Bek Sehi je mlada i uspešna menadžerka društvenih mreža koja, uprkos spoljašnjoj smirenosti, godinama nosi osećaj tuge, anksioznosti i sumnje u sebe. Život joj deluje iscrpljujuće, odnosi površno, a emocije haotično. U potrazi za odgovorima, započinje terapiju i tokom dvanaest nedelja beleži razgovore sa psihijatrom – otvoreno, ranjivo i bez preuveličavanja. Kroz te zapise postepeno razotkriva obrasce koji je sputavaju i suočava se sa sobom – onakvom kakva ona zaista jeste.
Knjiga Ne živi mi se, ali mi se jede takpoki je nežna i hrabra ispovest o unutrašnjim borbama koje mnogi kriju. Kombinujući elemente memoara i samopomoći, Bek nas vodi kroz sopstvenu svakodnevicu, ispunjenu sitnim radostima i velikim pitanjima: zašto je život toliko težak – i da li može biti drugačiji? Ovo je knjiga koja ne nudi laka rešenja, ali pruža utehu i osećaj da nismo sami.
„Istovremeno i lična i univerzalna, ovo je knjiga o pronalaženju puta ka svesnosti, razumevanju i mudrosti.“ – Kirkus Reviews
„Iskreno i autentično… Pokušaj samospoznaje koji će odjeknuti kod mladih ljudi koji pate od sličnih oblika depresije i anksioznosti.“ – Library Journal
„Pogled u najranjivije trenutke jedne osobe na novi način.“ – Cosmopolitan
„Ova knjiga će utešiti svakoga ko je nekada bio depresivan, anksiozan ili jednostavno frustriran.“ – Real Simple
„Dokaz postepene prirode kumulativnih lekovitih efekata terapije.“ – Buzzfeed
O autoru:
Bek Sehi rođena je 1990. Studirala je kreativno pisanje na univerzitetu, a potom je pet godina radila u izdavačkoj kući. Tokom deset godina išla je na psihijatrijsku terapiju zbog distimije (hronične blage depresije), koja je postala tema njenih eseja, a potom i prvog i drugog dela knjige Ne živi mi se, ali mi se jede takpoki. Omiljeno jelo joj je, naravno, takpoki. Živi sa usvojenim psom Đaramom.
