Ognjenka gori dok hoda kroz uspavano selo u hladnoj, decembarskoj noći, žureći u susret snegu. Obučena samo u belu spavaćicu, crvene gumene čizme i debeli, vuneni kaput, poći će dobro utabanim stazama sećanja i kako to po noći biva, kada je granica između realnog i nadrealnog zamagljena, uspeće da, u tri dana, oživi i proživi svoja tri života – devojčice, žene i starice.
Gradeći unutrašnji svet glavne junakinje, autor u ovom kratkom romanu nabijenom najdubljim emocijama, otvara temu koja u našoj sredini još uvek predstavlja tabu i podseća nas da živimo u društvu u kome se na rađanje gleda kao na prirodnu potrebu svake žene, a svako odsustvo potomka nailazi na osudu. Istovremeno, to društvo ostaje slepo za unutrašnja previranja i borbe, pa često čak ni oni najbliži ne vide koliko je snage potrebno za ponovne pokušaje i nova razočaranja.
