LEKTIRA

Po naslovu ovog romana očekivalo bi se humorističko delo, lična istorija kakvog smešnog tipa i njegovi doživljaji; sve to besplodno trubadurstvo ovog „večitog Jude" ljubavi i braka Šamike Kirića, međutim, nije nimalo veselo. Propali ženidbeni pokušaji jednog malovaroškog „galantoma" proširili su se u veliku i mračnu sliku socijalne vrste; i roman je postao slika jedne obolele sredine, socijalni dokument višeg reda i većeg za-mašaja. Taj roman živo i živopisno opisuje propadanje građanskog staleža u Sent-Andreji, a može se reći i srpskog građanstva u Južnoj Ugarskoj, koje je nekad toliko značilo i koje je nacionalno i socijalno tako palo.

Jakov Ignjatović (1822-1889) je najveća ličnost našeg realizma, kaže Miloš Crnjanski: njegovi romani bi trebalo da su na svakom stolu danas; davali bi dubok osećaj prolaznosti i videli bismo da imamo čitav jedan kraj gde smo izumrli.
Jakov Ignjatović je jedan od prvih i najplodnijih srpskih romanopisaca. U romanu "Veciti mladozenja" prikazan je uspon i propadanje bogatih srpskih porodica doseljenih u Sent Andreju u vreme velike seobe i veciti sukob generacija.

“Narodni poslanik” - prva Nušićeva komedija, ide u red njegovih vrhunskih ostvarenja. Zanimljiva je istorija i sudbina ove komedije. Komad je išao od upravnika Narodnog pozorišta (M. Popović Šapčanin) do recenzenata (Milovan Glišić i Laza Lazarević), od jedne do druge instance, da bi najzad, 19. oktobra 1896. godine, gotovo deceniju i po otkako je napisan, bio prikazan na zadovoljstvo publike - pred punim pozorištem i uz određene primedbe kritike. Ili - po rečima samog Nušića, „dok je moj “Narodni poslanik” putovao iz kancelarije u kancelariju ili se baškario po policijskim fijokama, dotle je vreme naglo odmicalo, godine prolazile, život se menjao".

Jedan od razloga životvornosti Nušićevog komičnog teatra svakako je i u tome što pojedini poroci koje je tako inventivno naslikao nisu iščezli ni u naše dane. Ipak, najveća tekovina njegove komediografije jeste životvorni i neuništivi smeh, a upravo je u tome i najveća mera humanosti. Po tome je Nušić (1864-1938) savremen i svevremen, kao i svi veliki komediografi od antike do danas.