DOMAĆE KNJIGE

Knjige. Video sam ih kako su spavale. Jedna do druge, u večitom polumraku police smeštene između zidova, zauvek. Tako smeštene nisu se mnogo razlikovale jedna od druge, i nisu obraćale pažnju na svakodnevni život koji se odvijao u dvorištu, gde su šumele grane kao nebo, beskrajno, lepo. Knjige. Jedan do drugog, spojeni zajedničkom sudbinom, prebivaju Makrobije, Origen, Svetonije i Frensis Bekon, Agripa, Ptolomej, Plinije, Paracelzus, Juvenal i Horacije, Herodot i Ovidije, Avgustin, Petronije Arbiter, novoplatoničari Porfirije, Simplicije i Olimpiodor, božanski Apulej, Filostrat, Vergilije i Kornelije Tacit, Hesiod i Homer, Kalimahove himne, Platon, Plutarh i Teofrast, jedna do druge „Malleus Maleficarum” i Solomonov ključ i Mojsijev mač, a sâm i neponovljiv čeka moju željnu ruku rukopis „Arcana Celestia” Svedenborga. Moje knjige... Laku noć!

Ako bih pokušao da nešto kažem mladom piscu, ponovio bih savet Krilova: Rečenicu treba glačati dok ne prestane da bude dosadna. – Vladimir Pištalo

Dakle, kursevi kreativnog pisanja nisu i ne mogu biti odvojeni od kreativnog čitanja, ali takvog koje budućim piscima daje svaku slobodu, kao što i najpraktičniji praktični deo ovladavanja tajnama zanata (samo pisanje!) mora otvoriti punu slobodu eksperimentisanja, tj. iskušavanja raznolikih mogućnosti čarobne veštine zvane „umetnost jezika”. – Sava Damjanov U svetu u kojem je idealizma sve manje male zajednice profesora i studenata književnosti možda deluju anahrono, ali upornost i doslednost kojom se i dalje držimo literature možda nas čini bližim, otvorenim za prevazilaženje razlika, a sve u cilju očuvanja onog kontinuiteta u čiju smo se službu stavili. – Gorana Raičević

U svemu tome sam tek nešto ravnopravniji sagovornik, kurs je dobar tek onda kada i onaj koji ga je osmislio oseti promenu u mišljenju i tek onda kada mu u tom poliloškom ambijentu sine ideja koja mu inače u drugim prilikama nikada ne bi pala na pamet. To je onaj magični trenutak kreacije. – Mihajlo Pantić

…A đavo je Reč. I ona često misli sama protiv piščeve volje, čak i njegovog znanja. U tome je čar prokletstva jezika kao osoben izazov, ali i odgovornost čoveka u piscu. – Laura Barna Knjiga je udžbenik emocija, krivudav ali siguran put ka pravičnosti, no ona je pre svega objekat lepote. A da bi bila objekat lepote, nužno je da bude komad savršenstva. Vražji teška stvar. – Aleksandar Gatalica

Romanom Pozna večera za gospođu Fibi Đorđe Pisarev donosi iznenađujući, neočekivani obrt u svom opusu, kreativno osmišljavajući mačji život, od lenstvovanja u dokolici u zatvorenom prostoru gradske sredine, do borbe za opstanak po seoskim ulicama u potrazi za skloništem i hranom.

A Plot of Twin Sisters operates on several narrative levels: as a mystery involving the theft of books, misplaced parents and abandoned children; as a postmodernist pastiche with excerpts from other people’s books, allusions, citations, and a dash of the epistolary form to wrap things up; as a psychological/psychoanalytical novel, with a real couch for unreliably garrulous patient of an anti-Freudian doctor who is adorned with some serious faults in his interpretation of the case.