DOMAĆE KNJIGE

Srž romana Grad i njegove nestalne zidine čini istoimena novela objavljena pre četrdeset godina.

U Pogovoru, koji vrlo retko piše u svojim knjigama, Murakami navodi da je bio svestan da prvobitna verzija nije postigla pun potencijal narativa i zaključuje: "Na kraju sam osetio ogromno olakšanje što sam uspeo da ponovo ovako, u novoj formi, doradim novelu Grad, i njegove nestalne zidine. Jer ovo delo je sve vreme predstavljalo nešto što mi nije davalo mira, kao mala riblja kost zaglavljena u grlu.

Brojne su reference u ovom romanu koje upućuju na druga Murakamijeva dela, ali i na druge autore, pre svega Markesa.

Japanski mag magičnog realizma, Murakami, svoje junake odvaja i spaja sa njihovim senkama i time upućuje na promišljanje odnosa tela i duše, srca i razuma. On vešto, u svom prepoznatljivom stilu, pripovedački balansira na svim stranicama ovog romana između snova i budnosti, podsvesnog i svesnog. Granice nisu tamo gde bi trebalo da budu, jer se zidine, kao simbol fizičke, ali i psihološke i emotivne barijere, koje razdvaju dva sveta, same kreću.

"Ako imate želju da počnete da čitate Murakamijeva dela, najbolje krenite od ove knjige." Asahi šimbun

Već je u ovom prvom delu romana jasno da je Murakami u Ubistvu Komtura uspeo da objedini gotovo sve glavne i prepoznatljive osobenosti svog pisanja uz duboke, slojevite i dalekovide opservacije o savremenom svetu.

Glavni junak je slikar, portretista na glasu, koji se posle razvoda povlači u vikendicu svog druga čiji je otac poznati slikar starije generacije. Jednog dana na tavanu pronalazi skrivenu sliku "Ubistvo Komtura", koja u tradicionalnom japanskom stilu prikazuje istoimenu scenu iz Mocartove opere Don Đovani. Njegov izolovan život u divljini biće od tog trenutka ispunjen brojnim misterijama, nesvakidašnjim susretima i čudesnim otkrićima.

Ovo je knjiga o vremenu – o naporu glavnog junaka da "dovede vreme na svoju stranu" u nameri da ono "postane njegov saveznik" – i o istini, odnosno o nemogućnosti da tragamo za istinom, jer je danas "istina predstava, a predstava je istina".

Možda ipak najznačajnije – ovo je knjiga o stvaranju i razumevanju umetničkog dela, o davanju i primanju, o razmeni. Pitanje za umetnike – Ima li umetničkog dela ako se "čuvamo u stvaranju"? A poruka za uživaoce umetnosti – "skrivena značenja i metafore ne treba objašnjavati rečima. Treba ih shvatiti". Da dodamo – treba se prepustiti. To upravo traži od čitaoca ovaj roman.

"Murakamijev novi roman je opčinjavajući."

Algemajne cajtung

„Pisati iskreno o trčanju značilo je (gotovo) isto što i pisati o sebi. I zato nikome neću zameriti ako ovu knjigu bude čitao kao neku vrstu memoara koji se drže teme trčanja.

Ono što ove beleške sadrže ne bih nazvao filozofijom po sebi, ali to svakako jesu izvesni životni principi. Oni možda nisu od velikog značaja, ali su u najmanju ruku veoma lične lekcije koje sam naučio vežbajući, uz patnju koja je bila pitanje izbora. Možda nisu ni opštevažeći, ali ako ništa drugo, to sam ja, onakav kakav jesam.“

Haruki Murakami (odlomak iz knjige)

Nesvakidašnja knjiga jednog novog i drugačijeg Murakamija. Imajući u vidu da retko daje intervjue i da se u njegovoj prozi teško prepoznaje da piše o sebi, uzbudljivo je čitati ove lične, gotovo intimne beleške, koje su nastajale od leta 2005. do jeseni 2006. godine. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici. Za sam naslov koristio je model naslova zbirke priča Rejmonda Karvera What We Talk About When We Talk About Love.

Posle dvotomne antologije najboljih japanskih priča 20. veka, Tanesi je priredio knjigu „25“, antologiju savremene japanske priče. U njoj je zastupljeno dvadeset pisaca, s dvadeset i pet priča. Ona predstavlja najsveobuhvatniji, u svetu jedinstven prikaz savremene japanske priče. Među piscima su Cušima Juko, Haruki Murakami, Joko Ogava, Nacuo Kirino, Jošimoto Banana, Kazuo Išigoro, Rju Murakami, Hiromi Kavakami, Mijuki Mijabe, Šuići Jošida...
Antologiju su priredili Marija Jamasaki Vukelić i Susumu Katagava.

U ovom drugom tomu, Aomame i Tengo, sticajem neobičnih događaja, potvrđuju svoje sumnje da se nalaze u drugom vremenu – u godini 1Q84 – iz kojeg ne mogu da se vrate natrag u 1984. godinu i svoje realno vreme. Njihova ljubav, iako je čini samo stisak ruke u detinjstvu, jedina je istinska i prava u ovom romanu. Ona je pokretač svih dešavanja i jača uprkos njihovoj razdvojenosti, a oni se sve više približavaju jedno drugom.

Murakami se u ovom nastavku produbljeno bavi filozofskim temama, odnosom dobra i zla, krivice i kazne i, pre svega, smislom života, stavom prema smrti, žrtvovanjem, ali i porodičnim vezama i, neizostavno, ljubavlju.

„Ako u svetu nema ljubavi, sve je iluzija i imitacija.“

Autor nas upozorava da ljubav jeste glavni pokretač, ali je u modernom svetu često nema onde gde najviše treba da je bude – između muža i žene i roditelja i dece.

Poznat, i zbog toga u Japanu često kritikovan, kao pisac koji unosi previše zapadnjačke tradicije u svoje romane, Murakami je ovu priču o univerzalnim temama zajedničkim za ceo svet, obojio više no ikad pre istočnjačkom filozofijom i japanskim načinom života, naročito kuhinjom, čiji nas sastojci omamljuju sa stranica ove knjige.

Nastaviće se u trećem delu......

U japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je direktna aluzija na poznati roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira na ovim stranicama.

Čitalac zajedno sa glavnim likovima lebdi između 1984. godine i paralelnog vremena u godini 1Q84. Prvi tom ovog kapitalnog romana pokriva period od aprila do juna i kroz poglavlja koja se naizmenično smenjuju pratimo priče dvoje glavnih junaka - Aomame i Tenga. Ona je instruktorka borilačkih veština, član misteriozne organizacije koja sprovodi pravdu ubijajući nasilnike ... Tengo je profesor matematike u pripremnoj školi, tipičan murakamijevski muški lik - pasivan, bez inicijative, talentovan bez ostvarenja, jednostavno on je „deo slagalice koji se nigde ne uklapa".

Nerealni elementi, tako prepoznatljivi za Murakamija, ipak ne vode ovaj roman u žanr SF-a. Autor je ovde angažovaniji nego ikad, s namerom da mnoge važne teme modernog sveta dovede u fokus - političke zločine, tumačenje istorije, nasilje, religiozni fanatizam, slobodu, ali i nastanak književnog dela, granicu između laži i istine, realnosti i fikcije... U 1Q84 svet je pun zlostavljanja, napuštanja, nasilja, gotovo svi likovi su otuđeni, usamljeni, izolovani, ostavljeni, nesposobni za istinsko vezivanje, željni ljubavi, a neretki opisi seksa, od mehaničkog do divljeg, tek ponekad imaju blagu naznaku površne emocije.

Pišući u trećem licu (za razliku od svih prethodnih romana), pisac nas vešto vodi kroz vrlo kompleksnu strukturu i brojne slojeve, zahvaljujući umeću zavođenja nepoznatim i postepenim otkrivanjem, koje čitaoca mami da ne ispušta ovaj roman.

Novi murakamijevski humor, kao i pominjanje najznačajnijih muzičkih, filmskih i književnih imena, unose vedre boje u ovaj naizgled mračan roman.

Izobilje tema i događaja iz prva dva toma, svodi se u ovom trećem na ljubavnu priču u kojoj, nerealno, a ipak moguće, samo jedan dodir ruke ne gubi intenzitet užitka ni posle dvadeset godina odvojenosti.

Na kraju, bez odgovora baš na sva pitanja, autor nas znalački ostavlja u dilemi da li je u pitanju klasična otvorena naracija, u kojoj se tumačenje prepušta čitaocima, ili su ipak ostavljena odškrinuta vrata za razotkrivanja u nekim budućim delima…

Tokom sedam sati, od ponoći do zore jedne tokijske noći, pet izgubljenih duša ukršta svoje priče i puteve: prelepa mlada žena u višednevnom neprekidnom snu, trombonista na noćnoj probi sa džez orkestrom, mlada prostitutka pretučena u hotelu za ljubav, programer koji čitavu noć radi na softverskom projektu i devetnaestogodišnja devojka koja luta po barovima i ulicama u želji da pobegne od kuće. Uz usamljenost i otuđenost mlade generacije koja se trudi da uskladi svoje ideale i realnost i neizostavnu muziku u pozadini, Murakamijev svet u ovom romanu jeste svet snova u kojem ljudi nestaju u televizijskoj slici dok njihov odraz ostaje u ogledalu i kada oni napuste prostoriju.
Kad padne noć je roman koji se kreće od hipnotički privlačne drame do metafizičke spekulacije, koji u svoje elegantno tkanje upliće niti vremena i prostora s nitima sećanja i spoznaje, te tako pred sobom imamo delo koje preispituje ljudsko delanje – poigravanje između samoživosti i empatije, između moći opažanja i snage ljubavi i saosećanja. Murakamijev specifični humor, psihološka dubina kao i dijapazon duhovnog i moralnog, dovedeni su u savršen sklad zahvaljujući njegovom besprekornom spisateljskom umeću.

I danas je među mladima u Japanu najčitanija Murakamijeva knjiga, još od objavljivanja 1987, upravo Norveška šuma. Ona je svog autora učinila superzvezdom u domovini i obezbedila mu široku popularnost u čitavom svetu.

Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu” ljubavnu priču. Reč pod navodnicima označava ono u čemu je Murakami majstor bez premca: suptilni poznavalac ljudskog srca, dilema i strasti koje donose ljubavni jadi.

Naslov knjige je direktna asocijacija uz japanski prevod pesme Norwegian Wood, Bitlsa, to jest Džona Lenona.

Kad prođe izvesno vreme neke se stvari ščvrsnu. Kao cement u kofi. A kada se to desi više nema natrag – više ništa ne možemo da promenimo. (Šimamoto, 12 godina)

Pesmu Neta Kinga Kola, Južno od granice (South of the Border), često zajedno sluša dvoje zaljubljenih tinejdžera, uživajući u nepovratnoj idili detinjstva. Nakon dugog perioda razdvojenosti, putevi im se opet ukrštaju i njihova nekada nevina ljubav ponovo se budi, ovog puta kao neutaživa i razarajuća želja.

Murakami uspeva da napiše vrhunski roman o tako jednostavnim stvarima, krećući se sa neverovatnom lakoćom od površnosti japijevskog života do najtananijih niti najdubljih osećanja.