U doba kada nije bilo vozova i parobroda nego se polako plovilo jedrilicom ili kaskalo na konju, svako putovanje je bilo veliki događaj. Tako su i nastale ove čudnovate priče.
Po naslovu ovog romana očekivalo bi se humorističko delo, lična istorija kakvog smešnog tipa i njegovi doživljaji; sve to besplodno trubadurstvo ovog „večitog Jude" ljubavi i braka Šamike Kirića, međutim, nije nimalo veselo. Propali ženidbeni pokušaji jednog malovaroškog „galantoma" proširili su se u veliku i mračnu sliku socijalne vrste; i roman je postao slika jedne obolele sredine, socijalni dokument višeg reda i većeg za-mašaja. Taj roman živo i živopisno opisuje propadanje građanskog staleža u Sent-Andreji, a može se reći i srpskog građanstva u Južnoj Ugarskoj, koje je nekad toliko značilo i koje je nacionalno i socijalno tako palo.
Jakov Ignjatović (1822-1889) je najveća ličnost našeg realizma, kaže Miloš Crnjanski: njegovi romani bi trebalo da su na svakom stolu danas; davali bi dubok osećaj prolaznosti i videli bismo da imamo čitav jedan kraj gde smo izumrli.
Jakov Ignjatović je jedan od prvih i najplodnijih srpskih romanopisaca. U romanu "Veciti mladozenja" prikazan je uspon i propadanje bogatih srpskih porodica doseljenih u Sent Andreju u vreme velike seobe i veciti sukob generacija.
