DEČJE KNJIGE

"Beogradska princeza" je roman u kojem se preplicu dve price: jedna, o Beogradu za vreme despota Stefana Lazarevica, i o Beogradu pred sam kraj 20. veka, kada su na njega padale bombe. Roman je, delo izmedu jave i sna, i istovremeno je istorijski i lirski, a ti se planovi u njemu preplicu kroz pricu o decaku i devojcici koji kao da se vekovima znaju, i izmedu kojih postoji neugasiva, vecna ljubav. Nju ni vreme ne može da pobedi...

Krunisano je stihovima iz Slovo ljubve Stefana Lazarevića, izvorni rukopis tog pesničkog dela je izgoreo 1941. godine na Kosančićevom vencu, pod Vukovim današnjim prozorima. Beogradski dečak i mladić stihove zna naizust, ponekad ih glasno izgovara. Uz pamćenje i maštu, baš to – višnja mistična ljubav i njeno slovo – ključ su Belog grada i opstajanja u njemu. Kroz to se i Vuk pridiže. Beograđanin se ne postaje rođenjem u njemu ili prijavom boravka, nego ljubvom i pamćenjem i maštom i vrlinom (plemeništvom). Dorastanjem. To piše u očima svake istinske beogradske princeze i u srcu svakog istinskog beogradskog viteza, u svim vremenima.
“Beograd se mora voleti” veli Lakićevićev junak…

Knjiga koju mogu da produže sami mladi čitaoci.
Nežna priča o svetu koji živi i traje podno maglenih brda, daleko od kontrolisane svakodnevnice. Samo trenutak – dva koliko da se sklope oči, koliko da se stvore slike, koliko da se oseti čežnja. I već smo tu, gde počinje priča, na livadici pradede Mijata, gde raste Majka Jabuka, usamljena ilinjača koja, prkoseći vetrovima, kišama i mrazevima, rađa svakog leta.
Njen život i trajanje, kroz život i trajanje njenih plodova, osnovni je motiv romana i simbol života u kome i sama učestvuje i za koji se bori upravo rađanjem i opstajanjem. Stalno prisutnom svešću i osećanjem, da u toj borbi ne može i ne sme biti sama. Pored nje i duboko unutar nje, traje i postoji svet, kao ukupno postojanje, gde ništa ne živi slučajno. Od najsitnijeg mrava i travke, do stoletnog drveća i zvezda nad vrhovima dalekih brda.
Na svakoj grani Majke Jabuke su njena deca jabuke, i svaka od njih je noću svetiljka i zvezda, danju miris i čežnja, svaka od njih je priča. I kosmos…

Basna je drevna vrsta pripovedanja. Nastala je kao kratka narodna priča, a negovali su je pisci mnogih epoha, kultura i međusobno udaljenih zemalja. One najstarije i najbolje – grčkog pisca Ezopa i 6. veka pre nove ere, varirali su potonji basnopisci, a na sprki jezik preveo i preradio Dositej Obradović... ...Mudrost, saznanje, duhovitost, šaljivost ispunjavaju basne životnom vedrinom, ali basna sadrži mnoga saznanja o surovosti sveta, u borbi na život i smrt.“ – iz pogovora priređivača
Iz sadržaja:
Ezop: Lisica i ždral
Žaba kao lekar
Orao i zmija
Konj i magarac
Drvoseča i lisac i druge
Babrije: Borba petlova
Platan i putnici
Lav i lisica
Majka i dve kćeri
Lisica i vuk i druge
Fedar: Vuk i jagnje
Ohola čoveka i paun
Jastreb i golubovi
Jelen među volovima
Drveće i Bogovi i druge
La Fonten: Cvrčak i mrav
Tele, koza, ovca i lav
Drvoseča i smrt
Lisica i vrana
Lav i miš i druge
Džon Gej: Ćurka i mrav
Lav, lisac i guske
Lesing: Lav i magarac
Gavran i lisica
Vrba i trn
Lovac i luk
Divlja jabuka i druge
Krilov: Komarac i čobanin
Radoznalac
Mačka i slavuj
Majmun
Najjači mrav i druge
Tolstoj: Mrav i golubica
Tanak konac
Seljak i krastavci
Konj i njegove gazde
Kvočka i pilići i druge
Vukasović:Lav i njegova deca
Lisica i lav
Razmišljanje jednog papagaja
Slavuj i gavran
Orao i deca i druge
Terber: Gavran i zlatka
Lav i lisica
Mužjak rode koji se oženio glupom ženom

Na gotovo 500 strana, u punom koloru, nalazi se veliki izbor poznatih, ali mnogo više nepoznatih bajki i priča raznih naroda, zemalja i jezika sveta. ŽAR-PTICA je bila velika kolekcija malih i popularnih knjižica koje su izlazile u izdanju «Borbe» pre više od četiri decenije – na novinskoj hartiji i u ogromnom tiražu. Ukupno je štampano oko 200 takvih knjižica. Među njima, gotovo trećinu činile su narodne bajke raznih naroda. Književnik Dragan Lakićević napravio je izbor iz ove velike kolekcije. U tom izboru nalaze se i ilustracije iz onog doba, a izradilo ih je 12 umetnika, među kojima Milić Stanković, Koraksić, Tikalo i drugi. I 16 odličnih prevodilaca učestvovalo je u oblikovanju ovih bajki.