DOMAĆE KNJIGE

Poslednji deo trilogije jednog od najznačajnijih evropskih scenarista, Alehandra Hodorovskog. Nastavak njegovog kultnog filma iz 60ih godina, saga se ovim stripom završava.

Ljubav nije reč, nije radnja, ne definiše se, ne ograničava se. Bezuslovno i jasno se nameće.

Ljubav je prihvatanje, primanje, poštovanje, poverenje, napuštanje, obožavanje i zahvalnost.

Ljubav je sveobuhvatna, konačna, apsolutna. Podstiče razvoj. Ona je obećanje izobilja i večnosti.

Zbog ljubavi osećam tvoje postojanje, mirno te čekam i prepoznajem.

Ljubav se pretvorila u tebe, u tvoj glas, tvoj lik, tvoje ime, tvoje meso, tvoj duh i tvoju dušu.

Ljubav ne postoji bez tebe, bez nas, bez naše veze; bez davanja i primanja.

Ljubav nas prožima i proteže se dalje od nas. Zbog nje pripadamo bez posedovanja i dajemo se tako da ne izgubimo sebe.

Ljubav je ono što dajemo ne očekujući ništa zauzvrat. Ona je uzvišena predstava, čista i nevidljiva lepota, ono što nas čini lepima.

Ljubav je početak i kraj, suština svega što nas pokreće, njeni koreni se protežu od nas do večnosti.

Ljubav svaku stvar, svako biće, svaki čin pretvara u sveto platno koje nam pruža mogućnost da istkamo raj.

Ljubav nas vodi od potpune ekstaze do duševnog spokoja. Blagoslovena bila!

Sasvim je drugačije kad pišete prepušteni fizičkoj i mentalnoj izolaciji, čekate objavljivanje knjige, njenu distribuciju, izlazak kritika i na kraju reakcije nekih čitalaca – sve to može da potraje mesecima, čak i godinama – i kad pišete blog, na Tviteru ili Fejsbuku, za milion pratilaca koji, onog trenutka kad udarimo tačku na kraju rečenice, kucaju i šalju svoje reakcije, kritike ili pohvale, iznoseći tako i svoja mišljenja. Monolog prerasta u stalni dijalog. Saznanje da će našu rečenicu, koja mora biti kratka, veliki broj pratilaca pročitati istog trenutka kad je napišemo, u nama izaziva ushićenje koje rečima pripisuje vitalne vibracije. Nikad mi ne bi palo na pamet da krenem u avanturu, o kojoj svedoči ova knjiga, da me sin Adan nije na to nagovorio. Rekao mi je: „Književnost narcisoidnih samotnjaka tavori u mauzoleju XX veka. Današnja se književnost, a naročito poezija, rađa u tesnoj saradnji pisca s njegovim čitaocima: zajedno, oni stvaraju delo. Stupaju u vezu s tobom, prate te, odgovaraju ti, ali ako im kažeš nešto što nisu želeli da čuju, skratiće ti jezik jednim unfollow, napustiće te. Svakodnevno moraš da ih pridobijaš, iznenađuješ, ubeđuješ, ljuljuškaš, miluješ. Kao brod na kojem oni putuju, moraš da napreduješ po mračnom moru nesvesnog da bi stigao do Svesti.”

"Psihomagija je pristup metaforičkom činu koji nam omogućava da delujemo na stvarnost i da je transformišemo.

Čitanje Tarota nije prosto tumačenje koje ostavlja osobu zatočenu u pseudovidovitosti, oslobađajući je od svake odgovornosti za akciju. Tumačenje Tarota povezuje sva otvaranja karata u individualnu slagalicu psihološke strukture klijenta.

U izrazu ovih karata krije se čitav tajni jezik reči koje otvaraju, zatvaraju, skrivaju i otkrivaju „neizrečeno”, što će biti prvi korak čitanja koje će se završiti predlaganjem psihomagijskog čina koji izvire direktno iz dubine klijentovog nesvesnog. Kada se ovaj čin izvrši, da bi njegovo delovanje trajalo, klijent mora da mi pošalje pismo koje se sastoji iz četiri dela:

1) Ovo je bio moj problem.
2) Ovo je bio psihomagijski čin koji sam morao da izvedem do kraja, a da ništa ne dodam niti oduzmem.
3) Ovako sam izvršio čin, sa svim nepredviđenim incidentima koji su se desili.
4) Ovo su promene koje je čin doneo.

Alehandro Hodorovski

Genealoško stablo kao umetnost, terapija i potraga za suštinskim ja

„Svi bi trebalo da upoznaju svoje porodično stablo. Porodica je naš kovčeg s blagom ili smrtonosna zamka.”
Alehandro Hodorovski

Metagenealogija „nije strogo terapija, nego osvešćivanje” zdravstvenog stanja porodičnog stabla u okviru kog smo se rodili. Čitanje ove knjige, kao i njenih vežbi, pomoći će svima da rade na sopstvenom stablu, da osveste porodičnu tradiciju koju nose na leđima i da iscele svoje stablo iz tačke sadašnjosti.
Kada shvatimo kakav je uticaj na nas imao život naših prabaka i pradeda, baka i deda, roditelja, ujaka, tetaka, stričeva, braće i sestara; ili posebne veze koje su neki članovi našeg stabla međusobno negovali; ili kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj našeg suštinskog ja, bićemo sposobni da razvijemo viši nivo svesti i moći ćemo, konačno, slobodnog duha i bez straha, da se predamo svojoj budućnosti.

Čitanje ove knjige, kao i njenih vežbi, može vam pomoći:
1. Da shvatite kakav je uticaj na vas imao život vaše prababe, pradede, babe, dede, roditelja, ujaka, tetaka, stričeva, braće, sestara...
2. Da shvatite posebne veze koje su neki članovi porodičnog stabla međusobno negovali
3. Da shvatite kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj vašeg suštinskog „ja”
4. Da razvijete viši nivo svesti i da se slobodnog duha i bez straha predate svojoj budućnosti.

U Mističnom kabareu prikazana je struktura susreta koje Alehandro Hodorovski godinama održava sa publikom koja dolazi na njegove konferencije. Više od stotinjak šala i inicijatorskih priča poslužilo mu je kao osnova za analizu ljudskog bića bez ’maske’, sa njegovim problemima, strahovima, nesigurnostima i nedostacima. Velik broj primera i komentara koje autor nudi o razlozima koji nas sprečavaju da budemo srećni i da se razvijamo u pravcu Pune svesti, pomoći će čitaocu da izleči odnos sa samim sobom, sa drugima, sa životom i sa njegovom okolinom. Mistični kabare je knjiga neophodna svima koji su zainteresovani za evoluciju i oslobađanje sopstvenog bića i svesti, koji traže svoju ’pravu istinu’ kako bi je ugradili kao korisnu sreću u svoj život i doživeli bez straha starost i smrt.

’Svi smo robovi našeg lika kog je na prvom mestu stvorila porodica, na drugom društvo i na trećem kultura. Put transformacije znači oslobađanje od ropstva. Iza mojih hiljadu maski, nalazi se autentični ja.’

Alehandro Hodorovski

U knjizi Gde ptica peva najlepše – vizionarskom autobiografskom romanu, koji je NPR uporedio sa Sto godina samoće i nazvao ga otelotvorenom genijalnom nadrealnom vizijom – usred fantastične gungule cirkusa, tarota, katoličkog i jevrejskog misticizma, seksualne ekstravagancije, političkog nasilja i duha mudrog rabina koji služi kao savetnik pratili smo pretke Hodorovskog koji su prebegli u Čile. Sada, u knjizi Sin crnog četvrtka, sam Hodorovski preuzima glavnu ulogu dok nas uvodi u nezaboravni ansambl njegovih ranih godina u Čileu tridesetih.

Baš kao što čini u svim medijima od filma do stripa, od mističke filozofije do fikcije, Hodorovski i ovde prikazuje svoju neograničenu sposobnost stvaranja univerzuma punog čudesa, užasa, humora, magije i kosmičke istine koji premašuju naše najluđe snove. Sin crnog četvrtka je uzbudljiv roman jednog od naših najdragocenijih majstora.

Kvaziautobiografski roman Gde ptica peva najlepše majstorsko je istraživanje – uporedivo sa markesovom porodičnom sagom Sto godina samoće i Beninijevim filmom Život je lep – o porodici, mitologiji i o tome koliko će nam daleko umovi ići u potrazi za samoodržanjem i šansom da se uhvati neki prividni smisao u svetu koji je tako često van našeg razumevanja, kako u svojoj lepoti tako i u svom nasilju.


„Gde ptica peva najlepše“ brilijantan je, lud i nepredvidiv poluautobiografski roman Alehandra Hodorovskog. Ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče. Ako ostavimo postrani fantastične elemente, Gde ptica peva najlepše žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.

NPR, Jedna od najboljih knjiga 2015.



„U stilu Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa. Divlji karneval nadrealnog, mističnog i grotesknog.“

Pablišers vikli

U izvesnom smislu, u ovoj knjizi pribegao sam nekoj vrsti izmišljene autobiografije, iako ne u smislu „fiktivne” jer su svi likovi, mesta i događaji istiniti, s tim da istinska priča mog života predstavlja neprestani napor da razvijam svoju maštu i proširujem njene granice da bih iskoristio njen terapeutski i preobražavajući potencijal. Osim intelektualne mašte postoje i emotivna, seksualna, telesna, čulna mašta. Ekonomska, mistična, naučna, pesnička mašta. Ona deluje na sva polja našeg života, čak i na ona koja smatramo „racionalnim”. Stoga je nemoguće da se bavimo stvarnošću ako ne razvijamo maštu iz različitih uglova. Obično sve zamišljamo u skladu sa suženim granicama naših uslovljenih uverenja. Od zagonetne stvarnosti, tako prostrane i nepredvidive, ne primećujemo više od onoga što se probija kroz naš ograničen ugao posmatranja. Aktivna mašta je ključ šireg pogleda na svet: omogućava nam da sagledamo život iz uglova koji nisu naši zamišljajući druge nivoe svesti, više od našeg. Da sam ja planina ili planeta ili svemir, šta bih rekao? Šta bi rekao veliki učitelj? A da Bog progovori kroz mene, koja bi bila njegova poruka? A da sam ja Smrt?… Ona Smrt koja mi je otkrila psa koji mi pred noge donosi beli kamen, ona koja me je odvojila od prividnog Ja, koja me je navela da pobegnem iz Čilea i podstakla da očajnički tragam za smislom života. Ona Smrt koja se od strašnog neprijatelja pretvorila u moju ljubaznu pratilju.

Alehandro Hodorovski


Posle romana Gde ptica peva najlepše Hodorovski nastavlja da otvara svoj svet kroz intimnu ispovest o putu isceljenja i osvešćenja. Ovaj dugo očekivani prevod obavezno je štivo – u njemu pratimo sazrevanje neprihvaćenog i odbačenog dečaka koji traži spas u svetu umetnosti, magije i duhovnosti. U večitoj potrazi za načinom kako da ublaži duhovnu teskobu i isceli svoju dušu, razviće psihomagiju i pokazati nam da složeni porodični odnosi koji nas oblikuju ne moraju biti i naš kavez.

U autobiografiji, Ples stvarnosti, priseća se uspona i padova svoje upečatljive životne priče i iznosi svoje jedinstvene i složene poglede na svet. Prepričavajući svoj život, pisac poručuje da ne započinjemo život onakvi kakvi jesmo, već da je svako od nas nasledio ličnost zahvaljujući porodičnom stablu. Roditi se u određenoj porodici, kaže Hodorovski, znači biti zaposednut. Kada virimo u svoju prošlost, to je isto kao da kopamo po svojoj duši. Ako zađemo dovoljno duboko, dublje od odraza nasleđa, u sebi ćemo naći svetlost koja će nam pomoći da prevaziđemo najteža životna iskustva.

Film zasnovan na ovoj knjizi premijerno je prikazan u Kanu 2013. s velikim uspehom