PRIPOVETKE

Otkrijte tajni univerzum tango plesa kroz 24 priče najvećih majstora latinoameričke književnosti.

Tamo gde počinje tango, između dodira i tišine, nastala je „Milonga strasnih senki: I to je tango“ – jedinstvena zbirka priča koja spaja strast, tugu, melanholiju i filozofiju života. Priređivači Ksenija Bilbija i Branko Anđić okupili su na jednom mestu vrhunske savremene hispanoameričke autore i autorke kako bi vam otkrili da je tango mnogo više od plesa; to je pogled na svet koji je istovremeno protivrečan, složen i neodoljivo zavodljiv.

Ova antologija donosi dvadeset četiri izuzetne priče koje potpisuju kultni pisci i spisateljice, od književnih gromada poput Horhea Luisa Borhesa i Hulija Kortasara, pa sve do sjajnih savremenih glasova kao što su Ana Marija Šua i Luisa Valensuela.

Svaka priča u knjizi otvara se jednim ključnim pojmom tango kulture: Cabeceo-Pogled koji diskretno poziva na igru; Bandoneon-Instrument čija melanholija nosi celu jednu filozofiju preživljavanja.

Priče o susretima i mimoilaženjima, o prkosu i onome što ostaje neizgovoreno između dva tela u pokretu.

„Milonga strasnih senki“ na magičan način povezuje Latinsku Ameriku i Balkan. Ona otkriva duboku, tajanstvenu srodnost naših senzibiliteta, pokazujući da je tango univerzalan jezik svih onih koji vole, gube, odlaze i iznova počinju. Kako je jednom rečeno, tango je „tužna misao koja se pleše“, ali u ovim pričama on je i prkosni, pulsirajući čin samog života.

„Za sve koji veruju da se najdublje istine ne nalaze u istorijskim knjigama, već u muzici, telu i tišini između dva koraka – ovo je knjiga koja se ne čita, već oseća.“

Dobitnica Pulicerove nagrade i autorka kultnog romana Ubiti pticu rugalicu, Harper Li ponovo osvaja čitaoce zbirkom pripovedaka i eseja koja otkriva manje poznatu stranu njenog književnog stvaralaštva.


Pred čitaocima se nalazi zbirka nedavno pronađenih kratkih priča, zajedno sa ranije objavljivanim esejima i tekstovima iz časopisa, koja pruža dragocen uvid u razvoj jednog od najvažnijih književnih glasova američke literature.

Iako je zauvek obeležila književnost nezaboravnim likovima iz romana Ubiti pticu rugalicu, kao i složenim prikazom američkog juga u romanu Idi postavi stražara, Harper Li je manje poznata kao mlada autorka koja je uporno pisala priče nadajući se objavljivanju u časopisima, ili kao pronicljiva esejistkinja čiji su tekstovi izlazili u magazinu Vogue.


Zemlja slatke večnosti objedinjuje njenu ranu kratku prozu i kasnije publicističke radove, stvarajući jedinstvenu književnu celinu koja osvetljava teme i motive kojima se autorka vraćala tokom čitavog života. Od uspomena na detinjstvo u Alabami, preko njenih iskustava na Menhetnu sredinom dvadesetog veka, do promišljanja o politici, jednakosti, umetnosti, ljubavi i stvaralaštvu - ova zbirka donosi intiman i autentičan portret književnice čije delo i danas snažno odjekuje.


Posebnu vrednost knjizi daje uvod Kejsi Kep, zvanične biografkinje Harper Li, koja čitaocima pruža dodatni kontekst i povezuje ove tekstove sa privatnim životom autorke i njenim najpoznatijim romanima.

Knjiga godine Fajnenšel tajmsa u kategoriji fikcije za 2023! Nova zbirka kratke proze proslavljene autorke istančanog umeća u ovom žanru i dobitnice međunarodne Bukerove nagrade! Priče iz zbirke Naši stranci, koja u svom naslovu nosi suptilan spoj suprotnosti, ponekad deluju kao beg od tehnološkog šuma, ponekad je reč o slikama humanosti na delu, a katkad u njima vidimo jasno postavljanje granica onima koji su nam dragi i bliski. Kako god bilo, Lidija Dejvis nijednog trenutka ne ispušta niti svog magičnog pripovednog tkanja: duhovitog, razigranog, zamišljenog, pametnog, saosećajnog, opsednutog gramatikom, čudnog, iznenađujućeg, uvek drugačijeg. Lidija Dejvis (1947), američka spisateljica, pojavila se na književnoj sceni polovinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je, u maloj izdavačkoj kući koju je osnovala sa svojim prvim suprugom, piscem Polom Osterom, objavila zbirku priča pod naslovom Trinaesta žena i druge priče (Thirteenth Woman and Other Stories, 1976).

Zbirka pripovedaka Biti muško književnice Nikol Kraus predstavlja slojevito, introspektivno istraživanje identiteta, bliskosti i prolaznosti kroz niz tematski povezanih priča. Iako naslov sugeriše fokus na muškost, Kraus ga koristi kao polazište za šire promišljanje o tome šta znači biti čovek u savremenom svetu, sa posebnim naglaskom na rodne uloge, emotivne veze i egzistencijalnu nesigurnost. Zbirka obuhvata priče koje variraju od realističnih do blago metafizičkih, smeštenih u različite geografske i kulturne kontekste — od Njujorka do Tel Aviva i Ženeve. Centralni likovi su često žene koje se nalaze u prelomnim životnim trenucima: raspad braka, majčinstvo, suočavanje sa starenjem ili gubitkom. Muški likovi, iako ponekad u drugom planu, funkcionišu kao ogledalo ili kontrapunkt kroz koji se preispituju očekivanja i projekcije koje društvo nameće. Jedna od ključnih tematskih linija jeste fluidnost identiteta — kako ličnog, tako i rodnog. Kraus razgrađuje tradicionalne predstave o muškosti, prikazujući je ne kao stabilnu kategoriju, već kao skup kontradikcija, slabosti i društveno uslovljenih uloga. U tom smislu, naslov Biti muško deluje ironično i provokativno, jer knjiga zapravo razotkriva koliko su granice između „muškog“ i „ženskog“ porozne i promenljive. Stilski, Kraus se oslanja na precizan, često fragmentaran narativ, sa izraženom introspektivnom dimenzijom. Njene rečenice su ekonomične, ali višeslojne, a naracija često prelazi iz spoljašnjeg opisa u unutrašnji tok svesti. Ovakav pristup omogućava duboko psihološko profilisanje likova, ali i otvara prostor za interpretaciju i višeznačnost. Zbirka se može čitati i kao meditacija o vremenu — o načinima na koje prošlost oblikuje sadašnjost i o nemogućnosti potpunog razumevanja sopstvenog iskustva. U mnogim pričama prisutan je osećaj dislokacije, kako fizičke tako i emotivne, što dodatno naglašava univerzalnost tema koje Kraus obrađuje. Biti muško je delo koje zahteva pažljivog čitaoca, ali zauzvrat nudi bogato, suptilno istraživanje savremenog identiteta i međuljudskih odnosa. Namenjena je onima koji traže književnost koja ne nudi lake odgovore, već postavlja pitanja — često neudobna, ali nužna.

U sirovim, iskrenim i često brutalno duhovitim pričama, Pavel Selukov vodi čitaoca u zaboravljeno predgrađe ruskog grada Perm – mesto gde odrastanje znači naučiti kako preživeti.

Proleterka je kvart stisnut između zatvora, fabrike, železničke pruge i groblja – simboličnog okvira u kojem se odvijaju životi njegovih stanovnika. Tu dečaci jure vozove, kradu bicikle, zaljubljuju se u nedostižne devojke i prerano uče pravila ulice: kako se tući, kako ćutati i kako opstati u svetu gde se nade brzo gase.

U toj svakodnevici punoj grubosti i prijateljstva, između piva za doručak i pokušaja da impresioniraju devojke gledanjem filmova Andrej Tarkovski ili citiranjem poezije Josif Brodski, Selukov stvara snažan portret generacije koja odrasta bez pravog detinjstva.

„Dokopati se Tarkovskog: Nekulturne priče“ je zbirka priča o mladosti na margini društva – o prijateljstvu, nasilju, ljubavi i pokušajima da se pronađe smisao u svetu koji ne nudi mnogo izbora.

Autor Pavel Selukov postao je književna senzacija gotovo preko noći, nakon što je njegov rad na društvenim mrežama podelio ugledni ruski pisac Leonid Juzefovič, dvostruki dobitnik ruske Nacionalne nagrade za roman godine. Od tada se Selukov smatra jednim od najzanimljivijih novih glasova savremene ruske književnosti.

Sirovo, duhovito i potresno, ovo je knjiga koja pokazuje kako izgleda odrastanje na rubu – tamo gde je jedina sigurnost pripadnost ekipi, a granica između kulture i ulice često nestaje.

Autor Pavel Selukov postao je književna senzacija gotovo preko noći, nakon što je njegov rad na društvenim mrežama podelio ugledni ruski pisac Leonid Yuzefovich, dvostruki dobitnik ruske Nacionalne nagrade za roman godine. Od tada se Selukov smatra jednim od najzanimljivijih novih glasova savremene ruske književnosti.

Sirovo, duhovito i potresno, ovo je knjiga koja pokazuje kako izgleda odrastanje na rubu – tamo gde je jedina sigurnost pripadnost ekipi, a granica između kulture i ulice često nestaje.

Autor bestselera Džentlmen u Moskvi

Svetski bestseler

„Otmeno nestašne priče prožete Toulsovim prepoznatljivim duhom i kosmopolitskim šarmom.“
– Time

Likovi ove zbirke zatičemo u naizgled običnim trenucima koji se, gotovo neprimetno, pretvaraju u tačke preokreta. U sovjetskoj Moskvi, žena strpljivo stoji u beskrajnim redovima, vođena neiscrpnom dobrotom i brigom za drugoga. Drugde, ljubav postaje pokretačka sila žene spremne da učini sve kako bi pomogla suprugu u teškim okolnostima. U njujorškoj antikvarnici susreću se snalažljivost i mladalačka nevinost, dok jedan slučajan događaj pokazuje koliko lako nečiji život može biti izbačen iz ravnoteže. Tu su i priče o nerazumevanju između supružnika, o preteranom osećaju za pravdu koji vodi ka pogrešnim odlukama, o pohlepi i rizicima koje ljudi preuzimaju u potrazi za brzom zaradom. U pozadini blještavila starog Holivuda, sa svim njegovim intrigama i moralnim posrnućima, pojavljuju se i retki primeri dobrote koji podsećaju da nada ipak opstaje.

Šest priča i jedna novela povezuje jednostavan, ali snažan okvir: razgovor dvoje ljudi za stolom, iz kojeg se razvija niz događaja sa dugotrajnim i često neočekivanim posledicama po sudbine junaka.

Amor Touls pripoveda sa prepoznatljivim šarmom, duhovito i elegantno, gradeći tekstove koji se čitaju s lakoćom, ali ostavljaju snažan utisak. Zbirka Sto za dvoje najpre zavodi ležernim tonom, a zatim iznenada podstiče čitaoca da zastane, preispita viđeno i vrati se priči sa novim pitanjima i mislima.

„Izuzetna zbirka... Uvodeći likove u prizore obmane i želje, ispod svoje uglađene proze, Touls nam majstorski priređuje preokreta i zamke; vidimo blesak svetla pre nego što nas udari talas šoka, često u poslednjoj rečenici.“
– New York Times

„Malo savremenih autora uspeva da tako vešto prikaže humor u dramatičnim sudbinama kao Touls.“
– Financial Times

„Ovo je verovatno najbolja Toulsova knjiga do sada. Svaka priča je poput glavnog jela vrhunskog šefa kuhinje, začinjena dramom, duhovitošću, znanjem i, pre svega, srcem.“
– Los Angeles Times

„Lukavo zabavan izbor priča.“
– Kirkus Reviews

"U zbirci priča Moje pesme Edina Svoren istražuje krhkost i dinamiku ljudskih odnosa. Gradeći zatvorene mikrosvetove koji funkcionišu po sopstvenoj logici, autorka pokušava da osvetli napore da se prevaziđe nesklad između fluidnosti identiteta i porodičnih uloga. Svet njenih junaka istovremeno je prirodan i začudan, a ta neobična ravnoteža često se razvija do apsurda – bilo da je reč o rivalstvu dve majke, detetu koje u prazninama pronalazi značenja, ili umetniku rastrzanom između samodovoljnosti i potrebe za razumevanjem.
Svorenine priče, prožete čudnovatim humorom, često nose sa sobom tajanstvenost, prazninu i minus prisustvo, čime uvlače čitaoca u jedan poseban doživljaj atmosfere, iako ni jezik, ni radnja, ni likovi na prvi pogled ne opravdavaju taj doživljaj. U priči „Pribor za šivenje nije mesto za noćne životinje” bračni par odgaja sina, suočavajući se ne samo sa borbom za roditeljsku ulogu, već i sa sopstvenim senkama. „Eva Popa” osvetljava suptilnu invaziju podstanarke koja postupno narušava odnos majke i sina, brišući granice između prisustva i odsustva, dok u priči sa naslovnom sintagmom umetnički uspeh baca senku otuđenja na porodične veze, što je u skladu sa čestom temom Svorenine proze: „Sve je bilo tako daleko, neopipljivo, strano: moje pesme, moje ime.”
Istovremeno surova i zavodljiva, proza Edine Svoren prostire pred nas neponovljive živote, koji – uprkos svojoj predodređenosti – uspevaju da iznenade.
Knjiga Moje pesme ovenčana je nagradama Miklós Mészöly i Libri 2019. godine, a iste godine našla se i u užem izboru za prestižnu mađarsku nagradu Aegon.
O AUTORU:
Edina Svoren (1974) jedan je od najoriginalnijih glasova savremene mađarske proze. Rođena je u Budimpešti, gde je i diplomirala na Muzičkoj akademiji „Franc List”. Predaje solfeđo u srednjoj muzičkoj školi „Bela Bartok”, a od 2005. godine aktivno se bavi pisanjem.
Njene zbirke priča istražuju teme ljudskih odnosa, identiteta i umetničkog stvaralaštva, često balansirajući između realnog i mogućeg. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su nagrade Šandor Brodi (2011), Artisjus (2013) i prestižna Nagrada Evropske unije za književnost (2015). Njena dela Pertu, Nema i neka ne bude i Moje pesme prevedena su na više jezika, uključujući srpski, italijanski, holandski i turski."

"A. L. Snejders majstorski oblikuje književnost u njenom najsažetijem obliku. Praktični sanjar zbirka je „veoma kratkih priča” (ZKV) – žanra po kojem je ovaj pisac postao prepoznatljiv. U samo nekoliko rečenica on uspeva da skicira čitave svetove, spajajući humor, melanholiju i duboke refleksije.
U zbirci od 147 priča Snejders istražuje život kroz neobične susrete, seciranja prošlosti i meditacije o naizgled trivijalnim događajima. Susret u vozu postaje tačka razmišljanja o prolaznosti, kupovina meda pretvara se u melanholični dijalog sa smrću, a jednostavni opisi svakodnevice otkrivaju dublje slojeve značenja.
Njegov stil je nenametljiv i precizan – opisi su sažeti, sa nepogrešivo izgrađenom atmosferom, koja predstavlja okvir za priče o ljudima, mestima, mašinama, alatima, umetnicima i istorijskim ličnostima. Snejders piše intuitivno, s lakoćom improvizacije, ali u njegovim pričama svaki detalj je pažljivo odabran. Praktični sanjar je jedna od onih zbirki koje se nose sa sobom, otvaraju nasumično i čitaju iznova, jer ove priče nastavljaju da žive u dugom nizu otkrivanja.

O AUTORU:
A. L. Snejders (1937–2021) istaknuti je holandski pisac i majstor „veoma kratkih priča” (ZKV), koje je uzdigao do vrhunaca književnog izraza. Radio je kao profesor holandskog jezika i kolumnista, a kao pisac debitovao je 1992. godine zbirkom kolumni i pisama uredniku novina.
Njegove priče redovno su emitovane na radiju i objavljivane u časopisima, a često je nastupao na književnim manifestacijama. Od 2015. svake nedelje objavljivao je ZKV priče u belgijskom DS Weekblad. Za celokupni književni opus dobio je nagradu Constantijn Huygens (2010), dok je 2012. ustanovljena nagrada A. L. Snijders za priče do 220 reči. Njegova dela odlikuju se erudicijom, filozofskom dubinom i lakoćom izraza."

"UPOZORENJE! Ovo nisu basne za decu, ovo su basne za odrasle koji žele da se nasmeju, zgroze i zamisle.

Dobro došli u popravni dom za sve ono što je u nama neukrotivo i neumesno. Ugo Kornija u ovim basnama radi ono što niko pristojan ne bi: prevrće bajke naglavačke, gura životinje u apsurdne situacije, ruši tabue i pokazuje koliko je svet, zapravo, smešan i strašan istovremeno.

Ničega „pedagoškog“ ovde nema.

Ugo Kornija pušta svoje junake da se raspadnu, zaljube, ogovaraju, ljubavišu, trule, sanjaju, lažu i umiru na najapsurdnije načine. Vuk i ovčica završavaju u šumi u mnogo prljavijem odnosu nego u bajci. Mače pristaje na nagodbu zbog koje bi braća Grim odmah zatvorila knjigu. Životinje glume gipsane skulpture da bi preživele kapitalizam. A čitava močvara širi tračeve brže nego društvene mreže.

Ovo su basne koje razotkrivaju ludilo sveta u kojem živimo: groteskne, brutalno smešne i bolno tačne.

Ako vas je nekada nerviralo što bajke lažu, Kornija vam nudi istinu: prljavu, urnebesnu, apsurdnu i zastrašujuće blisku.

Za čitaoce koji vole satire koje ujedaju, bajke koje beže iz svog žanra i Ezopa, braću Grim i Šarla Peroa, kad bi bili malo bezobrazniji.

Priuštite sebi nezaboravne trenutke uz romantične priče koje će vas povesti na neočekivano putovanje kroz vreme i prostor, od bečkih ulica iz vremena pre Prvog svetskog rata, preko divljih vresišta Nortamberlanda i skrivenih dragulja Amazonije, pa sve do Sankt Peterburga pre revolucije.

Zaronite u pripovest o ujka Maksu, rastrzanom između odanosti prema svojoj supruzi, solistkinji Bečke opere, i tajne ljubavi prema Suzi, ljupkoj i smernoj prodavačici rukavica. Upoznajte Ninu, prelepu opersku pevačicu koja na scenu uvek izlazi noseći belu ružu u znak sećanja na Paula, koji je pre mnogo godina nestao iz njenog života da ne bi stajao na putu njenoj sreći i uspehu. Saosećajte sa nedaćama mlade Kire, balerine iz ruske Carske baletske škole, koja sticajem nesrećnih okolnosti biva izbačena na ulicu, gde će je pronaći Edvin, usamljeni sanjar…

„Žene koje uživaju u romantičnoj beletristici uživaće u ovim dirljivim pričama... Ibotsonova se fokusira na beskonačne verzije Velike ljubavi – njihovo otkrivanje, razvoj, prepoznavanje, gubitak.“ – Elen R. Koen

„Otkrivanje knjiga Eve Ibotson jedna je od najlepših stvari koje su mi se ikada dogodile. Najlepše, najslađe, najironičnije štivo.“ – Marijan Kiz

Antologija španske novele i pripovetke (od XVII do XIX veka) obuhvata reprezentativne narativne tekstove 16 autora koji pripadaju različitim književnoumetničkim epohama: baroku, neoklasicizmu, romantizmu i realizmu.

Cilj ovog izbora jeste, pre svega, upoznavanje srpske kulturne sredine i čitalaca s najvrednijim izdancima kratke proze, nastale iz pera znamenitih španskih pripovedača.
Takođe, ova antologija sadrži novele i pripovetke nekih španskih pisaca do sada nepoznatih kod nas, te omogućava njihovu recepciju u okvirima srpske kulturne, kri-
tičke i akademske sredine.

Španske novele i pripovetke, ali i druge narativne forme nastale u periodu od XVII do XIX veka, predstavljaju autentičnu riznicu nacionalne kulture i pokazuju nepre-
stanu težnju pisaca da, uzimajući u obzir pripovedačku tradiciju, istražuju i pomeraju granice sopstvene stvaralačke originalnosti.

U zbirci Mini-horor Barbi Marković pripoveda o Mini i Mikiju, dvoje mladih koji žive u Beču i trude se da se uklope i „urade sve kako treba“.

Uprkos tome, njihov svakodnevni život prerasta u noćne more – sa duhovitim, nadrealnim i često mračnim obrtima.

Ne progone ih samo brige, već i monstrumi, katastrofe i unutrašnje praznine. Barbi Marković promišlja „horor srednje klase“ – strah od savršenog porodicnog dorucka, mobinga na poslu, nezadovoljavajućh odmora, ali i sveprisutne usamljenosti, stvarajući spomenik ljudima čija je svakodnevica ispunjena strahom. Ova zbirka istovremeno nudi izuzetnu lakoću jezika, ali i filozofsku dubinu, obojena je saosećanjem i razoružavajućom ironijom, a čitanje je zabavno, uznemirujuće i dirljivo iskustvo.

Kritika je prepoznala originalnost i važnost ovog dela: zbirka Mini-horor je 2024. godine osvojila nagradu Sajma knjiga u Lajpcigu u kategoriji beletristike.

Omer Sejfetin, jedan od utemeljivača moderne turske pripovetke, i danas privlači radoznalost i pažnju, ne samo starijih čitalaca, već i savremene publike. Pisac koji je odrastao u burnoj atmosferi s kraja 19. i početka 20. veka, ostavio je neizbrisive tragove u turskom intelektualnom i kulturnom životu – kako vojničkom, tako i "književnom" ličnošću. Njegova borba za pojednostavljenje turskog jezika danas predstavlja jedan od temelja prirodne tečnosti i jasnoće izraza turskog govora. Svojom intelektualnom hrabrošću i snažnim perom, Sejfetin je igrao ključnu ulogu i u razvoju turskog identiteta. Delo Harem, koje držite u rukama, predstavlja zbirku pripovedaka koja spaja piščevo oštro zapažanje, suptilan humor i duboko razumevanje ljudske prirode. Sejfetin pojam harema izvlači iz okvira iskrivljene percepcije i pukog istorijskog kurioziteta, pretvarajući ga u snažno ogledalo koje otkriva nevidljivu dinamiku društva, porodične odnose, tihu žensku otpornost i slabosti muškaraca koje često ostaju skrivene. U ovim pažljivo oblikovanim pričama harem je i prostor i stanje duha – scena koja budi radoznalost, nasmejava, podstiče na razmišljanje, ali pre svega otkriva nepromenjive aspekte ljudske prirode. Svaka priča u knjizi, svojim majstorski izgrađenim zapletom i neočekivanim završecima, uvodi čitaoca u privlačan svet. Spajajući Mopasanov tip pripovetke zasnovane na događaju sa Čehovljevom emocionalnom dubinom, Sejfetin stvara jedinstvenu liniju u turskoj književnosti. Harem prenosi toplinu prošlosti savremenom čitaocu i ostavlja trajan utisak, kako svojim istorijskim, tako i ljudskim dimenzijama. Na ovim stranicama nećete pronaći samo jedno razdoblje – pronaći ćete duh vremena, njegove osećaje i protivrečnosti.

Japan kao mesto gde je pažnja prema drugima uzdignuta na nivo ličnog kulta. Japan u kojem majstor čisti za sobom besprekorno čistom krpom, bakšiš ne postoji, a čak i car polaže vozački ispit. Ljubav i ponos prema svemu što rade, od sitnica do onog najkrupnijeg, lekcija su kojom će nas nežni redovi ove knjige oplemeniti dok nas upoznaju sa narodom od kojeg mnogo toga može da se nauči.
Dirljive, nežne i lirične, baš kao i Zemlja izlazećeg sunca koju nam opisuju, priče Julijane Antonove Murate slikaju dobrotu, poštenje i posvećenost toliko svojstvenu Japancima: učiniće vas boljom osobom, nagnaće vas na ljubav, i to samo zato da biste uživali u sposobnosti da primate i dajete ljubav kao i oni.

„Julijana poseduje zaista zapanjujuću energiju, i to u tolikoj meri da prosto udahne život u svaki stvaralački proces.“ – Marija Kasimova Moase

Većinu priča u ovoj knjizi, autorka je ispisala u obliku ličnih impresija na svom profilu na Fejsbuku. Ubrzo su dostigle toliku popularnost da je odlučeno da budu objedinjeni u knjizi.

Za sve ljubitelje Japana, japanske kulture i dirljivih priča o svakodnevnom životu, porodici i prijateljima.

O autoru
Julijana Antonova Murata preselila se u Japan pre više od tri decenije i diplomata je sa tri mandata u bugarskoj ambasadi u Tokiju. Živi u Tokiju sa porodicom, ali se često vraća u rodnu Bugarsku, gde širi svoju ljubav prema japanskoj kulturi.

Rane pripovetke Agote Krištof. U njima je sve što će odlikovati i velikublizanačku trilogiju koja je usledila: jednostavnost, sklonost ka fantastici i neizlečivi pesimizam.

"Ovo je knjiga o najvišim tačkama iskustva, „vrhuncima“, kada gotovo u trenu dokučuješ sebe, društvo, čovekovu prirodu ispoljenu na granicama, na prelomima. Mihail Epštejn razmišlja o prekretnicama u svom životu i daje svoja iskustva najsnažnijih doživljaja. Knjiga obuhvata pregršt kratkih priča na različite teme – od ljubavno-romantičnih i porodičnih do društvenih, religioznih i stvaralačkih tema. Vrhunci o kojima autor piše nastaju na raskršću ličnih sižea sa događajima iz velike istorije i opšteljudskim duhovnim problemima, koji odjednom dobijaju konkretno ovaploćenje u njegovim iskustvima ekstremnih situacija. Pripovedač se nada da će ova knjiga, jedinstvena po oštrini introspekcije, pomoći čitaocima da bolje uviđaju ključne trenutke u njihovom životu.
Mihail Epštejn je autor 44 knjige i više od 800 članaka iz oblasti filosofije, kulturologije, književno¬sti, jezika, religije, politike. Prevođen je na 26 jezika i laureat je više međunarodnih nagrada."

Naizgled obične svakodnevne price pretvaraju se u ogledalo u kojima vidimo skrivene strane ljudske prirode – pohlepu, strah, strast, stid, opsesije i sitne laži koje govorimo ili čujemo u životu. Junaci ovih priča ne otkrivaju sve: ono što prećute u razgovoru dok im makaze šušte oko ušiju, izbija na površinu u neočikivanim trenucima – kroz grotesku, ironiju ili crni humor. Agata Tomažič vodi nas u svet u kojem realnost klizi u fantazmologiju, a trivijalni životni detalji prerastaju u zastrašujuće i komične prizore. U njima prepoznajemo i sebe – ono što nikada ne bismo priznali naglas, a što ipak određuje našu intimu. “Ono što ne možeš da ispričaš frizerki” je izazovan, duhovit i surovo iskren mozaik priča, koje nam ne daju da se opustimo. Jer, ono što krijemo u tišini, možda najviše govori o nama.

Kada preko ruke nosiš ne jedan nego tri kišobrana po sunčanom danu, moraš da smisliš uverljive razloge kako bi izbegao da te uhapse kao ludaka. Efraim Kišon ima te razloge. Koristeci brojne humorističke priče, on prikazuje goruće probleme zemlje u kojoj se prilike i stvarnost neprestano sukobljavaju. Pored svakodnevnih nevolja (parking-karti, ograničenja kretanja, poreza), postoje i zaista velike nesreće kao što su pucanje vodovodne cevi, simfonijski koncert ili poziv na određeni događaj. Kišon nikada ne gubi iz vida širi kontekst, a njegove prijateljske pošalice suštinski predstavljaju odavanje počasti Izraelu.

Likovi u ovoj satiričnoj knjizi uključuju političare, vojnike, vozače autobusa, prodavce, umetnike, socijalne radnike, doseljenike... Događaji pak uključuju borbu za preživljavanje, ljubav, šale, snove – ukratko, svakodnevni život u Izraelu.

Ova zbirka ce vas opčiniti, zabaviti i ohrabriti. Njena tema je savremeni Izrael sa svim svojim suprotnostima, protivrečnostima i dosadnim malim problemima svakodnevnog života. Gospodin Kišon ponovo pretvara svakodnevne problem u vesele besmislice.

Na ovom mestu u knjizi, gde nakon intenzivno proživljenih pripovedaka zastajemo čisto kako koricu ne bismo sklopili prebrzo, očekivala bi se kakva analiza ili makar jednostavna urednička sinteza pročitanog. U skladu s poetikom ove knjige, gde nema mesta za tirade i pojašnjenja, to se neće desiti.
Prilikom odabira pisaca koji će se naći u ovom nevelikom zborniku urednik se vodio ličnim čitalačkim preferencijama koje je teško, ako ne i nemoguće, obrazložiti u nekoliko književno-teoretičarskih pasusa. I da je takve rečenice moguće formirati, one bi čitaocima mogle poslužiti samo kao povod da ponovo pročitaju poslednju rečenicu neke od pripovedaka kako im ono poslednje pročitano ne bi bila neka suvoparna akademska misao o književnosti.

No umesto pogovora, recimo za kraj barem ovo: postoji nešto što povezuje sve narative, nešto sadržano u samom naslovu zbornika. Priroda užasne ljubavi razlikuje se od pripovetke do pripovetke, razlikuju se i užasi koji su njen neodvojivi deo, ali zajedničko im je to što je u svakoj priči ljubav nekontrolisana. Ona razobličava stvarnost, njoj će se povinovati fabula, junaci, skice enterijera i eksterijera. Kroz ljubav će se prelomiti svako drugo osećanje, ostavljajući trag na zadihanim junacima pripovedaka.

Na kraju, ljubav će uništiti sve što je stvorila. Ona je stvorila i ove priče, ali su one, na čitalačku sreću, neuništive i svedočanstvo su jednog intenzivnijeg sveta.

Ova zbirka je nastala iz želje da se prikaže druga strana Akutagavinog stvaralaštva, potpuno drugačija od dobro poznatih ostvarenja zasnovanih na japanskoj i kineskoj starini, većinom prevedenih i objavljenih u zbirci Rašomon (Tanesi, 2024). Prve tri pripovetke u izboru – „Smrt vernika”, „Crna Marija” i „Smešak bogova” – spadaju u grupu Akutagavinih dela koja se nazivaju „hrišćanske priče”. Premda Akutagava nije bio hrišćanin, zanimao se za hrišćansku tematiku, kao i većina njemu savremenih japanskih intelektualaca, te je pažnju usmerio ka ranoj istoriji hrišćanstva u Japanu.
„Grumen zemlje”, pripovetka koju su pisci poput Naoje Šige, hvalili kao jednu od Akutagavinih najzrelijih, donosi potpuno drugačiji ton. U pitanju je realistički opis života na selu.
„Kapa” nosi naslov po istoimenom stvorenju japanske mitologije nalik kornjači. U njoj se na satiričan način opisuje život u „kapinskoj zemlji” kroz svedočenje mentalnog bolesnika, te se ova pripovetka neretko poredi s Guliverovim putovanjima. Društvo kapa je urbano poput ljudskog, ali se razlikuje na mnoge naratoru neprihvatljive na-čine. Akutagava čak smišlja i „kapinski jezik“, a u zemlju kapa se, kao u Alisi u zemlji čuda, upada kroz jamu, te ovo delo u mnogim aspektima zavređuje pažnju kao fantastična književnost. Ipak, kako pripovetka odmiče, postaje sve mračnija.
Priča „Život jedne budale” napisana je samo mesec dana pre piš-čevog samoubistva. Kroz pedeset i jednu vinjetu sagledavamo najvažnije trenutke Akutagavinog života, koji se, i u pripoveci kao i u stvarnosti, završava Veronalom.
Najzad, „Vita sexualis” predstavlja Akutagavinu seksualnu ispovest. Ona je, kao što nam to govori naslov, napisana po uzoru na istoimeni roman iz 1909. godine Morija Ogaija. Dok je Ogaijev roman u očima današnjeg čitalaštva gotovo čedan, Akutagava se, u duhu novije ere, ne libi da prikaže mnoge eksplicitne seksualne detalje. Za razliku od Ogaija, koji svoju ispovest sprovodi do studentskih dana, Akutagava svoju završava u „drugom razredu niže srednje škole”...

Ono što je dobro kod ljudskog uma jeste njegova sposobnost da gotovo sve zaboravi.

Osobeni humor i Kišonovo evropsko poreklo (rođen je 1924. u Mađarskoj) stopili su se u njegovim humoreskama u nadahnutu, lepršavu i nadasve duhovitu hroniku malih, svakodnevnih i smešnih dogodovština iz običnog života, hroniku koja na najboljim mestima podseća na Čehova. Zbirka humoreski i duhovitih anegdota iz pera pisca koji je preživeo boravak u nekoliko koncentracionih logora.

Kako je Kišon napisao u svojoj knjizi The Scapegoat: „Napravili su grešku – ostavili su jednog satiričara u životu.”

Најновија књига Станислава Ракуса Сажаљивост састоји се од пет приповедака у којима долази до конфронтације уобичајених дана са изоштреним, граничним ситуацијама и угроженошћу. Следеће конфронтације проистичу из западнословачке и источнословачке средине, сеоске младости и градске савремености ликова, њихове младости, старења и старости. Сижејно исходиште приповедака јесте породична средина и на њеној позадини кретање и живот протагонисте у географски удаљеној средини. Иако приповетке протичу у туробном а повремено и трагичном тону, аутор, као и у претходним књигама прибегава и комичним линијама и мотивима. По типу и конфигурацији ликова и средине књига јесте израз његове нове поетолошке концепције.

"Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske različitošću bogate proze 20. veka.
Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu. Zbirka uključuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953-1979) i period raznovrsnosti (1979. - danas)."

Jaroslav Hašek je živeo samo četrdeset godina, ali tako bogato, burno i neuhvatljivo da je njegovu biografiju, u klasičnom smislu, veoma teško sastaviti. Pisac Doživljaja dobrog vojnika Švejka i istovremeno autor oko 1.500 humoreski, satira i feljtona, od kojih je samo deo objavljen za Hašekovog života, kao da je i sam bio prototip za sopstvene likove. Ni dostupni podaci o njegovom životu često nisu od prevelike pomoći, jer to je Jaroslav Hašek, legendarna ličnost boemskog i kafanskog Praga, skandal-majstor, svetski putnik i osnivač fiktivne Stranke umerenog napretka u granicama zakona sa sedištem u krčmi Štala, vlasnik sumnjive odgajivačnice pasa, tzv. kinološkog instituta, urednik časopisa Svet životinja i pisac često lažnih vesti za praške listove, komunista, bigamista i šta još sve ne, s kojim se nikad ne zna šta je stvarnost, šta oštra satira, a šta parodija ili bezazlena šala. Šala je, kako su mnogi mislili, bila i vest o Hašekovoj smrti, pa je sahranjen u prisustvu samo troje ljudi, uključujući njegovog sina.
Zato bi najbolje bilo da priču o Jaroslavu Hašeku sastave čitaoci njegovih dela, na prvom mestu možda baš satira i humoreski, koje je pisao na papirićima i salvetama i objavljivao u praškim listovima i časopisima. A priča o Jaroslavu Hašeku je i priča o politici, sukobu pojedinca i društva, apsurdnosti institucija, o umetnosti, stranim zemljama, bizarnim životnim situacijama ili skrivenim aspektima ljudske psihe, priča koja nadilazi njegovo vreme i aktuelna je i danas.
Hašekove humoreske i satire mogu se podeliti u nekoliko tematskih grupa, mada je i ova podela uslovna i bez strogih granica: priče o politici i novinama, priče o veselim boemima i „običnim“ ljudima koji zapadaju u smešne situacije, zatim priče o apsurdnim zbivanjima i junacima, priče o životinjama i najzad, priče o deci i za decu, s tim što ovo poslednje, za decu, treba shvatiti s oprezom, zbog crnog humora koji će lako uplašiti i odraslog čoveka.
Priče u knjizi koja je pred vama, nisu ograničene ni na jednu od ovih grupa, već je iz svake uzeto pomalo, kako bi čitaočev zadatak – sastavljanje svojevrsnog mozaika ili slagalice o Jaroslavu Hašeku i njegovom delu – bio zahtevniji, ali i izazovniji i zanimljiviji. Mnogi članovi ove razbarušene družine su stvarne ličnosti iz Hašekovog vremena. Među njima je Jakub Arbes, pisac i novinar iz priče Maestro Arbes kog ćete sresti u kafani Kod zlatnog litra, ali i Indijanac Čeruiš iz priče Indijanac i praška policija, kojeg je Hašekov prijatelj, etnograf i istraživač Alberto Vojtjeh Frič, zaista doveo u Prag sa jednog od svojih putovanja u Paragvaj. Imaćete jedinstvenu priliku i da prisustvujete sastanku članova Stranke umerenog napretka u granicama zakona u krčmi Štala i da posetite kultnu pivnicu Kod Fleka s početka XX veka, u kojoj su se tada okupljali pisci, a među njima i Hašek.
Hašekovi junaci nisu samo ljudi, već i kafane koje su praškim literatama i boemima na prelasku XIX u XX vek često bile druga (ili prva) kuća. Union, Slavija, kabare Monmartr samo su neka od mesta u kojima je Hašek sedeo, razgovarao, pisao, pio, a ponekad i spavao.
Bogatstvo i raznolikost sveta Hašekovih priča, humoreski i satira – uključujući i one nedovršene i neobjavljene koje tek treba otkrivati – ne samo da čitaocu pružaju uvid u različite aspekte političkog i svakodnevnog života i češke kulture s kraja XIX i početka XX veka, već i mogućnost da s jedne drugačije tačke sagleda i sopstveno vreme, da se kritički osvrne na društvo, autoritete i aktuelne događaje i da im se, zašto da ne, ponekad i nasmeje.
***
Asteroid 2734 Hašek jezdi nebom, Evropom danas putuje voz koji se zove Jaroslav Hašek, a dobri vojnik Švejk stigao je – na ovoj našoj planeti – i dalje, preveden na šezdesetak svetskih jezika. U priči o nesmirenom putniku, neizlečivom boemu koji se opirao logici i kolotečini i plodnom piscu koji je savladao desetak jezika, to je, reklo bi se, sasvim logičan epilog.
Cestuj, Hašku!

Knjiga Rodoslov Ester Hinde Singer Krejtman, sestre nobelovca Isaka Baševisa Singera, prvi je prevod njenih pripovedaka na srpski jezik

Prvi deo knjige obuhvata priče iz poljskih štetla, posebnih jevrejskih naseobina iz prve polovine XX veka, gde je Ester rođena. Drugi deo knjige tematski je povezan s njenim životom u Londonu tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle njega. Međutim, i u njemu dominiraju Jevreji iz Poljske, sa svojim vrlinama i manama, znatno više patnjama nego radostima i uspesima... Prisutna je i tema ljubavi. Tačnije, kako se velika ljubav iz mladosti u poznijim godinama pretvara u neljubav.Još zanimljiviji je prvi deo knjige čiji junaci žive na selu ili u malim gradovima. Poljska se 1918, posle 123 godine razjedinjenosti i porobljenosti od Pruske, Rusije i Austrije, oslobodila i ponovo ujedinila. Tada je sve u njoj počelo da se menja, pa i život Jevreja. Po ugledu na goje, oni menjaju profesije, bogate se, mada religija i dalje dominira u njihovom životu. I dalje je bilo važno da se ćerka imućnih Jevreja uda za učenog rabina, kome će njena porodica materijalno omogućavati dalje obrazovanje. Međutim, pojavljuje se pobuna devojaka protiv takve udaje i takvih muževa, kao u priči „Atlasni halat“…

Ester Hinde Singer Krejtman (1891–1954), starija sestra nobelovca Isaka Baševisa Singera, prozni pisac, novinar, prevodilac s engleskog na jidiš, rođena je u rabinskoj porodici u Poljskoj. Posle udaje živela je u Berlinu, Antverpenu i Londonu, pisala je na jidišu romane i priče. Prevođena je na francuski, engleski, nemački, italijanski, španski, hebrejski... Tek nedavno na poljski jezik preveden je izbor njenih priča na poljsko-jevrejske i engleske teme, naslovljen sa Rodoslov, a krajem 2019. roman Ples demona. Svrstava se u retke emancipovane Jevrejke. Brat nobelovac zvao ju je „hasid u suknji“. Inspirisan njenom ličnošću napisao je roman Jentl, po kojem je snimljen film u Americi koji je režirala i u njemu igrala glavnu ulogu Barbara Strejsend, takođe jevrejskog porekla.

Autor romana Račun i Cirkus

„Karlson piše na zabavan i duhovit način i kad stvarnost podrhtava. Za njegove junake život je izazovna šetnja po tankom ledu, s ponorom koji uvek vreba iz prikrajka.“
– Femina

Zbirka priča Novi ljudi pogrešnim redom vodi nas kroz živote naizgled običnih ljudi, ali u stvarnosti koja se malo-pomalo menja i stoga postaje upitna.

Razvedena žena u potrazi za smislom, dečak na pragu adolescencije, usamljeni posmatrač za šankom – Karlson sa preciznošću i suptilnim humorom osvetljava njihove unutrašnje svetove. Iako svaka priča može da se čita samostalno, povezuju ih niti prošlosti i sadašnjosti, izazivajući čitaoca da iznova preispita ono što je tek pročitao.

Njegova proza je spoj komedije i tragedije, svakodnevice i apsurda, vođena izuzetnim osećajem za dijalog i unutrašnje monologe likova. U Karlsonovom pripovedanju ljudi ne samo da govore ono što ne misle već postaju suprotnost onom što veruju da jesu.

Ako tražite književni doživljaj koji briše granice između realnosti i fikcije, Novi ljudi pogrešnim redom pružiće vam retku kombinaciju lakoće, dubine i pripovedačkog majstorstva.

„Možda je najveće dostignuće ove zbirke to što Karlson uspeva da oživi jednu veoma jednostavnu, ali suštinsku spoznaju: spoznaju da su svi obični ljudi veoma neobični.“
– Jönköpings-Posten

„Likovi u ovih jedanaest priča retko se nalaze u zaista dramatičnim situacijama. Više je reč o svakodnevici. O malim drhtajima u postojanju. Karlson uživa u tome da vas udobno smesti na tepih samo da bi vam ga odmah zatim spretno izmakao ispod nogu. Izuzetno intrigantna knjiga.“
– Västerbottens-Kuriren

„Ovo je vrhunska kratka proza.“ – Dagens Nyheter

U vremenu nejasnih granica između istine i laži, haosa i reda, užasa i ravnodušnosti, organizovanog kriminala i države, pojavljuje se „Ovo nije Majamiˮ – knjiga koja ne donosi samo suve činjenice već i priče o ljudima. O žrtvama i zločincima, da, ali prije svega o običnim muškarcima i ženama koji se bore za opstanak. Smještajući radnju u Verakruz i njegovu okolinu, Fernanda Melčor donosi niz potresnih priča – zasnovanih na stvarnim događajima – koje meandriraju između reportaže i bogate, precizne autorkine imaginacije. Ove hronike, odnosno crónicas – žanr specifičan za latinoameričku književnost, koji spaja istraživačko novinarstvo, narativnu publicistiku i pripovijedanje – duboko zalaze u motive junaka, istražujući njihove želje i preispitujući okolnosti, te primoravajući nas da ih razumijemo – pa čak i da saosjećamo s njima – uprkos želji da ih odbacimo kao čudovišta. Fernanda Melčor još jednom kroz majstorsko pripovijedanje otkriva kako nasilje i šokantne vijesti koje pune naslovnice nisu ništa drugo do vrh ledenog brijega jednog društva na ivici haosa.



Fernanda Melčor ima moćan glas, a pod tim mislim nemilosrdan, razoran – glas nekoga ko piše s bijesom i ima vještinu da to iznese.

— SAMANTA ŠVEBLIN

Melčor priziva priče Flaneri O’Konor ili, iz nešto novijeg vremena, roman „Kratka povest sedam ubistavaˮ Marlona Džejmsa. Impresivno.

— DŽULIJAN LUKAS, NEW YORK TIMES

„Kostelo je višestruko nagrađivana autorka koja nenadmašno sažima čitave intimne univerzume unutar svojih priča.“ – Guardian

Nije bila u stanju da se otrgne od Lijama. Osećala je njegovo ćutanje kao neku vrstu lišenosti. A opet, gotovo da je poželela da se vrati u ta vremena, u istinsko postojanje kakvo je osećala tada, u ono kako su se ulivali jedno u drugo, kako su provodili prepodneva u krevetu, kako je misao koja je mogla biti njegova postajala njena.

Usamljenost i otrgnutost od sveta, ljudi i samih sebe glavni su motiv priča Meri Kostelo, koja slika savremeni svet gde su jurnjava za karijerom, stres i brutalnost svakodnevice preuzeli naše živote. Bilo da se radi o gradskim ulicama, dugim putovanjima autom ili sobama u predgrađu, upoznajemo likove čiji trenuci očaja ili otkrovenja menjaju i preoblikuju njihove sudbine. Dokumentujući bolnu, nežnu, često efemernu prirodu ljudskog srca, ove priče će naterati čitaoce da se zapitaju šta smo tačno spremni da žrtvujemo u ime ljubavi. Kome se možemo obratiti kada su naše iluzije o porodičnom blaženstvu potpuno razbijene iznenadnim otkrićem ili razornom izdajom nekoga za koga smo mislili da ga poznajemo?

„Kostelo elegantno piše o velikim temama kao što su sloboda, odgovornost, moć, nejednakost i patnja… Jedna od bitnih karakteristika njenog pisanja jeste to što ume da nas približi neugodnoj istini i ljubazno nas zamoli da ne skrećemo pogled sa nje.“ – Irish Times

„Likovi u ovim pričama žude za povezanošću, za razumevanjem. Meri Kostelo nam pokazuje kako iznenadni uvid ili događaj mogu da promene nečiji život u potpunosti ili kako tajnovita strana ličnosti odlučuje o našim postupcima i u dobru i u zlu. Prelepo napisano, provokativno i hrabro.“ – Gabrijel Bern

Zapitamo li se zašto čitati Anđelu Karter, ubrzo ćemo se naći pred srodnim pitanjem: zašto uopšte čitati bajke? Bajkovne predstave odavno prate čoveka i za to silno vreme u njima se sabralo toliko toga što znamo o svetu, ali i ono što samo naslućujemo da znamo o sebi. U bajke je utisnuto kulturno nasleđe koliko i kolektivno nesvesno; one svedoče o našim nahođenjima i potrebama, onda i o našim gresima i strahovima.

Priče iz Krvave odaje su u tesnoj vezi sa mitovima, legendama ili folklorom kao ishodištima čovečanstva. Iako se naslanjaju na bajke koje većina pamti iz detinjstva, ove priče odlaze korak dalje u čitanju simboličke sprege između stvarnosti i uobrazilje. Karterova Crvenkapi i Vuku, Lepotici i Zveri ili Mačku u čizmama daje mogućnost izbora, krojenja jedne nove sudbine, makar ona katkad bila i surovija. A može li, zaista, dobro poznata priča doneti išta bolje od toga da nas, ne gubeći sebe, iznenadi i zahvaljujući neočekivanim, čarobnim ili duhovitim pripovednim iskoracima postane nešto drugo?

Duša se leči jednostavnom i iskrenom ljubavlju.

Do bolnice Kokoro dolazi se isključivo na preporuku, a potrebno je i mnogo strpljenja da bi se pronašla ordinacija, skrivena u mračnoj uličici Kjota. Kada u nju dođe pacijent koji boluje od depresije, neuobičajeno veseli doktor mu ne prepisuje lek, već mačku.

Pacijent je isprva zbunjen, ali odvodi mačku kući i sledi prepisanu terapiju. Isti recept će dobiti i ostali junaci u ovoj zbirci priča koja greje srce i mami osmeh. Među pacijentima su biznismen pod stresom umoran od svog posla, devojčica koja ima konfliktni odnos sa majkom, modna dizajnerka koja opsesivno kontroliše sve oko sebe i gejša opsednuta duhovima prošlosti. Mačke koje dobiju potpuno će im promeniti svakodnevicu, pa i život.

Šo Išida nam sa delikatnošću i humorom predstavlja duboku vezu između čoveka i životinje koja leči dušu ljubavlju. Ta ljubav ne traži mnogo, a njena jednostavnost sadrži transformativnu moć.

„Pripremite se za pet maštovitih i neočekivanih priča… Ljubitelji mačaka moraju da pročitaju ovu dirljivu knjigu o moći kućnih ljubimaca da leče i podstaknu potragu za suštinom i nadom.“ – New York Journal of Books

„Zamislite knjigu koja uz mnogo ljupkosti i prstohvat fantastike istražuje posebnu vezu koja postoji između čoveka i mačke, i podseća nas na to da jednostavne stvari mogu da izleče ranjenu dušu.“ – citylike.it

„Knjiga koja dira pravo u srce i budi magiju čak i u najtežim trenucima.“ – libriblog.com