DOMAĆE KNJIGE

Masakr u Meksiko Sitiju opisuje pokolj koji se dogodio 2. oktobra 1968. godine na Trgu Tri kulture, u četvrti Tlatelolko, nakon mirnih studentskih demonstracija protiv tadašnjeg režima, svega nekoliko dana pred zvanično otvaranje Olimpijskih igara. Tačan broj žrtava nikada nije zvanično utvrđen, ali se procenjuje da je stradalo nekoliko stotina civila, među kojima su bili studenti, žene i deca.

U ovoj knjizi Elena Ponijatovska preuzima neobičnu i za svoje vreme revolucionarnu autorsku ulogu: bez ličnih komentara, ona bira, povezuje i pažljivo raspoređuje svedočanstva učesnika i žrtava, dopuštajući da njihova iskustva dođu u prvi plan. Kroz te glasove izranjaju strah, gnev i tuga, ali i trenuci solidarnosti, dok se pred čitaocem postepeno oblikuje zastrašujuća slika hapšenja, streljanja, zatvora i torture.

Knjiga je podeljena na dva dela – prvi oslikava studentski pokret i društvenu atmosferu koja je prethodila masakru, dok drugi donosi neposredna svedočanstva. Istorijski okvir postavlja najznačajniji meksički pesnik Oktavio Pas, koji je u znak protesta podneo ostavku na mesto ambasadora u
Indiji, pre nego što će se Ponijatovska upustiti u pisanje ove monumentalne hronike događaja u Tlatelolku, koja je postala deo kolektivne traume meksičke nacije.

Štrajk železničara u Meksiku (1958–1959) jedan je od događaja koji su obeležili drugu polovinu 20. veka u ovoj zemlji. Mada je štrajk ugušen, hiljade radnika izgubilo posao, a njegove vođe pohapšene, on predstavlja prekretnicu u istoriji socijalnih borbi u Meksiku jer su radnici po prvi put uspeli da se organizuju, oforme nezavisni sindikat, reše se potkupljivih lidera i pokrenu protest za ostvarenje prava na bolje uslove rada i veće plate. S druge strane, Elena Ponijatovska, aristokratskog porekla, ali levičarskog ubeđenja oduvek je u svojim romanima i novinskim člancima bila hroničarka, ali i borac protiv nepravdi i nejednakosti kojima je bila svedok. Stoga ne čudi da je inspiraciju za roman Prvo prolazi voz pronašla upravo u ovom istorijskom događaju. Delo koje nije jednostavno klasifikovati, mešavina testimonijalne proze, istorijskog romana i romansirane biografije, portret je jednog vremena i jednog života. Kroz preplitanje istorije i fikcije autorka nam otkriva psihološki kompleksan lik Trinidada Pinede Ćinjasa, njegove porodične i ljubavne odnose, kao i meksičko društvo, radničku klasu, položaj žene, ali i živopisne predele Oahake, Sapoteko indijance i njihove mitove, miris monstere i manga..