DOMAĆE KNJIGE

„Ovu knjigu čini nezaboravnom njen jezik, razigran i bridak: autor nije potegao leksičke fondove narodne književnosti da bi se gušio u njihovoj arhaičnosti već da bi ih otresao od buđi i, u svoj njihovoj semantičkoj silini, primenio ih na teme iz dvadesetog veka i svih ostalih vekova.“ – Vesna Trijić

„Inspirišući se jezikom i stilom našeg usmenog stvaralaštva, ove bajkolike parabole razgolićuju čoveka, dok se zaumnost okamenjenih floskula poput ʼbio jedan...ʼ pretvaraju u priču o surovosti, o pustinjskim zverima, prpošnim carevićima i odrtavelim carevima, o vlasti i njenim ulizicama, slikajući pagansku prirodu srpske duše svikle da se kamenom baca na sebi sličnog. Naizgled naivno, skaska sondira do dubina nesvesnog, tamnih ponora u kojima lični zlotvori čekaju svoj čas.“ – Ljubica Arsić

„Kroz sve cikluse ovih inventivnih priča pisac veoma duhovito gradi primarne životne situacije, ali o njima piše iz jednog svežeg (a opet tradicijski inspirisanog) jezičkog i oblikotvornog rakursa. Kratka i efektna knjiga završava se poskočicama tipa: ʼA jedan obećavao, obećavao, pa umro u dubokoj starosti. A jedan zaboravio za opšte dobro. A jedan se setio na samrti. A jedan se sam preporučio za vešanje. A jednog oplavili milom. A jedan neće da mu bude bolje… ʼ Neobične i atipične Mihailovićeve Kuke i verige potvrđuju snagu primarnih narativnih oblika i presudnu moć jezika u njima. Originalno i neponovljivo.“ – Vasa Pavković

„Ne diraj moje krugove.“
– Arhimed

„Idem da potražim veliko možda.“
– Fransoa Rable

„Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“
– Luj XIV

„Neću da pucam u ovu budalu!“
– Mihail Ljermontov

„Moram da uđem, magla se diže.“
–Emili Dikinson

„Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i smrt, koju neko mora da izgubi.“
– Oskar Vajld

„Odavno nisam pio šampanjac.“
–Anton Čehov

„Sve mi je ovo dodijalo.“
–Vinston Čerčil

Sve što ljudsko biće za života izgovori može biti promenjeno, ispravljeno, skraćeno ili dopunjeno, najzad i opozvano – sve osim reči izgovorenih neposredno pred smrt, napominju autori u predgovoru ove knjige. Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, oni su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti.

Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu.

Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima.

Posle brošure Žarka Ružića Poslednje reči velikih ljudi iz 1931. godine ovo je prva knjiga na tu temu koja se objavljuje u Srbiji.

Knjiga je, neznana, izdržala probu vremena. Ponovo sam je čitao sa istim uživanjem, a tako ću je čitati, verujem, i za dvadeset godina. Ali gotovo da zavidim svima koji su u prilici da je prvi put čitaju.