DOMAĆE KNJIGE

Dž. R. R. Tolkin je opisao Drugo Doba Srednje zemlje kao „mračno razdoblje o kome nije mnogo povesti ispripovedano niti za to ima potrebe”.

Stoga su čitaoci godinama morali da se zadovolje primamljivim fragmentima koje su pronalazili na stranicama „Gospodara prstenova” i njegovih dodataka, gde je bilo uvršteno i kovanje Prstenovâ Moći, izgradnja Barad-dura i uspon Sauronov.

Priča je počela da dobija svoju punoću tek nakon što je Kristofer Tolkin posle očeve smrti objavio „Silmarilion”. Premda je veći deo knjige kazivao o Prvom Dobu Srednje zemlje, dva ključna poglavlja – pretposlednje i poslednje, obelodanila su burne događaje vezane za uspon i slom ostrva Numenor. Uzdignuto iz Velikog mora i podareno Ljudima Srednje zemlje kao nagrada za ispomoć anđeoskim Valarima i Vilovnjacima u savladavanju i zarobljavanju mračnog gospodara Morgota, to je kraljevsto postalo sedište moći i bogatstva; no kako je moć Numenorejaca rasla, tako je i seme njegovog sloma bilo neizbežno posejano sa Poslednjim savezom Vilovnjaka i Ljudi.

Izdanja koja će uslediti nakon „Silmariliona” pružila su još veći uvid u Drugo Doba: pre svega „Nezavršene priče”, a potom i Kristoferovih maestralnih dvanaest tomova „Istorije Srednje zemlje” u kojima je predstavio i raspravljao o raskoši ovih priča od kojih su mnoge tek nacrti.

U knjizi pred vama, urednik Brajan Sibli je, držeći se vremenskog sleda u „Priči o godinama” u dodacima „Gospodara prstenova”, sakupio i organizovao novu hroniku Drugog Doba Srednje zemlje Tolkinovim rečima ispripovedanu širom različitih već objavljenih izdanja, sa novim akvarelima i grafikama doajena Tolkinove umetnosti Alana Lija.

„Evo knjige koju nijedan poklonik „Hobita” ne sme sebi da dozvoli da propusti dok čeka nastavak priče o ovom izuzetnom narodu” – tako je pisalo na omotu ove knjige kada je prvi put objavljena pre nekih šezdesetak godina (1962).

Jedan od najneobičnijih likova iz „Gospodara prstenova”, zanimljivi i zagonetni Tom Bombadil, pojavljuje se takođe i u stihovima za koje se kaže da su ih napisali Hobiti i pohranili u „Crvenoj knjizi” uz priče Bilba i Froda Baginsa i njihovih prijatelja. Knjiga „Pustolovine Toma Bombadila” obuhvata ove i još neke pesme koje se prvenstveno tiču legendi i dosetki iz Okruga s kraja Trećeg doba.

Ovo dopunjeno izdanje prošireno je prvi put kako bi obuhvatilo ranije verzije nekih Tolkinovih pesama, deo priče u prozi sa Tomom Bombadilom i opsežne komentare proslavljenih proučavalaca Tolkinovog rada – Kristine Skal i Vejna Hamonda. Kao i prethodna izdanja, i ovo krase ilustracije Polin Bejns.

Predgovor Zlatnom ključu Džordža Makdonalda prerastao je u ovu dražesnu kratku priču koju je Tolkin nazvao po uzoru na rana dela P. G. Vudhausa. Napisan skoro deset godina nakon Gospodara prstenova, u trenutku kada je piščeva vekovečna preokupacija Silmarilionom bila na izmaku, Kovač iz Velikog Vutona produkt je zrelog iskustva i razmišljanja. Bilo je to poslednje delo koje će Tolkin napisati za života. Objavljen je 1967. godine u tvrdom povezu malog formata.

Knjiga u vašim rukama, objavljena više od 50 godina kasnije, sadrži brojne poveznice kako sa Srednjim svetom tako i sa drugim Tolkinovim pričama, kopiju Tolkinove rane verzije rukopisa, beleške, priložen drugačiji završetak, poobiman esej o prirodi Vilin-sveta i, naravno, predivne crno-bele ilustracije Polin Bejns koje su krasile i izdanje iz 1967.

Leta 1925. godine četvorogodišnji Majkl Tolkin izgubio je na plaži svog voljenog psa-igračku. Da bi ga utešio, njegov otac Dž. R. R. Tolkin, izmislio je priču o Tumu, pravom psu, koji je pretvoren u igračku i bio primoran da traga za čarobnjakom koji mu je naneo tu nepravdu kako bi ga primorao da mu vrati stvaran oblik. Ova ljupka priča, prepuna igre reči i dosetki, dom peščanog čarobnjaka, strašnog zmaja, morskog kralja i Čoveka sa Meseca, imala je nekoliko nedovršenih verzija. Objavljena je prvi put tek nakon više od 70 godina, kada su je uredili i predgovor napisali Kristina Skal i Vejn Hamond, a izdanje upotpunile divne ilustracije koje je sâm Tolkin nacrtao.

"Hobit je pripovest o velikoj pustolovini u koju se upustila patuljačka družina, tražeći zlato koje je zmaj čuvao.

Oklevajući sadrug na tom opasnom putu bio im je Bilbo Bagins, neslavoljubivi hobit, koji je uživao u udobnosti svoje hobitske rupe, i čak i sam bio iznenađen sopstvenom snalažljivošću i veštinom provalnika koju je u toj potrazi pokazao. Susreti sa trolovima, goblinima, patuljcima, vilovnjacima i džinovskim paucima, razgovor sa zmajem Šmaugom i više nego nevoljno učešće u Bici pet armija, samo su neke od pustolovina koje su zadesile Bilba.


Pisan za decu profesora Tolkina, Hobita su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika.
Danas je Hobit uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku Gospodar prstenova."

"Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima."

Farmer Gil od Hama nije ličio na junaka. Krupan, riđe brade, uživao je u nezanimljivom, ugodnom životu. Ali nakon što je nehotice isprepadao i oterao nagluvog i kratkovidog džina, junačka slava farmera Gila pročula se naširoko i nadaleko. Na njegovu nesreću, kada je prepredeni zmaj Krisofilaks posetio kraljevstvo, od farmera Gila se očekivalo da se bori s njim...

Kao i „Hobita” i „Roverandom”, Tolkin je „Farmera Gila od Hama” najpre smislio kako bi zabavio svoju decu, a potom je to izraslo u nešto mnogo složenije. Njegova konačna verzija je dovitljiva i maštovita priča za čitaoce svih uzrasta koji uživaju u dobroj priči.


„Čudesna priča o danima kada su džinovi i zmajevi hodili kraljevstvom.” - Sandej tajms


Ovo je reizdanje teksta prvi put objavljenog 1949. godine, zajedno sa originalnim ilustracijama koje je uradila Polin Bejns, a koje su po Tolkinovom mišljenju bile savršen dodatak njegovoj priči. Tu su takođe i najstarija pisana verzija priče i Tolkinove beleške za nastavak.

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju „Silmariliona" – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Priču je napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.


Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.


Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

"Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan, i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio...



Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika...



„Kada bi nas više cenilo hranu, veselje i pesmu nad gomilanjem zlata, bio bi ovo srećniji svet”, reći će za njega Torin Hrastoštit, ispočetka sumnjičav spram korisnosti jednog hobita.

„Hobit” je veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom... i u kojoj se već naslućuje prebogat pejzaž Tolkinovog sveta.



„Hobit će, bez sumnje, prirasti za srce ljubiteljima pustolovnih priča svih uzrasta.”

Njujork tajms buk rivju"

Predstavljamo vam još jedno doterano i delimično prerađeno izdanje dela iz Tolkinovog fascinantnog opusa. Reč je o Nezavršenim pričama, materijalu iz piščeve zaostavštine koji je Kristofer Tolkin, sin i naslednik prava na dela Dž. R. R. Tolkina sakupio, objedinio i uredio kao neku vrstu vodiča za one koji žele da steknu dublji i detaljniji uvid u nastanak Tolkinovog izmaštanog univerzuma. Ima tu dopisanih i dopričanih priča čitaocima poznatih iz Hobita i Gospodara prstenova, kao i onih iz Tolkinovih posthumno objavljenih dela Silmarilion i Deca Hurinova, ali i onih ranije nepoznatih koje zaokružuju i dopunjuju hroniku Srednjeg sveta...

Za ovo izdanje iskoristili smo postojeći prevod, koji je pomno pročitan, dopravljen gde je to bilo potrebno, i na svim važnim mestima usaglašen s postojećim i novim prevodima Tolkinovih knjiga koje smo već objavili. Preduzet je veliki posao popisivanja likova i važnih pojmova, delova i lokaliteta Tolkinovog sveta, i napravljen je indeks ujednačen sa onim prethodno urađenim za novo izdanje romana Silmarilion.

U Nezavršenim pričama se ljubiteljima Tolkinovog imaginarnog univerzuma daje pregled pozadinskih zbivanja vezanih za događaje od najstarijih dana Srednjeg sveta do vremena Rata za Prsten. Tu su, pored ostalih, jedina sačuvana priča iz Numenora pre njegovog pada, alternativna verzija sage o Hurinovoj deci, vilovnjačke legende o ljubavi Galadrijele i Keleborna, Amrota i Nimrodele, precizan opis vojne organizacije Jahača Rohana, zatim sve što se zna o prirodi i poreklu Palantira i istoriji Reda Čarobnjaka, kome su pripadali Gandalf i Saruman, a čitaoci će moći da saznaju i kako se iz mora kod Vinjamara pred Tuorom ukazao božanski lik Ulma, Gospodara Voda, ili kako i zašto je Gandalf poslao Patuljke u Bagremovu ulicu kao nezvane goste kod Bilba Baginsa, i time pokrenuo lanac događaja koji će odrediti sudbinu Srednjeg sveta…



Čitajte iznova, u novom ruhu, jednog od najvećih i najvoljenijih pisaca XX veka.

Iako poražene u prvoj velikoj bici Rata za Prsten, armije Mračnog Gospodara sve su moćnije i spremaju se na pohod na Minas Tirit, prestonicu Gondora, najmoćnijeg kraljevstva Ljudi. Pad Gondora značio bi i trijumf Zla i kraj Srednjeg sveta. Dok Ljudi, Patuljci i Vilovnjaci ujedinjuju snage u odbrani „belog grada” Minis Tirita, Frodo i Sem nastavljaju svoj tegoban put u Mordor.

Rat se rasplamsava, ali njegov konačni ishod odlučiće nemogući poduhvat dva mala Hobita da unište Jedinstveni Prsten tamo gde ga je Mračni Gospodar i napravio: u vatrenoj utrobi Planine Usuda.

Epilog epske priče o poslednjem zajedničkom pohodu Hobita, Ljudi, Vilovnjaka, Patuljaka, Enta i Čarobnjaka na srce zla, Mordor, da bi se sprečila propast. Najteži zadatak poveren je najslabijoj i najmanjoj među svim rasama koje su naseljavale Tolkinov svet. Hoće li uspeti, hoće li Frodo stići na odredište - i po koju cenu...

Kada ekscentrični Hobit Bilbo Bagins na oproštajnoj zabavi povodom svog 111. rođendana iznenada i naočigled zaprepašćenih gostiju volšebno nestane, u idiličnom Okrugu pokrenuće se lanac događaja koji će uzdrmati čitav Srednji svet i odrediti njegovu sudbinu. Bilbo je, naime, odlučio da ostatak života provede u vilovnjačkom carstvu Rivendal, i svu svoju imovinu ostavio je mladom rođaku Frodu Baginsu, uključujući i tajanstveni prsten koji njegovog nosioca čini nevidljivim. Ali dok se oprašta sa starim prijateljem Gandalfom, moćni čarobnjak shvata da je Bilbov prsten mnogo više od rekvizita za hobitske trikove...

Tri prstena za prste kraljeva vilin-vrste pod nebesima što sjaju, Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamnom, Devet za Smrtne Ljude koje smrt čeka na kraju, Jedan za Mračnog Gospodara na njegovom prestolu tamnom U Zemlji Mordor gde Senke traju. Jedan Prsten da svima gospodari, jedan za svima seže, Jedan Prsten da sve okupi i u tami ih sveže U Zemlji Mordor gde Senke traju.

Epska priča o zaboravljenim i ponovo izmišljenim vremenima u kojima su zemljom hodali Ljudi, Čarobnjaci, Vilovnjaci, Patuljci i Hobiti. Dok se senka moćnog gospodara zla Saurona nadvija nad svetom, a potmuli bat njegovih hordi preti poslednjim ratom, Družina Prstena kreće na dugo i opasno putovanje: čarobnjak Gandalf, vilovnjak Legolas, patuljak Gimli, zapovednik ljudske vojske Boromir, potomak kralja od davnina Aragorn i četiri mala „polušana” – Pipin, Veseli, Sem i Frodo. Udružuju se u pohodu na Mordor, da bi tamo, na Planini Usuda, uništili Jedinstveni Prsten, jedino što Sauronu nedostaje da postane nepobediv.

Družina Prstena je na svom pohodu prošla razna iskušenja i na kraju se raspala - Gandalf je u borbi s demonom Balrogom nestao u utrobi zemlje, Boromir je najpre podlegao mračnoj moći Prstena a zatim poginuo u napadu Orka, dok su Pipin i Veseli oteti. Frodo, nakon što se uverio koliko mračna moć Prstena utiče na svakoga ko dođe u dodir s njim, odlučuje da put u Mordor nastavi sâm. Ipak, verni Sem ga ne napušta.

Dok putuju ka Planini Usuda, teret koji Frodo nosi sve je teži... U stopu ih prati Golum - upropašćeni stvor ide za Prekrasnim, koji je nekad posedovao, a koji mu je Bilbo Bagins odneo. Ako misle da nađu put do Mordora, Frodo i Sem moraju da prihvate Golumovo nepouzdano savezništvo.

Daleko odatle, prateći trag otetih Hobita Pipina i Veselog, Aragorn, Legolas i Gimli shvataju da je Sauronova vojska Orka sve brojnija, i da je početak Rata sve bliži. Saruman, Sauronov sluga, u Izengardu stvara čudovišnu rasu Orka i kreće na zemlju Rohan. Preživeli članovi Družine okupljaju saveznike i spremaju se za odsudnu bitku, znajući da će njihova pobeda biti uzaludna ako Frodo ne stigne na cilj...

Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer.

Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Predstavljamo vam Tolkinova „Pisma od Deda Mraza”, prvi put na srpskom jeziku.

Svakog decembra, za decu Dž. R. R. Tolkina stizala je koverta s poštanskom markom Severnog pola, u kojoj se nalazilo pismo ispisano neobičnim, drhtavim rukopisom, kao i poneki crtež i slika. To su bila pisma od Deda Mraza, u kojima je on pričao Tolkinovoj deci o čudesnim, smešnim i uzbudljivim dešavanjima na Severnom polu: o tome kako su se njegovi irvasi razbežali i razbacali poklone na sve strane, kako je njegov glavni pomoćnik, Beli Medved, propao kroz krov kuće, kako je doveo do toga da Mesec pukne na četiri dela i o još mnogo čarobnih dogodovština!

Knjiga „Pisma od Deda Mraza” obiluje maštovitošću, inventivnošću i humorom koji krasi ovog velikog pisca, i namenjena je svim uzrastima, počevši od najmlađih čitalaca, pa do odraslih poštovalaca Tolkinovog dela.

Gandalf, Aragorn, Gimli i Legolas imaju svoj zadatak u spasavanju Srednjeg sveta. Pokušavaju da nađu saveznike u tome, i da otmu od tmine one koje su dograbile duge mračne ruke Mordora, poput Teodena, kralja Rohana. Uspostavljen savez Gondora i Rohana očajnički se bori protiv Sauronovih sila zla, u pokušaju da pažnju Oka zadrži na bojnom polju i odvrati je od Froda, koji se sa Semom i Golumom, nadaju se, približava Mordoru.

Teret Prstena za Froda postaje sve teži, a Sauron sprema vojsku za konačan obračun protiv svih koji se bore za njegovo uništenje. Hoće li Frodo uspeti da stigne do Planine Usuda i uništi Prsten? Kakvu će važnu ulogu, koju je Gandalf naslutio, u tome odigrati Golum? Kakav će biti ishod odsudnog Rata za Prsten, i za spas Srednjeg sveta? I u čemu je Frodo uspeo, a u čemu je na kraju ipak bio poražen? I šta očekuje svet nakon što ono najbolje i najsvetlije u njemu polako ode u Sive luke... i nastupi novo doba.

Tegoban put vodio je Družinu Prstena od Istočne kapije Morije, kroz vilovnjačku zemlju Lorijen, i niz Veliku reku Anduin, do vodopada Raurosa, a njihovo putovanje nadzirale su uhode. Morali su da odluče hoće li skrenuti na istok ka Mordoru, ili produžiti s Boromirom u pomoć Minas Tiritu, glavnom gradu Gondora, u nastupajućem ratu, ili se razdvojiti. Činilo se da je poduhvat Nosioca Prstena već sustigla propast.

Ispunivši svoj zadatak, Družina Prstena se raspala na tri grupe od kojih svaka svojim kreće putem. Usput ih zadese mnoge nevolje kako se Rat za Prsten rasplamsava. U Helmovom ponoru dolazi do prve velike bitke između Sarumanove mračne armije, predvođene Orcima, i silâ dobra, predvođenih vilenjacima i ljudima. U središte zbivanja ponovo se vraća i stvorenje Golum, koji je Prsten godinama držao, a da to niko nije znao, i koga je Prsten upropastio. On ga želi nazad po svaku cenu, i priključuje se Frodu i Semu da im bude vodič na putu ka Planini Usuda, vrebajući potajno priliku da se Prstena dočepa. Sauron za to vreme, ne očekujući ih na svom pragu, okuplja sve veću i veću vojsku…

Jedan Prsten da svima gospodari,

jedan za svima seže.

Jedan Prsten da sve okupi,

i u tami ih sveže!

U najpitomijem i najzabitijem okrugu Srednjeg sveta obitavaju Hobiti, bezazleni mali narod koji nikada nikom ništa nije skrivio, nijedan rat nije vodio i koji život provodi u miru i igri. Ali među njima se, a da oni to ne znaju, nalazi Jedinstveni Prsten, najzlokobniji predmet na čitavom Srednjem svetu. Iskovao ga je Sauron, Mračni Gospodar, kako bi uz njegovu čudovišnu moć zagospodario svetom, ali ga je u jednom davnom ratu izgubio. Kada ponovo počne da se uzdiže iz mraka Mordora, Sauron saznaje da se Jedinstveni nalazi kod Hobita, i šalje po njega svoje strašne sluge...

Čarobnjak Gandalf zna da Prsten ne sme dospeti u Sauronove ruke, i organizuje Družinu Prstena – koju sačinjavaju: najsmeliji Hobiti, Vilenjak Legolas, Patuljak Gimli i Ljudi Boromir i Aragorn (tajni naslednik drevnih kraljeva Zapada). Oni kreću u najsmeliji pohod ikada preduzet na Srednjem svetu, a sudbina njegova u rukama je naizgled naslabijeg iz Družine – Hobita Froda Baginsa, koji Prsten mora da odnese tamo gde je i stvoren – na Planinu Usuda, usred Sauronovog mračnog carstva Mordora, jer jedino u njegovom usijanom grotlu on može biti uništen!