DOMAĆE KNJIGE

Lucidna sećanja na godine formiranja jednog od najznačajnijih nemačkih književnika i najuticajnijih intelektualaca, koja su takođe portret Nemačke pod nacizmom.

„Jedan od tri kralja savremene nemačke književnosti“ Hans Magnus Encensberger dočarava nam svoje detinjstvo, adolescenciju i ranu mladost u vidu ispreturanih sećanja na ljude i događaje koji su ga obeležili. Ekonomski krah 1929. – godine u kojoj je rođen – i kolaps Vajmarske republike; uspon nacizma; rat i bombardovanja; prolazak kroz hitlerjugend, kojem je spretno umakao kao dečak; evakuacija iz grada na selo; nova posleratna Nemačka; otkriće Holokausta u dokumentarcu čije će ga slike zauvek proganjati; težnja da se postane filozof; otkrivanje Marksa i razotkrivanje Hajdegera... Ali sećanje je fragmentarno i kao takvo nepouzdan vodič. Zato autor uzima slobodu kolažiranja, spajajući motive, ilustracije i anegdote u opus incertum. Tako su stari Rimljani nazivali poseban način građenja zidova od lomljenog kamena.

„Čitalac može da bira kako će čitati Anegdote: kao ’(auto)portret umetnika u mladosti’; kao selektivnu, nesistematičnu, redukovanu porodičnu hroniku; kao ponovno oživljavanje jednog gamenskog detinjstva i hiperaktivnog ranog sazrevanja; kao sećanje na nacizam, rat i prve poratne godine; kao vedar i često autoironičan prilog za biografiju, ispisan poznatom ’lakom rukom’ i obogaćen porodičnim fotografijama i svakovrsnim ilustracijama. Barokna razigranost i humorne note – takvo čitalačko zadovoljstvo nije često na raspolaganju.“
– Drinka Gojković

Prozreti neku stvar, neki problem u celosti, a sam pri tomе ostati neproziran – to je veliko umeće Hansa Magnusa Encensbergera. Encensbergerove pesme su razuđene meditacije u formi nerimovanih stihova i strofa. Prilikom čitanja – a veliko je zadovoljstvo čitati te nežne, iznenađujuće, mudre i ponekad, uprkos svekolikoj skepsi, predivno razigrane tekstove – spoznajemo da u lirici nije reč samo o jasnoj lirskoj formi. Da li je nešto „lirika“, to je i pitanje subjektiviteta koji sebe izražava stihom, jezičkog stava koji rađa metafore, raspoloženja koje uvezuje reči – a ne samo pitanje forme.

Joachim Kaiser

Hans Magnus Encensberger (Hans Magnus Enzensberger) spada već duže od pola veka među najistaknutije i najuticajnije nemačke i evropske pesnike, ali i esejiste i kritičare savremenog društva. U 33. godini dobio je nagradu „Georg Büchner“, najznačajnije književno priznanje na nemačkom jeziku. Dela su mu prevedena na veliki broj stranih jezika.