DOMAĆE KNJIGE

Pred čitaocima je izbor kratkih priča Dušana Radovića (1922-1984) nastalih u najranijem periodu njegovog stvaranja – šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Neke od ovih priča bile su prvobitno objavljene u časopisima ili dnevnim novinama.

Jedan izbor priča načinio je sam Radović u knjizi „sa pevanjem i pucanjem“ – Plavi žaket (Zagreb, 1983).

U napomeni na kraju ove knjige pisac kaže: „Ova slikovnica nastala je od mojih književnih ‘restlova’, od različitih tekstova koje sam pisao sa razlogom i bez razloga, pokušavajući da otkrijem šta sve mogu“. Radovićeve priče su nastajale za različite potrebe i, najčešće, po narudžbini. Pisao ih je iz zabave, lako, ne držeći se tako strogih nazora i principa kao kada je stvarao za decu.

Crteži Dušana Radovića koji su se našli u ovoj knjizi jesu usputne, prateće žvrljotine, ilustracije traganja za idejom ili pravom rečenicom (Radović nije imao nameru da ih objavi). Oni se mogu posmatrati i kao integralni deo njegovog stvaranja. Iz mnoštva ovakvih crteža – vizuelnih prikaza piščevih promišljanja – napravili smo manji izbor i omogućili čitaocu da ih, ukoliko želi, otcepi i urami. Kao uspomenu na Radovića i ovu knjigu.

Bio jednom jedan lav...
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!

Zbirka pesama Poštovana deco objavljena je 1954. godine i u ovoj knjizi nalazi se u svom originalnom obliku. Strašnom lavu i Plavom zecu društvo prave i pesme Zamislite, Najbolja mama na svetu, Pouka i mnogi drugi dragulji jednog od najvećih srpskih pesnika za decu.

Otkrivajući lepote sveta i jezika, vaši mališani će uz stihove Dušana Radovića spoznati da je poezija suštinski važan deo našeg života.

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti

ŠTA SAM TO RADIO?
Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao.
Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun.

Pesme, priče i drame za decu.

– Čekajte... Ako hoćete da se menjamo, mogu vam dati ništa, a da vi meni poklonite nešto... Dobro, daću vam parče, a vi meni dajte celo.
– Ne, ne... Mogu vam samo dati dva zla za jedno dobro... Dva zla!
– Ne, to ja ne mogu... Evo, dajte mi šest i ja ću vam pokloniti pet.
– Ne, hvala...

Jeste li čuli za hrabrog gusarskog kapetana Džona Piplfoksa zvanog Zvono? A znate li šta se dogodilo sa nevaljalim Krokodokodilom? Možda se pitate šta je na kraju svih krajeva? Ili zašto deca čačkaju nos?

O ovim junacima i problemima (i mnogo čemu drugom, na primer o neposlušnoj nozi) može se pisati tako da se veselite i smejete do mile volje, ili tako da vam se podižu obrve od čuđenja, ili da se raznežite od lepote. A sve to zajedno nije dovoljno da vam dočaramo kako je o tome pisao Dušan Radović!

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta.

Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta – kad birate zanimanje i bračnog druga.

Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.

Ovo je treća knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od oktobra 1978. do novembra 1982. Te su crtice istovremeno i setni tragovi jednog vremena, i duhovite žaoke koje su na zapanjujući način uvek aktuelne, i zrna mudrosti kojima vreme ništa ne može.

Knjige Dušana Radovića su prosto nezaobilazne jer nas je on – pročitao.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.

Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici.

Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.

Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Volite se, ljudi!
Lakše vam je i praktičnije da se volite nego da se ne volite. Ako se volite, možete misliti i na nešto drugo i raditi nešto drugo.
A ako se ne volite, mislite samo na to.

Ovo je druga knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od aprila 1977. do maja 1978.

Kada je počeo pozdravljati Beograd i Beograđane u julu 1975. godine, Dušan Radović nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada. Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika.

Probajte da opet zavolite Beograd, i ono beogradsko u sebi...

Ljubav se ne sme terati i izbijati iz žene – jer to je žena! To je ono glavno u ženi, onaj njen glavni životni sok!
Muškarci mogu biti kakvi hoće i ne treba za to da brinu! Žene će ih voleti, bez obzira...! Žensko srce stalno gori i svako ko mu priđe može se ogrejati!

Zbirka duhovitih priča iz ugla različitih žena (i muškaraca) o ljubavi, sreći i zajedničkom življenju. Posmatrajući muški svet iz ženske perspektive u dramskim crticama, Radović kroz humor ali i gorčinu analizira ono što svakodnevno živimo. Ironična ali dobrodušna, knjiga u kojoj će se svako pronaći.

Istoimena kolumna osamdesetih godina prošlog veka krasila je, slovom i slikom, stranice „TV novosti". U novom, „podgrejanom" izdanju, povodom pola veka Televizije Beograd, svaka je sličica - ponaosob, priča za sebe, a sve zajedno - duhovita studija medija.

Najlepše pesme za decu Duška Radovića!

Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio- emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost.

Beogradski Zoološki vrt otvoren je 12. jula 1936. godine. To je značajan datum - za Beograd, za decu, za tate i mame, za vojnike i đake. Dogodilo se nešto lepo i kulturno - u staroj tvrđavi na Kalemegdanu otvorene su male ambasade raznih životinjskih i ptičijih naroda i država, sa svih kontinenata. Svaki dan, a posebno nedelje, postali su lepši i bogatiji: tate i mame uhvate decu za ruke i vode ih da vide pravog slona i živog lava, i mnogo veselih, nemirnih majmuna i mnogo šarenih ptica.

E, da sam onda, pre četrdeset godina, znao da ću postati pisac, da će me deca učiti u školi... Da ću morati da pričam i objašnjavam svoj život i pisanje... Da sam to onda mogao znati, drukčije bih živeo, drukčije se ponašao i više bih pamtio.Ja to tada nisam znao, a sad je verovatno kasno da se nešto popravi

Posle izuzetnog uspeha trilogije "Beograde, dobro jutro!" i "Ženskih razgovora", čini se da Radovićev opus nikada nije bio aktuelniji. Ciklus se nastavlja autorovim kontepliranjem o suzama i okolnostima koje ih prouzrokuju, publikovanom kroz zbirku eseja "O plakanju".

Radovićeve poetske opservacije, zgusnuti iskazi sa snagom aforizama, godinama su obeležavali i stvarali kritički duh Beograda. Sada izabrani sjaje jednakim sjajem svedočeći o Radovićevom neprolaznom daru i osećanju da od stvarnosti napravi literaturu, a od literature stvarnost.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa STUDIJA B - "Beograde, dobro jutro".
Beogradska stanica STUDIO B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate Beograd u Masarikovoj ulici.
Od jula 1975. do jula 1977. godine autor je, iz Studija sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta.
Zbog visine Palate Beograd, položaja na kome se nalaiz i uloge STUDIJA B u životu Beograda i Beograđana, nije bilo zgodnijeg mesta odakle bi se u Beogradu moglo poželeti dobro jutro.
U knjizi niije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava.
Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod sto datuma.
Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ine i rod.
Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Radovićeve poetske opservacije, zgusnuti iskazi sa snagom aforizama, godinama su obeležavali i stvarali kritički duh Beograda. Sada izabrani sjaje jednakim sjajem svedočeći o Radovićevom neprolaznom daru i osećanju da od stvarnosti napravi literaturu, a od literature stvarnost.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa STUDIJA B - "Beograde, dobro jutro".
Beogradska stanica STUDIO B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate Beograd u Masarikovoj ulici.
Od jula 1975. do jula 1977. godine autor je, iz Studija sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta.
Zbog visine Palate Beograd, položaja na kome se nalaiz i uloge STUDIJA B u životu Beograda i Beograđana, nije bilo zgodnijeg mesta odakle bi se u Beogradu moglo poželeti dobro jutro.
U knjizi niije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava.
Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod sto datuma.
Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ine i rod.
Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.