DEČJE KNJIGE

Ne htedneš li spavati, knjiga je s pažnjom priređenih priča za decu Desanke Maksimović, nastala u želji da dečje izdavačko nebo zablista jednom značajnom i plemenitom edicijom pod nazivom: „Najlepše priče srpske književnosti za decu”.

U nameri da najmlađim čitaocima predstavimo gotovo nepoznatu i zaboravljenu Desanku koja je, iako omiljena kao pesnikinja, stvarala umetnički veoma uspelu i zanimljivu prozu namenjenu mališanima, otisnuli smo se u zakutke prošlosti, u kojima dremaju davno zanemarene bajke i priče koje su, čistotom svoga srca i istančanim osećajem za pravdu i lepotu, u današnjicu vratila upravo deca.

To su devojčice i dečaci koji traže nešto više od televizijskih programa i virtuelnih svetova, koji se i dalje penju po drveću, igraju žmurke i gaze po baricama, koji bez omiljene knjige ne idu na počinak i kojima su uzbudljive priče o patuljcima, vilenjacima, siromasima, đacima i životinjama, postale čudesni ključ za razumevanje važnih pitanja što ih pred njih postavlja život.

Najlepše priče za decu

Svet bajki Desanke Maksimović dotiče najsitnije detalje iz života i otkriva sve strahove, sumnje i strepnje junaka koje je lako zavoleti. Taj svet je blizak narodnim predanjima, ali je uvek u dodiru sa savremenim okruženjem.

Veoma važno jeste da su te priče razigrane i plemenite: one razvijaju osećajnost kod dece pružajući im uživanje u lepim slikama i jeziku, podstičući ih na razmišljanje i pokazujući da je ono nepoznato i daleko zapravo blisko i razumljivo.

Zato uđite u predivan svet ovih bajki i saznajte kako su pužu ukrali kuću, pročitajte šta se dogodilo raku krojaču, sagledajte svet pod jezerom i otkrijte kako to trave govore bakinim glasom.

„Još u mladosti sam razmišljala kako li su živeli prvi ljudi, kakve li su oko njih bile šume i vode, kakva divljač, čime su se zanimali... Zanimalo me je i kako su se deca u to doba igrala, na čemu su spavala, jesu li bila lepa kao i današnja.
Tako jedne noći, pri mesečini, pričini mi se da vidim neku devojčicu, preplanulu, golišavu, duge raspuštene kose – juri niz padinu prema reci. I zaljubim se u nju. To me navede da počnem pisati priču o devojčici toga davnog doba. Zamislim da je ta moja mala junakinja kćerka pećinskog slikara i da je i ona mali slikar, jer kako danas devojčice obično liče na očeve, tako su morale i onda. Prirodni zakoni su i u to doba bili isti. Izabrala sam, naravno, da je smestim u ono vreme kad su ljudi već ličili na današnje ljude – imali isti lik, ista osećanja, iste sklonosti.
... A kad već uzmete roman Pradevojčicu u ruke, molim vas čitajte sve po redu, nemojte preskakati gusta mesta. U njima se opisuju mnoge zanimljive stvari: borba jelena, lov na divljač, prastari način izazivanja vatre trenjem suvarka o suvarak, obredne igre pred polazak u lov. Družite se s mojom Pradevojčicom, njenim drugovima i njenim ocem pećinskim slikarem.
A ako negde u muzeju ugledate crteže pećinskih slikara, jelene, losove, mamute i jednog leptira na nekoj drugoj strani pećine, znajte da je toga leptira naslikala naša Pradevojčica.“

Desanka Maksimović

Ova bajkovita priča u stihu govori o jednom nestašluku koji se dogodio u školi. Đaci su hteli da iznenade nastavnika matematike, ali je on shvatio njihovu nameru i iznenadio njih. Na kraju knjige čitaoci će otkriti kako je belo maleno mače očaralo sve u razredu.

BAJKA O LABUDU I DRUGE BAJKE I PRIČE je izbor bajki i priča jedne od najpopularnijih književnica za decu i mlade. Ova knjige je objavljena u ediciji Pričaj mi priču koja popularizuje prozno stvaralaštvo na srpskom jeziku autora koji stvaraju za decu.