PUTOPISI

Grenland – zemlja kontrasta, veličine 23 Srbije

Otkrijte Grenland kroz oči putopisca Viktora L. – mesta gde beskrajna belina leda susreće uzburkano arktičko more, a gotovo napuštene naseobine kriju život prkosnih i srčanih ljudi. Boravak na brodu, šetnje po divljim predelima i susreti s lokalnim Inuitima omogućavaju čitaocu da razume ne samo geografske, već i kulturne i duhovne dimenzije ove posebne zemlje.

Ovaj putopis nije politički komentar, već posveta večnim vrednostima: neviđenoj lepoti ledenih gromada, snazi prirode i izdržljivosti ljudi koji su u skladu sa njom. Autor nas vodi kroz Grenland pažljivo i sa poštovanjem, beležeći autentična svedočenja i otkrivajući bogatstvo života u jednoj od najekstremnijih regija sveta.

Grenland Viktora L. je knjiga za sve koji žele:
da otputuju bez napuštanja doma
da razumeju kulturu i duševnost Inuit naroda
da dožive Arktik kroz inspirativnu, poetsku prozu

…I na Isto ku i na Zapadu upoznala sam ljude kojih želim da se sećam i zbog kojih znam da sve moje putešest vije nije bilo uzaludno – kako naše iseljenike u strogim svetovima razvijenih zapadnih drža va koji vole poeziju i danas, tako i stanovnike država sa minimalnim platama koji znaju da se raduju i da mašu na odlasku. Bogatstvo putovanja je priča koja se nikada ne završava.

– Mirjana Nikić

…Pisati o tako drugačijim svetovima punim magije kojom ih je priroda obdarila, kao što su Kuba, Maldivi ili Bali, nužno znači odbaciti svoje svetonazore i dozvoliti metafizici, para doksu i apsurdu da svojim često samouređujućim haosom ispune piščev doživljaj. Svesno ili ne, intuitivno ili znalački, ne znam, tek Mirja na Nikić prati taj obrazac, čak mu se, na zado voljstvo nas čitalaca i prepušta. Putovanje po svetu se završava povratkom u Srbiju, prona laženjem „Sremačkog Tajlanda” i „Karlovačkih Maldiva”, do nekih novih putovanja i svetova čiju će analognu sliku opet pronaći u svojoj zemlji.

– Dijana Ivanović, novinarka Radio Beograda 2 i autorka emisije Dionis

Romaneskni vodič kroz Srbiju

Autorka romana Moja ljubav Nikola Tesla i Zmajeva žena

Sentimentalno putovanje kroz vreme i prostor srpskih prestonica od Beograda, Kruševca, Smedereva, preko Sremskih Karlovaca, Kragujevca, Debrca do Niša i Prizrena.

Gradove ne čine samo zgrade i ulice; oni su bića koja pamte naše nedoumice, kamenove spoticanja, radosti i nezaboravne trenutke. Kroz Anin otvoreni pogled i njeno duhovno povezivanje sa mestima gde se istorija prelama sa svakodnevicom shvatićemo da ih i sami nadograđujemo svakim svojim korakom, mišlju i sećanjem. Dve glavne junakinje ovog dela, Srbija i sama autorka, pozivaju nas da oslušnemo glasove predaka, da se setimo istorije, da prepoznamo sopstvene senke, a možda pronađemo i značajne putokaze.

„Ana Atanasković nas u formi putopisa i autobiografskih sećanja odvodi u srpske prestonice. Knjiga otkriva tajne Anine uspešne spisateljske radionice i izvore inspiracije za njene storije o herojima i heroinama naše prošlosti. O svemu o čemu piše, Ana piše iz srca, ljubavi, iz duboke emotivnosti.“
– Milisav Savić

„Dirljiva, životna, neobična knjiga obojena setom, ali i čežnjom. Ana nas navodi da zastanemo, pogledamo unazad, potom produžimo dalje. Gde god da se nađemo, pronaći ćemo tragove vremena vredne da se na njih osvrnemo. Ovo je putopis ljubavi, knjiga sa kojom ćete prošetati Srbijom i osetiti različite damare kojima je živela kroz vekove.“
– Jasenka Lalović

„Koliko ljudi ’boluju’ kada ih život presadi iz grada u grad? Šta čine sa uspomenama, akcentima, navikama, ima li u novom gradu mesta za njih ili ih moraju odbaciti i zauvek zaboraviti? Mnogo pitanja, ali na kraju sva stanu u jedno. Da li gradovi čine ljude ili ljudi čine gradove? Ova knjiga proniče u te tajne.“
– Bojan Ljubenović

U dvadeset priča koje nas vode od Mojsinjske gore i Pančeva, preko Egine, Venecije i Lisabona, pa do NJujorka, Sankt Peterburga i Jerusalima, autorka pripoveda o kulama, trščanim kolibama, pločnicima, spomenicima i galerijama, ali prvenstveno o ljudskim sudbinama i legendama, poetično i toplo, duhovito i sirovo. U njima će čitalac pronaći svedočanstva o mestima, vremenima i kulturama, bajkovitu prozu i pokoju istinu za koju nije ni znao da za njom traga, svojevrsnu kartu sveta u kojoj su svaki kraj, svaka reka i svaki grad zapravo unutrašnji pejzaž. Ovo nije turistički vodič niti putopis; u ovom prtljagu nema četkica za zube niti spiskova šta sve treba videti. Ali ima gusaka koje izdaju tvrđavu, vrbine kore koja isceljuje, flaminga koji boje nebo u ružičasto, zrikavaca koji horski prate pucketanje pistaća i vremena koje miriše na vosak i tamjan. Ovo je knjiga u koju je stalo više svetova nego u bilo koji atlas, lagani zavežljaj koji u sebi nosi kontinente, vekove i usude i koji putuje s nama čak i ako nigde nismo krenuli.

O Svetoj Gori čovek može da sazna bezbroj legendi, istorijskih i geografskih činjenica, ali to nije dovoljno. Ona mora da se upozna u neposrednom susretu. Sveta Gora nisu samo carski manastiri s predivnim freskama, ikonama i zlatnim i srebrnim ukrasima koji sjaje u polutami hramova ispunjenih mirisom egzotičnih aroma tamjana. Te zgrade i zidine su raskošni spomenici zemaljske moći njihovih ktitora. NJihov kamen može da odoleva vekovima, čak i kada ih ljudi napuste. Ipak, bez ljudi, oni su ništa. Priča o Svetoj Gori je priča o žudnji za otkrivanjem božanskog u čoveku. Zato je jedina istina o Atosu koju možemo saznati ona koju sami doživimo. Sveta Gora su sve njene boje, mirisi, tišine i zvukovi, utisci koji preplavljuju poklonika dok hoda šumama i kršem, a više od svega njegov unutrašnji dijalog. Miris svetogorskih duhovnih cvetova budi neodoljivu žudnju da se vratite, iznova se sretnete licem u lice s Atosom i prepoznate sopstveno lice u njegovom.

Zanimljivo i duhovito opisana putovanja po tri najveće, najmnogoljudnije i ekonomski najsnažnije države Azije: Indiji, Kini i Japanu. Posebno je istaknuta kulturna osobenost ovih zemalja, i pokazana njihova nesamerljivost i neuporedivost sa evropskim kulturnim obrascima. Poruka ovih „putopisa“ je da nema mesta nikakvom evropocentrizmu i bilo kakvom osećanju superiornosti evropskog čoveka nad ljudima Azije. Čak i nad onim najsiromašnijim stanovnicima, koji bukvalno žive po ulicama velikih indijskih gradova. Njihova nasmejana lica, moraju kod iole otvorenog Evropljanina dovesti u pitanje njegov sopstveni način života i opravdanost njegove žudnje za sticanjem materijalnih ili nekih drugih bogatstava. Jer čemu konačno sva ta bogatstva, čemu jurnjava za njihovim sticanjem kada osmeha na licu nema. Kao kod siromašnog, ali zadovoljnog Indusa.

Vreme darova je Patrik Li Fermorov blistavi opis njegovih avantura koje su ga dovele sve do Mađarske tokom njegovog epskog putovanja pešice od Londona do Konstantinopolja. Putovanje započinje u Nizozemskoj i stiže do srednje Evrope, preko tevtonskog i slovenskog središta, gotskog severa, bojišta Rimskog carstva, sve do Rajne, pa zatim naniže Dunavom do starog Balkana i postvizantijskog prostora.

S „kukavnim“ iznosom od jedne funte nedeljno planirao je da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“, da spava u prihvatilištima, manastirima i štalama. Ali slučajni susret u Bavarskoj omogućio mu je da taj vid putovanja povremeno prekida ležernim boravcima u dvorcima.

Pred nama su vesele letnje slike. Nekad je to krš oblika brodova. Nekad su to restorani nad vodom. Tende i njihove senke, filtrirano sunce, čamci, oblaci i voda. Crvene, žute i oranž boje koje krvare na zapadu. Ljubičasto nebo nad silosima. Tu je plavet oblaka, odžaka, splavova, prelaznih mostova.

Vladimir Pištalo

O autoru:

Stanislas Pjere je rođen u Lilu. Nakon studija filozofije, književnosti i orijentalnih jezika, započinje izuzetnu diplomatsku karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi kao diplomatski savetnik u Pragu, Budimpešti, Ankari, Istanbulu, Bukureštu, Varšavi, Valeti i Beogradu. Uporedo s diplomatskom karijerom, razvija strast prema crtežu i slikarstvu, istovremeno obogaćujući svoja dela putopisnim tekstovima.

Knjiga „Dubai&Abu Dhabi“ je putopis posvećen kulturi i životu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zemlji u kojoj se svaki san pretvara u javu i koja je za kratko vreme postala jedna od vodećih zemalja sveta u mnogim životnim oblastima, prijemčivoj za milionski broj posetilaca iz celog sveta. Kroz iskren i dinamičan narativ različitih dešavanja, autor na jedan, pomalo nesvakidašnji i autentičan način, opisuje kulturu, način života, turističke atrakcije, gastronomiju i zanimljivosti dve svetske metropole, Dubaija i Abu Dhabija.

Autor detaljno opisuje ceo put ostvarenja njegovog, tada velikog, sna, od inicijalne ideje odlaska u Ujedinjene Arapske Emirate u danima posle bombardovanja Srbije, pa do realizacije samog puta 10 godina kasnije, istovremeno dajući odgovore na pitanja koja se svakome javljaju kada se nađe na životnoj raskrsnici prolazeći kroz velika iskušenja i nedaće koje prate ostvarenje nekog većeg sna ili cilja. Inspirativnim stilom pripovedanja, autor polako uvlači čitaoca u magični svet Orijenta, u mistiku i čarobni svet oba grada, dajući mu na uvid njihove razlike, prednosti i vrline, ne zatvarajući vrata evropskom načinu života i ramišljanja vešto praveći paralale između arapskog i evropskog stila života. Lucidnim osvrtom i poređenjem sa životom u Beogradu i Evropi, autor čitaocima postavlja pitanja o različitostima arapske i evropske kulture, o dubini vere islamskog sveta i hrišćanstva, nedvomisleno ukazujući na Božji plan, prepreke i iskušenja koje su ga pratile na putu do ostvarenja sna.

Preplitanja metafizike i „nevidljiviih“ dešavanja „iza scene“, knjizi daju poseban šarm, otkrivajući čitaocu tajne arapskog sveta na turistički i duhovan način, ukazujući mu na svetla „globalnih“ gradova kroz narativ istorije i modernih tokova civilizacije.

Zbirka kratkih priča iz pera turizmologa i pisca o iskustvima vođenja svetskih putnika kroz našu kulturu, istoriju i sve aspekte ovdašnjeg bitisanja o kojima ništa ne piše ni u jednom priručniku. Stoga je ovo pravi ne samo turistički nego diplomatski putovođa, koji čitaoca podučava i razonodi, suočava sa svojim i tuđim predrasudama, kao i duhovitim načinima njihovog razbijanja (u oba smera) i veštog izokretanja kritičnih u komične situacije. Među 114 naslova ove zbirke uz nove priče, nastajale od 2019, našao se i izbor najzapaženijih iz prethodne tri zbirke Maje Rogan, čije crtice, beleške, sentence i opaske neodoljivo odišu momokaporovskim šarmom.

„Prešao sam osam hiljada kilometara od krajnjeg severa do krajnjeg juga Sudana i zavoleo sudansku pustinju i te ponosne, hrabre i čestite ljude koji su me naučili šta znači gostoprimstvo. Četiri i po hiljade godina burne prošlosti o kojima svet malo zna približili su mi dobrodušni Sudanci, koji u mojoj duši i danas svetle kao zvezde nad širokom beskrajnom pustinjom.

Sudan je tokom srednjeg veka bio jedna od najvećih pravoslavnih država sveta. Danas postoji zajednica Sudanaca toliko vezanih za Srbiju da se sa pravom nazivaju srpski Sudanci.

Ova knjiga je nastala u dahu, na početku novog građanskog rata koji je raselio većinu Sudanaca, kao zahvalnost ljudima koje sam tamo sreo i koje smatram najboljim ljudima na planeti, ali i kao odraz divljenja kulturnom blagu kojem nema premca.“
– V. L.

„Lazić je u punom smislu reči opijen putovanjima, susretima sa prirodom, društvenim životom, kulturnim nasleđem, svakodnevicom u koju bez ostatka i kalkulacija uranja, ali je pri svemu tome i dobro obavešten, uzorno racionalan, verodostojan, a samim tim i činjenično informativan, odnosno saznajno pouzdan.

Pred nama je ceo i sav Sudan. Kroz Lazićeve žive opise etapa i postaja na putu kroz Sudan dobijamo pravo bogatstvo podataka o prošlosti i sadašnjosti ove velike zemlje koju istorija nije milovala, ali ju je u pojedinim razdobljima, osobito u drevnosti, dovodila u središte zbivanja i civilizacijskih tokova tada poznatog sveta.

Svaki pisac zna koliko je važno, a nimalo lako, pronaći primeren i rečit naslov svome delu. Viktor Lazić je u tom pogledu postigao pun pogodak. Ortakluk dobrih duša i sjajnog putopisca predstavlja najskladniju koautorsku sinergiju.“ – Prof. dr Darko Tanasković

Osvetljen ozarujućom svetlošću, blagonaklonom prema čoveku i bogovima, ovaj tajanstveni Orijent živi u srcima strastvenih zaljubljenika.
Rečnik zaljubljenika u Orijent Renea Gitona delo je nepopravljivog zaljubljenika. Autor, po sopstvenom priznanju, želi da izbegne pominjanje aktuelnih političkih sukoba, ali ih ipak ne zanemaruje niti poriče, već prednost pruža odabiru potpuno subjektivnog pristupa i tema prema kojima oseća naklonost. Prikazuje nam jedan drugačiji Orijent, okrenut bližoj ili daljoj prošlosti, istorijskom, religijskom, društvenom i književnom vremenu, Orijent od mesa i čula, s njegovim manama i vrlinama, s njegovim bogatstvom i njegovom bedom, njegovim čarima i njegovom ružnoćom. Pisan jasnim i pristupačnim stilom, ovaj rečnik čitaocu pruža mnoga saznanja koja neće naći u uobičajenim knjigama o Orijentu, ali i želju da proširi svoja interesovanja. Čita se sa posebnim zanosom i radoznalošću.

Knjiga Tajna Helada Vasilija Domazeta, u najboljoj tradiciji putopisnog žanra, otkriva manje poznate aspekte drevne helenske kulture. Ona sjedinjuje autorovu ljubav i strast prema antičkoj starini, znanje i razumevanje stare Helade, kao i svojevrsni uvid u aktuelni trenutak savremene Grčke. Putopisni venac tekstova kao da izranja iz Dučićevog šinjela, pokazuje nam autentičnu autorovu inspiraciju grčkim antičkim svetom i neku vrstu povratka u mladost čovečanstva. To putovanje kroz prostor i vreme, u dubinu mitske i stvarne istorije, pokazuje nam da je Evropa naše zajedničko ognjište i uverava nas da veliki deo naše civilizacije počiva upravo na antičkoj grčkoj baštini. Stiče se utisak da je knjiga Tajna Helada pisana dugo i pažljivo, da je postepeno sazrevala, pokazujući nam zbog čega treba poštovati tu veliku, neprolaznu kulturu, učiti od nje i napajati se duhom drevne Arkadije naše civilizacije.

„To što je Petrović uspešan autor kratkih priča doprinelo je svežini stila kojim piše. - Ivan Ivanji

Predstavljajući istoriju prošlog veka preko portreta velikih slovenačkih pisaca, političara, obaveštajaca, vojskovođa, kompozitora, svetskih putnika, humanista, ali i jednog zločinca, direktno odgovornog za smrt skoro dva miliona ljudi, Vladimir Petrović u bogato ilustrovanoj knjizi Slovenački XX vek donosi istoriju nama bliske zemlje na jedinstven način.

Ova knjiga se može čitati na dva načina. Najpre, ona je prikaz krajnje zanimljivih biografija. Tako ćemo u njoj otkriti sudbinu legendarnog gradonačelnika Ljubljane koji je u smrt protestno krenuo sa jugoslovenskom zastavom, saznati kako je Vladimir Vauhnik uspeo da postane trostruki – možda čak i četvorostruki – špijun, ali i ko je bila druga Evropljanka koja je obišla sve kontinente i kako je izgledao njen susret sa ljudožderima. Otkrićemo i kakva je bila sudbina svetskog rekordera u broju napisanih državnih himni, saznaćemo kako je zbog neslane šale Vitomil Zupan dobio 18 godina robije, ali i kako je jedan oficir uspeo da bude i četnički komandant i partizanski general. Naposletku, ova knjiga nam otkriva i biografiju najstarijeg evropskog pisca, baš kao i okolnosti „dve“ smrti čuvenog frontmena Buldožera.
S druge strane, upravo preko biografija ljudi koji su menjali ovu zemlju, otkrićemo uzbudljivu istoriju slovenačkog XX veka.


„Početak i kraj ‘kratkog XX veka’ Erik Hobsbaum je u svojoj knjizi Doba ekstrema smestio u Sarajevo 1914. i 1992. godine, u začetak i raspad južnoslovenske države. Za svedoke ‘stoleća Jugoslavije’ Vladimir Petrović u svojoj knjizi uzima Slovence koji su svoj život na različite načine upisali u povest zemlje koje više nema – od Davorina Jenka do Marka Brecelja, od Borisa Pahora do Odila Globočnika, od Vladimira Vauhnika do Vitomila Zupana… Trideset godina nakon nestanka Jugoslavije, u zemljama nastalim na njenim razvalinama napisane su nove nacionalne istorije u kojima su veze između jugoslovenskih naroda i kultura, građene više od jednog veka, potiskivane i kidane, a junaci ove knjige uglavnom prećutkivani ili ostavljeni u njenim fusnotama. Smatrajući to nepravdom, Vladimir Petrović ih otima iz tmine. - Nebojša Grujičić

Knjiga Uljez među opsenama: Italija – gradovi i sudbine Blaža Popovića na najlepši način
pokazuje vrednost i izdržljivost putopisnog žanra. Pisati o istoriji, prirodi, čovekovim
postignućima i čudesima italijanske kulture, umetnosti i nauke, za toga autora veliki je izazov i
živa inspiracija. Popović bi se, nema sumnje, mogao složiti sa Henrikom Sjenkevičem da svaki
čovek ima dve domovine – jedna je ona u kojoj je rođen, a druga je Italija. Popović voli i u dušu
poznaje Italiju, i ne samo njenu bogatu političku istoriju, kulturu i umetnost, nego i njenu
savremenost – od hrane i vina do filma i mode – što mu omogućava da lako i lepo uočava
paralele i razlike, da čitaoca povede na uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme. Knjiga Uljez
među opsenama je neka vrsta modernog bedekera, živopisna slika Apeninskog poluostrva na
kojoj odzvanjaju glasovi na stotine ličnosti i događaja koji su odredili istoriju Bel Paese,
prikazujući je kao jedan od najsjajnijih dragulja zapadnoevropske kulture i civilizacije.

Žaneta Đukić Perišić

O autoru:
Blažo Popović rođen je 1965. godine u Beogradu. Završio je Vojnu akademiju Kopnene
vojske i radio kao finansijski oficir do rata devedesetih. U medijima je prisutan više od trideset
godina. Kao novinar Televizije Novi Sad bio je autor više stotina emisija raznih struktura. Jedno
vreme obavljao je i funkciju generalnog direktora pokrajinskog Javnog medijskog servisa RTV.
Autor je mnogobrojnih književnih kritika, prikaza i eseja iz oblasti kulture i umetnosti i više
dokumentarnih filmova iz oblasti likovne umetnosti o najznačajnijim srpskim slikarima (Uroš
Predić, Paja Jovanović) koje je radio u saradnji sa Galerijom Matice srpske. Prisutan je u
„Enciklopediji grada Novog Sada“ i knjizi „Ko je ko u Srbiji“ za 2012. Takođe, dobitnik je više
nagrada za svoj rad.
Poslednjih godina autor je putopisnih serijala „Bez aranžmana“ u kojima se prikazuju
kulturne, istorijske i umetničke posebnosti zemalja zapadne Evrope.
Težina
Godina izdanja 2024
Pismo latinica

Povez broš sa klapnama
Broj stranica 198 str.
ISBN 978-86-6263-554-9
Dimenzije 149 × 210

"Zamislite Englesku kao voz koji kasni i ove putnike u svom vagonu: Milvolovog huligana iz prve ekipe, čiju lobanju uz svu blagonaklonost morate opisati kao jezivu; pankera koji se zaneo bušeći odeću zihernadlama, pa je počeo da buši i sebe; taksistu koji je nekada nastupao na festivalu Glas mladih u Vojniću, a docnije tragao za najopasnijim čovekom Njukasla kako bi ga pretukao i postao alfa mužjak tog grada; gospođu iz Hala koja gazi sedmu deceniju i veća je nevolja nego prethodna trojica zajedno.

Običan čovek bi napustio i vagon i voz ne čekajući sledeću stanicu. Igor Todorović Zgro je saputnike postrojio u izložbu, i to ne u šou nakaza, već u ozbiljnu antropološku postavku. Niti ih ismeva, niti ih slavi, ne opravdava ih i ne osuđuje, već ih, poput vrsnog kustosa, predstavlja. Sa takvom Engleskom stranca ne može upoznati ni putopisac, ni istraživač, ni žitelj."

„Čovek koji nije bio u Italiji uvek je svestan inferiornosti, jer nije video ono što se od čoveka očekuje da vidi”, primetio je engleski pisac Semjuel Džonson 1776. Grand Tour (gran-tur), kultno putovanje kroz Evropu koje se završavalo produženim boravkom u Italiji, kao običaj prvenstveno britanskog plemstva i bogatih zemljoposednika, imao je često za poslednju, vaspitnu ulogu, seksualno obrazovanje, gde je etapa u Veneciji dugo služila za vidanje ljubavnih jada uz erotski program.Većina ljudi elizabetanskog doba smatrala je Italiju carstvom uživanja i vradžbina. Oni koji su mogli, putovali su u Veneciju, Firencu ili Rim, tri glavne destinacije Grand Tour-a, i uživali u njihovim renesansnim plodovima, duhovnim, misaonim ili telesnim. Oni koji to sebi nisu mogli da priušte, gutali su italijanske priče i slušali putnike, žudeći da saznaju više o toj čudesnoj zemlji kultivisanih dvorova, koja ima najbolje umetnike i arhitekte, najbolje naučnike, najrečitije govornike, najzavodljivije žene u Evropi, ali i najopasnije ljude, vične bodežu i otrovu!

Knjiga putopisa Vesne Aleksić Melodije Evrope vraća nam veru u zavodljivu moć putopisnog pripovedanja i u značaj putopisa kao književnog žanra. Već pomalo zaboravljen, potisnut vizuelnim svedočanstvima putovanja i modernim tehnologijama, velikom „demokratizacijom“ i otvorenošću procesa putovanja te dostupnošću različitih svetskih destinacija, putopis se kroz tekstove Vesne Aleksić vraća u srpsku književnost na velika vrata. Na tragu putopisa Ljubomira Nenadovića, Isidore Sekulić, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, Miloša Crnjanskog i drugih, Vesna Aleksić nalazi svoj originalni put koji nam na stilski uverljiv, zanimljiv i superioran način otkriva tajne raznih tačaka Evrope.
Kada čitalac zaklopi korice putopisne knjige Vesne Aleksić, on teško može da odoli toj ubedljivoj i pozivajućoj prozi koja nas vabi da spakujemo kofere i otisnemo se u magični svet putovanja.

Žaneta Đukić Perišić
O autoru:
Vesna Aleksić je pisac za decu i tzv. odrasle (svakako osetljive). Za prvu i najvažniju profesiju odlučila se sa šest godina kad je postala strasni čitalac, što je i danas; za drugu profesiju morala je da diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a trećim, rezervnim zanimanjem pisca, počela je da se bavi nešto kasnije. Piše romane, pripovetke, slikovnice, pozorišne i radio-drame, putopise, prikaze... Piše za novine, za čitanke, đačku i studentsku lektiru. Za svoje knjige dobila je sve značajnije državne nagrade (i dve internacionalne). Od njih, najdraža su joj dva upresovana cveta Zmajevog „Nevena“, tri „Sigridruga“ za monodramu i „Beli gavran“ iz biblioteke u Minhenu. Najistinitijom nagradom joj se čini ona radost kad u nekoj biblioteci ugleda svoje pohabane i selotejpom krpljene knjige.

Koja je žena poslužila kao model za Kip slobode? Zbog čega se njujorška berza zove Volstrit? Zašto je Brodvej jedina avenija koja dijagonalno preseca Menhetn? Koji je njujorški neboder prvi izgrađen u stilu ar dekoa? Koliko je radnika nastradalo tokom izgradnje Bruklinskog mosta? Koju je zgradu štampa prozvala Fletajron? Šta se dešava na Tajms skveru svake godine? Koliko knjiga se može pronaći u NJujorškoj javnoj biblioteci na Petoj aveniji? Koliko je trajala izgradnja Central parka? Gde se u NJujorku može otići na plažu?'

Izuetno vredna esejisističko-antropološko-putopisna studija s juga Italije, onog malo poznatog dela jedne od turistički najzanimljivijih svetskih destinacija. Čaja se, međutim, fokusira na manje poznata mesta iz jugoistočnih pokrajina koje izlaze na Jadransko more, na ljude koji tamo žive svojim mirnim, ali istovremeno i uzbudljivim životom, kulturološki prilično drugačijim od severa Italije na koji smo navikli, a još više u odnosu na Siciliju ili Kalabriju na zapadu. Čaja će nas korak po korak uvesti u ovaj čarobni svet spokoja, prirodnih i arhitektonskih lepota, a to će dopuniti i sopstvenim fotografijama koje je načinio tokom ovog putovanja.

„Prvi čovek koji je dokazao da je Zemlja okrugla bio je moreplovac Fernando Magelan, Portugalac u službi španskog kralja. To otkriće je, još pre petsto godina, izazvalo bes i podozrenje većine tadašnjih stanovnika naše planete, koji su mislili da je Zemlja ravna ploča. Kako smo mi Srbi vrlo nepoverljiv narod, rešio sam da to proverim. Bio sam čak i na Filipinima, gde je ovaj moreplovac skončao od strele tamošnjeg poglavice Lapu-Lapua. I zaista, kud god da sam krenuo, put me je dovodio natrag u Srbiju. Dakle, senjore Magelane, bili ste u pravu: Zemlja je zaista okrugla.“
– Dragutin Minić Karlo

„Dragoceno svedočanstvo o državama, narodima, gradovima, kulturama, jezicima, običajima, arhitekturi, prošlosti, umetnosti, nacionalnim kuhinjama... Dodatnu vrednost knjizi daju ilustracije dr Špire Radulovića, poznatog i nagrađivanog karikaturiste, koji kao da je bio autorov saputnik na ovim putovanjima po belom svetu.“
– Aleksandar Čotrić

„Kada vam ova knjiga dopadne ruku, opustite se, zavalite se u fotelju i putujte po svim meridijanima Zemljinog šara bez prtljaga, karata i rezervacija. Doživećete mnogo toga novog i uzbudljivog, začinjenog poznatom duhovitošću autora. Ovo zanimljivo putovanje ima i edukativni karakter: ono što ste znali o nekoj zemlji, znaćete još bolje. I ne brinite, pošto je Zemlja okrugla, vratićete se u centar ove planete: u Srbiju.“
– Vanja Bulić

U prvom tomu knjige „Dalje od kraja sveta“ su reportaže iz Afrike, koji otvaraju reporterski zapisi iz Sahare 1963. godine, u kojoj se Mirko Bojić izgubio sa dvojicom svojih saputnika (na putu za jednu oazu). To nesvakidašnje i neočekivano iskustvo pretočio je u zaista majstorski napisanu seriju reportaža, koje imaju gotovo filmsku tenziju. Afrička strana knjige dočarava i jedno posebno vreme velikih građevinskih poduhvata jugoslovenskih kompanija i svedoči o brojnim nepoznatim junacima, koji su širom afričkog kontinenta pronosili slavu jugoslovenskih graditelja.

U drugom tomu knjige „Dalje od kraja sveta“ donosimo Bojićeve reportaže ponajviše iz Sovjetskog Saveza. S pravom u ovom delu knjige dominiraju napisi o ovoj velikoj zemlji, koju je Bojić pohodio mnogo puta i u njoj bio veoma poštovan (o čemu svedoče priznanja koja je dobijao od kolega iz nekad velikog njuzmagazina Aganjok).

I naziv knjige „Dalje od kraja sveta“ zapravo je naslov njegove reportaže iz 1976, gde je opisao boravak na plovećoj santi leda na Arktiku, udaljenoj 1.000 kilometara od obale. Jedinstvenost ovog iskustva pretočenog u sjajne reportaže, koje su često na granici najfinije literature, zapravo najbolje odslikava celokupan sadržaj knjige.

Između putnika i turiste nema znaka jednakosti.

Turisti putuju s ciljem da nešto vide i dožive. Putnici ne znaju uvek gde će stići i šta će doživeti. Ili, koji će deo sebe, svoje prošlosti ili sadašnjosti, iznova oživeti. Mnogi turisti neretko postanu putnici, otkrivajući više od očekivanog ili traženog. Događa se da na sasvim novom i nepoznatom mestu vide jasnije i sebe i druge ili događaje sagledaju u sasvim drugačijem svetlu. Američki književnik Henri Miler (1891 – 1980) to je uočio i napisao: „Naša destinacija nikada nije mesto, već novi način posmatranja stvari.”

Putovanja su moja velika ljubav, ali mi nisu uvek bila dostupna. Život van domovine i, pre svega, zasnivanje nove porodice, probudili su u meni putnika koji beleži. Stihovi su nastajali vremenski nezavisno od fotografija. I pored toga, u ovoj su knjizi lirika i fotografija neraskidivo povezani.

Ova je knjiga plod zajedničke ljubavi prema putovanjima i potrebe da beležimo svoje utiske i osećanja. Ona je zbir mojih lirskih zapisa i fotografija, čiji je prevashodni autor Zoran Vujanović.

Stihove za lirski putopis sam počela da pišem pregledajući fotografije nastale na Zoranovim i mojim zajedničkim putovanjima. One nisu budile samo sećanja na mesta koja smo posećivali, nego, pre svega i više od svega, emocije koja su ta mesta kod mene izazivala. Uz fotografije, bilo je lako vratiti se u trenutak koji je ostavio trag dublji od osećaja ispunjenosti turističke potrebe i želje da se vidi i doživi nešto novo. Taj trag je često bio oživljavanje davnog iskustva ili doživljaja. Neka mesta su u meni izazvala reakciju na globalne probleme, pa su tako nastale nekolike angažovane pesme. Sasvim neočekivano su se u toku tog procesa probudila sećanja i na moja ranija putovanja, pa su se u ovoj knjizi, pored fotografija Zorana Vujanovića, našli i neki moji svetlopisi.

Putopis započinjem na vrhu planine Haleakala na havajskom ostrvu Maui, na mestu gde sam, iščekujući zalazak sunca, doživela jednotu zemaljskog i nebeskog. Završavam ga u rodnoj Srbiji, u koju sam se vratila posle gotovo tri decenije života u inostranstvu, na planini Tari, na mestu gde sunce najuzbudljivije izlazi.

Između ta dva vrhunca su lirske slike i fotografije mesta koja sam posetila ili u kojima sam živela poslednjih dvadesetak godina.

„Savane, lavovi, zebre, slonovi, nosorozi, žirafe… i četrdeset četiri naroda koji naseljavaju Keniju simbol su celog afričkog kontinenta. Kenija je puna iznenađenja na svakom koraku sa svojim napuštenim gradovima stare i slavne svahili civilizacije, nanizanim poput perli na dugačkoj ogrlici celom dužinom obale. Zemlja sedam puta veća od Srbije puna je opasnosti, ali i lepota koje neprestano iznenađuju stranca. Kako me je Kenija promenila, kojim znanjima i bogatstvom me je zadužila za ceo život – napisao sam u ovoj knjizi.“ – V. L.

„Lazić ostvaruje svoje dečačke snove, a usput nas čitaoce čašćava neverovatnim opisima detalja iz egzotičnog života kenijskog naroda. Autor se ne oslanja samo na oficijelnu istoriju iz turističke prakse već se intimno vezuje za ljude i predele ove mnogoljudne i raskošne zemlje! Keniju su posećivali i Marko Polo i engleski kolonizatori, i dobronamerni ekolozi, ljubitelji tog bogatog i raskošnog biljnog i životinjskog carstva, ali najčešće, i neminovno, beskrupulozni, pohlepni trgovci koji su prirodu videli kao izvor ličnog bogaćenja. Jedan od dobronamernika je i naš Viktor Lazić, koji poput Rastka Petrovića beleži šta i kako ʼljudi govoreʼ. Njegovi naslovi priča su kao stihovi iz neke balade: ʼCrni šiljci đavolje litice i šuma zaboravaʼ. A usput nam čita grafite sa zidova: ʼPutuj dovoljno daleko da stigneš sam sebeʼ, ili: ʼOno što štedimo – štedi nas!ʼ“ – Ljubivoje Ršumović

Nakon putovanja kroz koje nas vodi autor ove knjige, i čitalac je u prilici da bude bliži sebi. Neki ljudi shvate na vreme, neki kasno, a neki nikada da ne treba propuštati nemi dijalog sa sobom i tihi dijalog sa prirodom. Život nam prođe u čekanju onog za šta smo u mladosti mislili da je još rano a u starosti da je već kasno. Uvek imamo priliku za pravi trenutak, pre nego što ga izgubimo. Hajde da, kao Branko Vasiljević, ispijamo arhivska vina čekajući kasnu berbu.

„Priče iz Jordana. Putopis 1981-1983“ ispisane su literarno slikovito i osećajno, pretvarajući putopis u štivo koje čitalac ne može da ostavi sve dok ne dođe do kraja, iako je njegov sadržaj tih i smiren. Autorka s lakoćom isprepliće beleške o ljudima i događajima iz svakodnevice sa pričama o Jordanu. Pri tome, ona je nepristrasni, temeljno obrazovani i radoznali posmatrač sklon minucioznim zapažanjima i pripovedač prijatnog glasa koji toplim bojama slika predele i ljude koje sreće i pažljivo prenosi čitaocu svoja saznanja o životu, kulturi, istoriji i podneblju koje upoznaje.

Ovo je priča koja čitaoca vodi na višestruko retrospektivno i višedimenzionalno putovanje kroz kaleidoskopsku mešavinu, često fragmentarnih ličnih doživljaja i sećanja, istorije i istorije umetnosti, književnosti, filozofije i arhitekture, kroz muzeje i biblioteke – od Beograda, Pešte i Beča ka Lincu i Pasavi, Regenzburgu, Nirnbergu, Vircburgu, Fuldi i Vajmaru, za Drezden preko Lajpciga, do Naumburga, Berlina i Minhena, Manhajma i Hamburga, Diseldorfa, Kelna i Frankfurta – pa nazad, preko Bavarske i niz Dunav do Beograda. Iz svake pojedinačne tačke na tom putu vodi više staza, kako vremenski – ka asocijativno povezanim slikama, tako i prostorno – sa Beogradskog keja, ali ne u Beogradu već u Pešti, ili Klimtovog mozaika, ali ne u Beču već u Briselu. Ovo je, pre svega, priča o putovanju i priča o povratku.