POČETAK I VEČNOST ŽIVOTA

Krajem XX veka odvijao se snažan proces kretanja nauka, kako u celini, tako i posebno, u jasno označenom pravcu – ka koncepciji Vernadskog. Navešćemo samo očigledne činjenice, dobijene tokom poslednjih godina. One se dele u četiri pravca:

Proučavanje geološke prošlosti Zemlje;
Proučavanje biosfere Zemlje;
Proučavanje tela Sunčevog sistema i otkrivanje egzoplaneta;
Traženje i nalaženje tragova života u kosmosu.
Neko, ko nije upoznat s koncepcijom Vernadskog, neće primetiti da sva ta, naizgled međusobno nepovezana dostignuća, bespogovorno potvrđuju kosmički smisao života i biosfere, i da ih ona objedinjuje.

Naprimer, poslednjih godina je u toj oblasti postalo senzacija otkriće minerala cirkona, čija se starost praktično podudara s takozvanom starošću Zemlje, koja je sada procenjena na 4,5 milijarde godina. Svi cirkoni nastaju u uslovima vlažne i hladne Zemlje, što potvrđuje međusobni odnos izotopa u njihovom sastavu. Upravo zato je istraživač australijskih cirkona starosti 4,38 milijardi godina, mineralog Džon Veli prinuđen da sve vreme pominje opšteprihvaćenu tačku gledišta o beživotnoj, vreloj, suvoj itd. zemlji, jer se postojeći nalazi nimalo ne uklapaju u te hipoteze.

Tako iskreno čuđenje govori o dubini zablude savremene nauke u vezi s ranom Zemljom. Opštevažeće mišljenje da se biosfera na njoj pojavila približno pre 3,5 milijardi godina mora se, bez ikakve sumnje, revidirati, tačnije, prevazići pomoću koncepcije biosfere Vernadskog. Nije postojalo vreme za nastanak planete nekim spontanim putem. Već tada su na njoj bili okeani, zato što neki cirkoni imaju formu morskog šljunka, to jest dugo vremena su oblikovani na plažama drevnih vodenih površina.