O nastanku kuće na kosančićevom vencu postoje samo pretpostavke: nagađa se njena prvobitna namena, izgublјeno je ime graditelјa, nestale su generacije stanara.
U vreme kada izlazi ova knjiga bliži se možda stoti rođendan zdanja koji niko neće označiti niti proslaviti. Kuću sa izgublјenom krštenicom počeli su pre pola veka da nastanjuju slikari. Oni su, svako na svoj način i onoliko koliko je njima pojedinačne slave zapalo, anonimnost kuće obeležavali ličnim znacima prepoznavanja.
Kuća „bez porekla“ postala je dom za one kojima bi takvo neprepoznavanje i zaboravLjanje poništilo ono do čega im je najviše stalo. To je Beograd koji je nestao, Beograd koji neće da postoji, da traje onako kako traju, neprekinuto, veliki i srećniji gradovi sveta. Ali onako kako i posle najvećih rušenja ostaje ponešto da se na ostacima iznova gradi, tako će, valjda, ova mala knjiga da posluži bar kao vidikovac.
Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa. Vlasnik dinastije „Galiola” – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo.
U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. „Galiola” nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis.
