Dva glavna lika ove knjige, narator i Sećanje, a Sećanje naratora imenuje Janko Polonije, prelaze materijalnu i duhovnu granicu, kako bi na temeljima onoga što je ostalo, ako je nešto ostalo, poput svojevrsnih arheologa, duboko porinuli u prošlost i otkrili Polonijev identitet (Janka Majstorovića)… U bogatstvu izraza kojim pleni Maglena avlija/Bajka o putovanju u ona mesta/ lirskim i epskim, te filozofskim, esejističkim i istorijskim pasažima, posebnu pažnju čitalaca privući će pojam Atlantide i Atlantiđana koji se javljaju kao narod onog mesta u koje odlazi Polonije – Krajinacijuma. Ta izgubljena zemlja (Atlantida) reper je koji će svojim ponavljanjem posvedočiti sudbinu naroda, teritorija i čoveka od kada je sveta i veka ne samo ovde, nego širom zemaljske kugle na kojoj, kako je to govorio Andrić, na jedan dram dobra idu dva drama zla, u večnom i nikad zaustavljivom sukobu…
I u ovom romanu Anđelko Anušić, aktuelni dobitnik prestižne Andrićeve nagrade za pripovetku, kao i u većini svojih proznih dela, bavi se pitanjem izbeglištva i prirode zla koje je obeležilo našu bližu istoriju. Pisan jednostavnim jezikom njegovi junaci su živopisno oslikani u surovim preobražajima njihovih (i naših) života.
Sve priče u ovoj zbirci možemo da shvatimo kao istorijski i intertekstualni citat proze Petra Kočića, odnosno Kočićeve nacionalne borbe i nacionalnog stava. U svim pričama, u različitim vremenskim periodima, od austorugarskih do kraja dvadesetog veka prikazano je stradanje Srba na prostorima Bosanske Krajine, u tragičnim situacijama rata i mira, okupacije i prisile, genocida i rata. Svaka od priča je posebna celina a sve ih objedinjuje tragična srpska sudbina i specifični karakteri i životne priče.
