Pitaš se ko sam ja. Ja sam lutalica, večiti putnik nemirnog srca i duha ispunjenog stalnom potrebom za traganjem. Jedan sam od onih koji nikada ne staju, jedan od onih koji su najaktivniji u trenucima kada se čini da ništa ne rade. Za čim to čeznem ja, za čim su to čeznuli milioni onih koji su pre mene prošli ovim putem, kakva je to čežnja što čeka one koji će sutra doći na naša mesta? Zašto nam pogledi lutaju s jednog lica na drugo, s jednog bola na drugi, od jedne radosti do druge, od jedne smrti do druge? Zašto se nigde ne možemo zaustaviti, zašto nas gone bezimeni vetrovi? Ko nam to nameće teret preteške a nepotrebne izdvojenosti? Pisan u muškom rodu, roman Lutanja donosi priču o odnosu oca i sina, o njihovom odrastanju i sazrevanju u različitim vremenima, o potrazi za snovima, o dužnosti prema porodici i dužnosti prema sebi. Jedan je pisac, drugi poslovni čovek, mnoštvo razlika i mnoštvo sličnosti u večitim lutanjima…
