Bilo je to davno, davno…
Ovo je jedna od onih knjiga u kojoj nećete pronaći ono što u naslovu piše. Jesu unutra priče, njih čak 52, ali posle čitanja istih teško da će vam biti baš „laka“ noć. Jedino što vam sigurno sledi je nesanica izazvana uznemirujućim sadržajem, a čak i ako je prevaziđete, pa nekim slučajem zaspite, najverovatnije vas čekaju kojekakve noćne more. Za utehu, sve ono o čemu se u ovim pričama radi desilo se davno, davno… još prošle nedelje.
Dragoljub Ljubičić Mićko se odlučio da uz humor koji zna da rasplače, prikaže koliko je za 7 godina naše društvo dodatno mutiralo. Dok je u prvoj knjizi predstavio stanovnike Nacionalnog parka Srbija tokom devedesetih godina, u drugoj ulazi u analizu promena nastalih posle 5. oktobra, uvodeći neke novoprimećene vrste i intervjuišući neke od predstavnika poznatih ali donekle izmenjenih endemskih vrsta.
Dragoljub Ljubicic - Micko je jedan od kljucnih elemenata Indeksovog Pozorista, pre svega glumac, a zatim i pisac. "Nacionalni park Srbija" je tipicna "indeksovstina", sa humorom na koji smo navikli i koji je nam je poceo da nedostaje. To je jedna "ozbiljno zamisljena, ali neozbiljno realizovana studija" posvecena razlicitim oblicima zivota u Srbiji danas, u maniru naucnih emisija tipa "Opstanka", i sa dobrim ilustracijama Boba Zivkovica. Ipak, u knjizi, apsurd do apsurda, na nacin kako to cini Ljubicic postizu sasvim suprotan efekat od scenskog. Citalac je lisen grohotnog, katarzicnog humora i upucen na unutrasnji sukob rezignacije i poruge liku u ogledalu.
