Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer.
Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.
