II i njene porodice da opstanu pred nesvakidašnjim promenama u našim stavovima prema kraljevskoj porodici, i to čini budnim, pronicljivim okom istraživačkog novinara, koji je kroz priču prisutan i u nju uključen na izuzetno ličnom nivou.

Ne možete suditi o punom potencijalu osobe na osnovu njenih grešaka iz mladosti.

Nezaboravna istinita priča o milosti iz pera jednog od najinspira­tivnijih advokata svih vremena. Ova priča predstavlja i svojevrstan apel da se zaustavi neosnovano hapšenje širom SAD.


Brajan Stivenson je na početku svoje karijere osnovao neprofitnu advokatsku kancelariju Inicijativa za jednaku pravdu (Equal Justice Initiative, EJI) u Montgomeriju, u Alabami, s namerom da zastupa siromašne i nepravedno osuđene zatvorenike.

Knjiga Pravo na prigovor prati razvoj male Stivensonove kancelarije, koja se suočava s najvećom stopom smrtnih presuda i pogubljenja u SAD, ali uspeva da pokrene kampanju protiv osuđivanja maloletne dece na smrtnu kaznu i pred američku naciju iznese revolucionarna stanovišta o istorijatu rasnih nepravdi.


Jedan od Stivensonovih klijenata bio je Volter Makmilan, mla­di crnac koji je osuđen na smrt zbog ubistva belkinje koje nije počinio. Njegov slučaj pokazuje kako je smrtna kazna u Americi direktna posledica korumpiranog sistema, koji je nesumnjivo na strani bogatih i krivih, a ne siromašnih i nevinih.