Proizvodi

O Marku Miljanovu piše se više od 120 godina. U 21. veku širi se broj autora i naučnih skupova o Marku Miljanovu. Kritičari, književni istoričari, profesori i pesnici razmatrali su književna i moralne dimenzije pisca i ratnika. Sa osloncem na originalne izvore, priređivač je predstavio najvažnije autore raznih epoha, kao i najnovije manje poznate i u sličnim zbornicima nezastupljene autore, kao što su Milovan Đilas, Đuza Radović, Branko Popović, Mihailo Lalić, Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Miro Vuksanović...

Poslednjih letnjih dana, izašla je iz štampe nova knjiga o Branku Ćopiću, iz pera književnika Dragana Lakićevića, gotovo pola veka izdavačkog urednika, tumača i priređivača srpske književnosti.

Na početku knjige stoji da knjiga izlazi o 110. godišnjici rođenja Banka Ćopića i o 55. godišnjici izdanja Bašte sljezove boje, Ćopićeve duhovne biografije, čiji su motivi opsedali velikog pisca do kraja života, knjige s nizom antologijskih priča.

Kao što u uvodnoj reči piše. Dragan Lakićević se gotovo pola veka bavio Ćopićem, od prikaza novih knjiga i pojedinih pesama, pa do analitičkih pogleda na pojedine pripovetke i žanrove, u studijama, izborima i sinntezama o Ćopićevoj poeziji, kao što je izbor i predgovor poeziji velikog pisca u Kolu Srpske književne zadruge.

U okviru ličnog odnosa prema književnosti Branka Ćopića, ranog čitanja omiljenog pisca njegove generacije i ranog susreta sa Brankom Ćopićem, nalaze su dublji, i tananiji pristupi delima, najviše pesmama i pripovetkama ovog pisca. Lakićević se najviše zadržao na poemama i na dvema kultnim knjigama: Doživljaji Nikoletine Bursaća i Bašta sljezove boje.

Jednaku pažnju tumač posvećuje delima za decu i za odrasle, tvrdeći da uzmeđu jedne i druge književnosti nema stroge razlike. Poznati i nepoznati motivi i značenja, fenomeni pojedinih knjiga, osvetljenja manje poznatih priča ("Poslednji potomak Velikog Borca", "Učitelj, razbojnik i ptice", "Bata i milicioneri").

Na kraju knjige daje se prilog o Nagradi koju je Dragan Lakićević dobio od Zadužbine Branka Ćopića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, tako da se ova knjiga može smatrati i izrazom zahvalnosti za to visoko priznanje.

Recenzent knjige je Radivoje Mikić, urednici Aleksandra Žeželj i Branislav Matić

"Beogradska princeza" je roman u kojem se preplicu dve price: jedna, o Beogradu za vreme despota Stefana Lazarevica, i o Beogradu pred sam kraj 20. veka, kada su na njega padale bombe. Roman je, delo izmedu jave i sna, i istovremeno je istorijski i lirski, a ti se planovi u njemu preplicu kroz pricu o decaku i devojcici koji kao da se vekovima znaju, i izmedu kojih postoji neugasiva, vecna ljubav. Nju ni vreme ne može da pobedi...

Krunisano je stihovima iz Slovo ljubve Stefana Lazarevića, izvorni rukopis tog pesničkog dela je izgoreo 1941. godine na Kosančićevom vencu, pod Vukovim današnjim prozorima. Beogradski dečak i mladić stihove zna naizust, ponekad ih glasno izgovara. Uz pamćenje i maštu, baš to – višnja mistična ljubav i njeno slovo – ključ su Belog grada i opstajanja u njemu. Kroz to se i Vuk pridiže. Beograđanin se ne postaje rođenjem u njemu ili prijavom boravka, nego ljubvom i pamćenjem i maštom i vrlinom (plemeništvom). Dorastanjem. To piše u očima svake istinske beogradske princeze i u srcu svakog istinskog beogradskog viteza, u svim vremenima.
“Beograd se mora voleti” veli Lakićevićev junak…

Dragan Lakićević spada u pesnike koji vole da svoju imaginaciju usmere ka prostoru umetnosti, u novije vreme naročito ka delima likovne umetnosti.

O tome, nema sumnje, sasvim uverljivo svedoče i pesničke knjige Žetelica i Šumanović i Boje u vatri, knjige u kojima je Lakićevićeva imaginacija podsticaj tražila u slikarskim svetovima Save Šumanovića i Nadežde Petrović, velikih srpskih umetnika kojima je bilo suđeno da, u sasvim osobenom istorijskom ambijentu, u vremenu Prvog i Drugog svetskog rata, svako na svoj način, postanu i simboličke žrtve, i da i u toj sferi, pored samog umetničkog stvaralaštva, posreduju dublji smisao ljudske sudbine.

Nova pesnička knjiga Dragana Lakićevića, Gavran i Lubarda, otuda se može posmatrati kao nastavak lirskog dijaloga sa svetovima velikih slikara, samo što je taj dijalog ovoga puta, uprkos svoj složenosti slikarskog sveta Petra Lubarde, sveden na dva tematski izuzetno važna područja: boj na Kosovu i Njegoša kao književni izraz epskog viđenja nacionalne sudbine (a Njegoš je, u Lakićevićevim nastojanjima da pesnički rekonstruiše kulturnu svest Petra Lubarde, istovremeno, viđen i kao veza sa jednim iščezlim svetom: „Na ruševinama Carigrada/Sazidana je i Biljarda“, i kao tvorac književnog opusa kome je suđeno da „u večnosti nadsija / Svoju zemaljsku ulogu“).“ - Iz pogovora Radivoja Mikića

Misli o dubini vere
Izabrao i priredio Dragan Lakićević
„Zrelost jednog naroda se mjeri zrelošću njegove duhovne poezije i njegove duhovne muzike.“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), bio je bogoslov, teolog, hrišćanski mislilac, svestrani pisac. Iz ogromnog obilja njegovog dela – pisao je studije, rasprave, romane, pripovetke, crtice, epistole, članke, besede, pesme, aforizme – izabrao je književnik Dragan Lakićević one misli koje, izdvojene iz konteksta, mogu da stoje same za sebe, kao poslovice, izreke, mudrosti o pojmovima o kojima ljudi misle otkako misle: Bog, Hristos, čovek; priroda, pravda, sloboda, dobro, zlo; vera, molitva, ljubav, moralni zakon; duša, brat, brak, žena, Evropa… Na kraju knjige je Registar pojmova na koje se misli odnose – da se lakše pronađe strana na kojoj je stav o traženom pojmu.
„Kada božanstvena ljubav dođe u srce čovečije, s njom dolazi sve, sve, kćeri moja: i mudrost, i moć, i čistota i milosrdnost i pravednost i hrabrost i izdržljivost i jasnovidost i spokojstvo i veselost i svaka dobrota.“ – Vladika Nikolaj Velimirović

Knjiga koju mogu da produže sami mladi čitaoci.
Nežna priča o svetu koji živi i traje podno maglenih brda, daleko od kontrolisane svakodnevnice. Samo trenutak – dva koliko da se sklope oči, koliko da se stvore slike, koliko da se oseti čežnja. I već smo tu, gde počinje priča, na livadici pradede Mijata, gde raste Majka Jabuka, usamljena ilinjača koja, prkoseći vetrovima, kišama i mrazevima, rađa svakog leta.
Njen život i trajanje, kroz život i trajanje njenih plodova, osnovni je motiv romana i simbol života u kome i sama učestvuje i za koji se bori upravo rađanjem i opstajanjem. Stalno prisutnom svešću i osećanjem, da u toj borbi ne može i ne sme biti sama. Pored nje i duboko unutar nje, traje i postoji svet, kao ukupno postojanje, gde ništa ne živi slučajno. Od najsitnijeg mrava i travke, do stoletnog drveća i zvezda nad vrhovima dalekih brda.
Na svakoj grani Majke Jabuke su njena deca jabuke, i svaka od njih je noću svetiljka i zvezda, danju miris i čežnja, svaka od njih je priča. I kosmos…

Pred Vama je četvrta zbirka priča Dragana Lakićevića, našeg velikog književnika, pesnika, romansijera.
"Ljubavni registar, nova zbirka priča Dragana Lakićevića, prirodno nastavlja lirsku nit autorovog pripovedanja u kojem se ukrštaju žanrovi poezije i proze, gde pričanje priča nije lišeno osećajnosti koju obično prirpsujemo pesničkom izrazu...
...I ovoga puta, pa i kada koristi oštricu ironije ili humora, Dragan Lakićević s blagošću gleda na svoje junake, trežeći od čitaoca da ih razme ako se već u njima ne prepoznaje, da ih shvati ako im već ne može pomoći, da ih prihvati premda zna da su fiktivni." - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić
Sadržaj:
• Junaci u zamkama i himerama sećanja (Aleksandra Žeželj Kocić)
• Letnja škola
• Prespavao sam neka leta
• Šumar na ostrvu – delirijum tremens
• Treći poljubac
• Jedina drugarica
• Nebesilić
• Njena pisma
• Vlak bez voznog reda
• Mnogo mi znači sećanje
• Ljubavni registar

Basna je drevna vrsta pripovedanja. Nastala je kao kratka narodna priča, a negovali su je pisci mnogih epoha, kultura i međusobno udaljenih zemalja. One najstarije i najbolje – grčkog pisca Ezopa i 6. veka pre nove ere, varirali su potonji basnopisci, a na sprki jezik preveo i preradio Dositej Obradović... ...Mudrost, saznanje, duhovitost, šaljivost ispunjavaju basne životnom vedrinom, ali basna sadrži mnoga saznanja o surovosti sveta, u borbi na život i smrt.“ – iz pogovora priređivača
Iz sadržaja:
Ezop: Lisica i ždral
Žaba kao lekar
Orao i zmija
Konj i magarac
Drvoseča i lisac i druge
Babrije: Borba petlova
Platan i putnici
Lav i lisica
Majka i dve kćeri
Lisica i vuk i druge
Fedar: Vuk i jagnje
Ohola čoveka i paun
Jastreb i golubovi
Jelen među volovima
Drveće i Bogovi i druge
La Fonten: Cvrčak i mrav
Tele, koza, ovca i lav
Drvoseča i smrt
Lisica i vrana
Lav i miš i druge
Džon Gej: Ćurka i mrav
Lav, lisac i guske
Lesing: Lav i magarac
Gavran i lisica
Vrba i trn
Lovac i luk
Divlja jabuka i druge
Krilov: Komarac i čobanin
Radoznalac
Mačka i slavuj
Majmun
Najjači mrav i druge
Tolstoj: Mrav i golubica
Tanak konac
Seljak i krastavci
Konj i njegove gazde
Kvočka i pilići i druge
Vukasović:Lav i njegova deca
Lisica i lav
Razmišljanje jednog papagaja
Slavuj i gavran
Orao i deca i druge
Terber: Gavran i zlatka
Lav i lisica
Mužjak rode koji se oženio glupom ženom

Nova zbirka poezije, ovog velikog pesnika, pripovedača i romansijera, upotpunjuje njegov opus koji u našoj ponudi čini zbirku od dvadesetak naslova. Ljubitelji poezije će još jednom imati prilike da uživaju u ovoj, po malo, skrajnutoj firmi.

„U neku ruku ove pesme su moj svakodnevni dnevnik, ali pisan u onim trenucima kada ja prestajem da budem posmatrač, a budem nastavljač tih predmeta, stvari i pojava, stabala, imena i ličnih doživljaja. U ovim pesmama ima i mojih memoara, ima i moje osetljivosti, i moje opšte tuge koja je i moja i tuga ovoga vremena. Otud plačem u tami“ – Dragan Lakićević.

Drevna je i duboka predstava o Beogradu kao mitskom gradu na svetim vodama. Iz nje su se, u svim vremenima, rojile čarobne priče, zagonetne legende od kojih je, kažu, taj grad i sazdan. Zašto je Beograd bio toliko važan Srbima i zašto su Srbi toliko važni Beogradu? Zašto su se tako dugo tražili, kroz milenijume i pokolenja, i šta se zapravo dogodilo kada su se najzad međusobno otkrili?


Između istorije i književnosti, stvarnosti i sna, knjiga najlepših legendi o prestonici srpskog prostora, srpskog vremena i srpske sudbine. Tvrd povez, pun kolor, ilustrovano.

Pred Vama je roman koji govori o kulturnoj krizi u Srbiji posle raspada Jugoslavije, o deobama u književnosti i jeziku, o istorijskim i političkim okolnostima zemlje u kojoj tencija ne prestaje... “Roman je jedino mesto na svetu gde se dvoje neznanaca sreću u uslovima potpune intimnosti. Čitalac i pisac zajedno prave knjigu. Nijedna druga umetnost to ne čini. Nijedna druga umetnost nije u stanju da uhvati suštinsku nutrinu ljudskog života” - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić

Život genijalnog pesnika Petra II Petrovića Njegoša u oko stotinu priča koje je sastavio poznati pisac Dragan Lakićević.

Oslanjajući se na autentične podatke i oplemenjujući ih svojom maštom, Lakićević je toplo, ubedljivo, zanosno odslikao jedan Njegošev mogući život - idući njegovim stopama od detinjstva do posmrtnog počivanja na vrhu Lovćena.

Narodna književnost i njen osoben glas, koji je trajao vekovima, ponovo zvonko odjekuju! Poznati i nagrađivani pisac Dragan Lakićević godinama je skupljao građu i sastavljao knjigu “Srpski Homer” čiji je izdavač “Vukotić media”. U njoj su na precizan, naučan način, ali napisano jednostavno, veoma efektno, obrađeni portreti 25 narodnih pevača i guslara, o kojima je svojevremeno pisao i beležio Vuk Karadžić. Među njima su Filip Višnjić, Starac Milija, Tešan Podrugović, Stojan Hajduk, Slepa Živana, Anđelko Vuković, Vukov otac Stefan i drugi. Lakićević je otkrio ko je od njih spevao one čuvene pesme, kao što su “Smrt Marka Kraljevića”, “Početak bune protiv dahija”, “Banović Strahinja”, “Car Lazar i carica Milica”, “Zidanje Skadra” i mnoge druge koje su ostale u riznici našeg nacionalnog nasleđa.

Slatka je muzika : priče / Dragan Lakićević, Biblioteka Proza

ZEMLJA, NAROD, VERA, KULTURA, ISTORIJA, NAUKA

O narodnoj književnosti

Na gotovo 500 strana, u punom koloru, nalazi se veliki izbor poznatih, ali mnogo više nepoznatih bajki i priča raznih naroda, zemalja i jezika sveta. ŽAR-PTICA je bila velika kolekcija malih i popularnih knjižica koje su izlazile u izdanju «Borbe» pre više od četiri decenije – na novinskoj hartiji i u ogromnom tiražu. Ukupno je štampano oko 200 takvih knjižica. Među njima, gotovo trećinu činile su narodne bajke raznih naroda. Književnik Dragan Lakićević napravio je izbor iz ove velike kolekcije. U tom izboru nalaze se i ilustracije iz onog doba, a izradilo ih je 12 umetnika, među kojima Milić Stanković, Koraksić, Tikalo i drugi. I 16 odličnih prevodilaca učestvovalo je u oblikovanju ovih bajki.

U svim delima velikog ruskog i svetskog književnika nalaze se poučne izreke i piščeva razmišljanja, koje je Dragan Lakićević sakupio u ovoj knjizi.

Prevodilac: Đura Daničić