Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je "Putovanje na kraj noći" ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni stil i samog sebe kao radnika i "pronalazača". Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač s bezgraničnim strpljenjem oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem - ili, Selinovim rečima "zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti".
Knjiga Čovek po meri šinjela izdeljena je na poglavlja, od kojih svako ima za cilj da čitaocu približi neko vojvodi tipično uverenje, osećanje ili reakciju. Svako poglavlje počinje uvodom koji nije primarno analiza njegove ličnosti, ali jeste slika vremena u kojem je živeo i psihološko sredstvo povezivanja ličnog i kolektivnog narativa, koji su u ovom slučaju veoma bliski. Drugi deo svakog poglavlja je daleko više psihobiografski, ali i dalje pisan u emotivnom tonu vremena u kome je Mišić živeo.
Dnevnički zapisi, za vreme karantina, dugogodišnjeg profesora novinarstva na FPN, Nede Todorović. Autorkina ambicija pokazala se kao nastojanje da se uspostavi makar i fragmentarna slika o haotičnosti koja je više izmicala poimanju nego što se ustaljivala. A bio je to i pokušaj oslobađanja od vlastitih teskoba, pritisaka, opsesija i stresova. Za autorku je bilo važno da se upusti u istraživanje stanja u kome se našla i ona sama. U spisateljskoj nameri bila je misaono najbliža ideji Virdžinije Vulf: „Ako ne kažeš istinu o sebi, ne možeš je reći ni o drugima“. Zato se autorkina istina o sebi i našla kao polazište za ono što se dešavalo u njenom vidnom polju, što je za nju bilo relevantno.
"Monografija Izuzetni parovi Srbije XX i XXI veka druga je po redu, posle monografije Izuzetne žene Srbije XX i XXI veka, u ediciji Druga strana istorije.
Ediciju je inicirala gospođa Madlena Zepter, izdavač, inspiratorka i finansijer projekta. Radu na knjizi prethodilo je dugotrajno, brižljivo istraživanje: intervjui sa akterima, razgovori sa članovima njihovih porodica, pregledanje prašnjivih arhiva i zaboravljenih materijala iz legata, zavirivanje u dokumenta i prepiske, traganje za požutelim biografijama u bibliotekama, čitanje ranije objavljenih intervjua… Za autorke to je bilo uzbudljivo, atraktivno putovanje, svojevrsni vremeplov u našu bližu prošlost uz pomoć dostupne literature i svedočenja savremenika o jednoj manje poznatoj, često skrivenoj, ličnoj istoriji odabranih parova."
