DOMAĆE KNJIGE

U trenutku kada je Bek Sehi započela sa beleženjem svojih razgovora kod psihijatra, njena namera bila je isključivo da kreira lični putokaz za sopstveni oporavak. Ni u najluđim snovima nije pretpostavila da će njena unutrašnja previranja odjeknuti kod tolikog broja ljudi, pogotovo među mlađom generacijom. Njeno delo „Ne živi mi se, ali mi se jede takpoki“ preraslo je u globalni hit, okupivši oko sebe krug čitalaca koji se duboko poistovećuju sa temama depresije i anksioznosti koje su ovde opisane na krajnje privatan način.

Već na uvodnim stranicama nastavka, autorka nam upućuje apel da bi tekst mogao izazvati uznemirenost, zbog čega savetuje čitaoce da naprave pauzu i osveste da su to tuđa iskustva koja ne treba mešati sa ličnim emocijama. Ova knjiga je zapravo hronika njene neprestane bitke sa distimijom i svojevrstan zapisnik sa terapijskih sesija koji ne servira instant odgovore, već ogoljenu stvarnost o svakodnevici sa hroničnom, blagom setom. Reč je o svojevrsnom apelu za saosećajnost – kako prema samoj autorki, tako, pre svega, prema sopstvenom biću.

„Od srca... Naum spisateljice da normalizuje razgovor o mentalnim bolestima je zaista zadivljujuć." – Pablišers Vikli

„Iskreno i autentično do samog kraja... Iskren put samospoznaje koji će dirnuti mlade." – Lajbrari Džurnal

„Dokaz o tome kako terapija, korak po korak, donosi dugotrajno isceljenje." – Bazfid

O autoru:

Bek Sehi rođena je 1990. godine. Studirala je kreativno pisanje na univerzitetu, a potom je pet godina radila u izdavačkoj kući. Tokom deset godina išla je na psihijatrijsku terapiju zbog distimije (hronične blage depresije), koja je postala tema njenih eseja, a potom i prvog i drugog dela knjige Ne živi mi se, ali mi se i dalje jede takpoki. Međutim, preminula je u svojoj 35. godini života, ali je uprkos različitim jezicima i kulturama uspela da prenese činjenicu da je osećaj „ranjenog srca“ svuda isti. Svojim knjigama u kojima je dala čitaocima pristup svojim najtananijim mislima i osećanjima, Beki je htela da celom svetu prenese jednu važnu pouku – potrebno je mnogo hrabrosti reći nekome Nisam dobro.

Bek Sehi je mlada i uspešna menadžerka društvenih mreža koja, uprkos spoljašnjoj smirenosti, godinama nosi osećaj tuge, anksioznosti i sumnje u sebe. Život joj deluje iscrpljujuće, odnosi površno, a emocije haotično. U potrazi za odgovorima, započinje terapiju i tokom dvanaest nedelja beleži razgovore sa psihijatrom – otvoreno, ranjivo i bez preuveličavanja. Kroz te zapise postepeno razotkriva obrasce koji je sputavaju i suočava se sa sobom – onakvom kakva ona zaista jeste.

Knjiga Ne živi mi se, ali mi se jede takpoki je nežna i hrabra ispovest o unutrašnjim borbama koje mnogi kriju. Kombinujući elemente memoara i samopomoći, Bek nas vodi kroz sopstvenu svakodnevicu, ispunjenu sitnim radostima i velikim pitanjima: zašto je život toliko težak – i da li može biti drugačiji? Ovo je knjiga koja ne nudi laka rešenja, ali pruža utehu i osećaj da nismo sami.

„Istovremeno i lična i univerzalna, ovo je knjiga o pronalaženju puta ka svesnosti, razumevanju i mudrosti.“ – Kirkus Reviews

„Iskreno i autentično… Pokušaj samospoznaje koji će odjeknuti kod mladih ljudi koji pate od sličnih oblika depresije i anksioznosti.“ – Library Journal

„Pogled u najranjivije trenutke jedne osobe na novi način.“ – Cosmopolitan

„Ova knjiga će utešiti svakoga ko je nekada bio depresivan, anksiozan ili jednostavno frustriran.“ – Real Simple

„Dokaz postepene prirode kumulativnih lekovitih efekata terapije.“ – Buzzfeed

O autoru:

Bek Sehi rođena je 1990. Studirala je kreativno pisanje na univerzitetu, a potom je pet godina radila u izdavačkoj kući. Tokom deset godina išla je na psihijatrijsku terapiju zbog distimije (hronične blage depresije), koja je postala tema njenih eseja, a potom i prvog i drugog dela knjige Ne živi mi se, ali mi se jede takpoki. Omiljeno jelo joj je, naravno, takpoki. Živi sa usvojenim psom Đaramom.