DEČJE KNJIGE

Autorka knjige na vrlo nežan, topao i simpatičan način opisuje iskustvo dečaka Žarka tokom jednog posebnog događaja - razgovora sa njegovim anđelom čuvarom. Podseća nas da ni u jednom momentu svog života nismo sami, da je tu neko ko nas uvek čuva, pa čak i onda kada ga ne vidimo. Priču prožima nenametljiva, ali jaka poruka naše povezanosti sa Bogom. A Bog je mir, odsustvo straha, čista ljubav i empatija. U ovoj priči autorka nam jasno stavlja do znanja da je ljudima od rođenja povezanost sa Bogom i anđelima prirodna pojava i da postoji to nešto što ne možemo da opipamo, ali i te kako možemo da osetimo i doživimo. Kako priča odmiče postaje kristalno jasno da rođenjem datu moć da vidimo i čujemo svog anđela, kroz život neretko izgubimo. Zato se Žarko i brine da li će ga razumeti roditelji ili drugari. Ali njegov Anđeo (sa velikim A) kroz razgovor čini da dečak spozna svoju mudrost, te s tim osećajem i osmehom na licu nastavi da korača dalje kroz život, bogatiji za saznanje koje je oduvek bilo tu, ali je spavalo negde u dubini Žarkove dečje duše. Međutim, dečak sada zna da su anđeli uvek uz nas i da nikada ne odustaju od svoje misije.

Izbor epskih junačkih pesama u izdanju izdavačke kuće „Narodno delo“ iz Beograda predstavlja pokušaj i nastojanje da se, jednim ne tako uobičajenim pristupom, mladim čitaocima novijih generacija skrene pažnja na njihov kulturološki značaj i književnoumetničku vrednost.Poznato je da epsko, a zatim i lirsko književno stvaralaštvo, najpre usmeno, a potom i pisano, kao autentično obeležje kulturnog identiteta, zauzima naročito mesto na stvaralačkoj lestvici jednog naroda. Imajući u vidu ovaj specifičan folklorni izraz, a potom i snažnu direktivnu snagu kulturnih modela koji pripadaju narodnoj književnosti, ne smemo zaboraviti da su se, vekovima unazad, upravo zahvaljujući njoj, očuvali čitavi sistemi vrednosti mnogih etnosa u pogledu prava, religije i etike

klasici za mlade ljude

klasici za mlade ljude

klasici za mlade ljude

klasici za mlade ljude

klasici za mlade ljude

Pesme za decu Ivane Stanković, sabrane u zbirci Reci Gospodu hvala, čitljive su, melodične i prijemčive. One vrlo razumljivim jezikom
uvode čitaoca u svet važnih pravoslavnih ličnosti, pojmova i verovanja. Jasno je zašto su namenjene deci - lako ih je čitati, a možda i recitovati, te uz njih i s njima kročiti u riznice pravoslavne vere.

Spisateljica nam predstavlja najpoznatije i najuticajnije hrišćanske svetitelje, poput Svetog Onufrija, Nektarija Eginskog, Serafima Sarovskog, Nikole, proroka Ilije, kao i srpskih svetitelja Save i kneza Lazara, koji su svojom hristolikošću sveukupno obeležili pravoslavni kalendar svetih. Pesnikinja o njima govori ukratko, izlažući ono najvažnije, a to su hristolike crte u njima zbog kojih je Crkva njih prepoznala kao svoje svete, tj. svoje predstavnike, a po kojima ih narod pamti i spominje. Izabravši da peva upravo o ovim svetima i njihovim najupečatljivijim delima i osobinama, Stankovićeva ih na izvrstan način predstavlja najmlađima.

Pesnikinja izdvaja ne samo ono što je najvažnije znati o svetima već i životu Isusa Hrista. Naime, posvećujući pojedine pesme crkvenim praznicima - Blagovestima, Bogojavljenju, Preobraženju, Vaskrsenju - ona predstavlja najmlađima i događaje iz Hristovog života koji su na ključan način utkani u pravoslavni ciklus bogosluženja.

Ovo je edukativna i zanimljiva priča o Začinima-superherojima koji putuju oko sveta. Začini-superheroji su Vanila, Kardamon i Cimet. Oni posećuju mnoge zemlje kako bi se upoznali sa lokalnim začinima. Saznaćete kako se pripremaju jela u različitim zemljama sveta, koji se tradicionalni začini koriste, naučićete da osetite i raspoznate arome.Prikupili smo za vas mnogo originalnih i jednostavnih recepata.

Ne htedneš li spavati, knjiga je s pažnjom priređenih priča za decu Desanke Maksimović, nastala u želji da dečje izdavačko nebo zablista jednom značajnom i plemenitom edicijom pod nazivom: „Najlepše priče srpske književnosti za decu”.

U nameri da najmlađim čitaocima predstavimo gotovo nepoznatu i zaboravljenu Desanku koja je, iako omiljena kao pesnikinja, stvarala umetnički veoma uspelu i zanimljivu prozu namenjenu mališanima, otisnuli smo se u zakutke prošlosti, u kojima dremaju davno zanemarene bajke i priče koje su, čistotom svoga srca i istančanim osećajem za pravdu i lepotu, u današnjicu vratila upravo deca.

To su devojčice i dečaci koji traže nešto više od televizijskih programa i virtuelnih svetova, koji se i dalje penju po drveću, igraju žmurke i gaze po baricama, koji bez omiljene knjige ne idu na počinak i kojima su uzbudljive priče o patuljcima, vilenjacima, siromasima, đacima i životinjama, postale čudesni ključ za razumevanje važnih pitanja što ih pred njih postavlja život.

Ovo je jedan od onih naslova na koje smo zaboravili, knjiga Ćopićevih priča uz koju su odrasle generacije čitalaca, zahvaljujući kojima smo na živopisan i duhovit način naučili mnogo o ljudima i životu. Za Brankove pripovesti ne postoji nevreme i nedoba, svako je željan topline, neposrednosti i humora, iskrenosti, čežnje, otrežnjujuće tuge, dečačkih nestašluka, nevinosti, vrline. Njegove su priče, zapazio je Sima Pandurović, mala sinteza lepog, čovečanskog, istinitog. Ako ovoj riznici ljudskih vrednosti dodamo urođeni smisao za pripovedanje, istančani osećaj za psihologiju junaka i njegov unutrašnji svet i neku iskonsku tugu koja ga tera da sve o čemu piše začini merom neodoljivog humora, Branko Ćopić s pravom nosi titulu omiljenog i najtiražnijeg dečjeg pisca.