DOMAĆE KNJIGE

Zar smo mi takvi branioci milosrđa da bismo se mogli žaliti kad bi Marsovci ratovali na isti način?

Roman prati bezimenog naratora koji, zajedno sa svojom porodicom i susedima, doživljava nezamislivi horor kada Marsovci, superiorna rasa sa tehnologijom daleko naprednijom od ljudske, slete u blizini Londona.

„Ogromne mašine, slične pauku, visoke gotovo trideset metara, koje mogu da razviju brzinu ekspresnog voza i koje su u stanju da bacaju zrake ogromne toplote“ počinju sistematsko uništavanje svih prepreka na svom putu, rušeći gradove i ubijajući sve pred sobom. Ljudi, u početku zbunjeni, ubrzo shvataju da su nemoćni pred ovom strašnom silom.

Dok narator beži kroz opustošene krajolike Engleske, roman postavlja ključna pitanja o ljudskoj prirodi, moralnosti u ratnim situacijama, tehnologiji i krhkosti civilizacije.

Rat svetova H. Dž. Velsa jedno je od najpoznatijih dela naučne fantastike, roman koji je postavio temelje žanra i oblikovao imaginaciju mnogih generacija čitalaca. Prvobitno je objavljen 1898. godine, u doba kad su progres nauke, industrijska revolucija i efikasni kolonijalizam obećavali društvo blagostanja, ali samo za pojedince i na štetu drugih.

Stoga, nimalo slučajno, Velsovi Marsovci, iako tehnološki superiorni, nisu prikazani kao zli ili nemoralni, već kao bića koja slede svoje instinkte za preživljavanje, baš kao i ljudi. Na taj način, tema invazije vanzemaljske rase krije istančanu društvenu kritiku, ali i podstiče na razmišljanje o granicama ljudskog znanja, postupcima čovečanstva u ime napretka i njegove snage pred nepoznatim univerzumom.

Jednog sasvim običnog februarskog dana u varošicu Iping dolazi jedan sasvim neobičan stranac. Gost, čije su poreklo i namere nepoznanica, a do čijeg je imena gotovo nemoguće doći, neobičnom brzinom privlači pažnju ljubopitljivih meštana, dok misteriozni događaji počinju da potresaju monotonu svakodnevnicu malog mesta.

Ovaj kratki roman, još jedno besprekorno delo engleskog H.Dž.Velsa, spaja realizam sa fantastikom, problematizujući, s jedne strane, položaj marinalizovanog pojedinca u društvu, dok s druge strane zadire u područje imaginativnog, promišljajući o mogućim posledicama različitih naučnih otkrića.

Velsov rad teži tome da zabavi, uvek ostavljajući prostora za samostalnu refleksiju, te nema sumnje da će čitalac, za vreme čitanja i nakon čitanja, neprekidno imati na umu varljivost granice između vidljivog i nevidljivog.

Moderna ljubavna priča

Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu.

Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam.

Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka.

Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja.

Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan.

Ovaj neveliki izbor od nekoliko priča H. DŽ. Velsa, u novom prevodu, sasvim dobro može da dočara njegovu književnu veličinu. Prva priča, Epiornisovo ostrvo, svojevrsna je robinzonijada, napisana autentičnim jezikom avanturiste koji je doživeo potpuno neverovatne stvari. . . Cvetanje čudne orhideje je pravi primer britanskog humora u hičkokovskom stilu, sa junakom kome se „nikad ništa ne dešava u životu“, da bi mu se neočekivano desilo nešto što se inače zbiva samo u divljinama džungli i močvara. . . Polok i Porošanin najuzbudljivije je ikad napisano štivo o magiji i vradžbinama, ka-da je na čoveka bačena kletva od koje mu nema spasa, i kad više ne zna šta je stvarnost a šta halucinacija. . . Crvena soba je izuzetna „priča strave i užasa“ u stilu Poa ili Lavkrafta, dok je Istina o Pajkraftu gogoljevski apsurdna i urnebesno duhovita pri-povest o tome šta se zbiva kada se čovek bez mnogo razmišljanja upusti u neizvestan po-kušaj promene sopstvenog identiteta. . . Na kraju, tu su i čuvena Vrata u zidu, parabola o ljudskom životu i neostvarenim težnjama, kada čovek potiskuje ono što je najvažnije u stranu, i tako žrtvuje sve najbitnije i najlepše u sebi radi uspeha u svetu i efemernih stvari. . .
„. . . Za njega su vrata u zidu bila stvarna vrata, koja su kroz stvarni zid vodila besmrtnim stvarnostima. U to sam sada sasvim siguran. . .
‘Ako mi se ta vrata ikad ponovo ukažu, kunem se da ću ući, ostaviću za sobom ovu prašnjavu vrućinu, ovaj suvi sjaj taštine, sav ovoj zamorni besmisleni trud. Otići ću da se nikad više ne vratim. Ovog puta ću ostati tamo. . . Zakleo sam se, i, kad se ukazala prilika – nisam ušao. . .’
. . . Možete misliti da sam sujeveran, ili čak budalast, ali više sam nego upola uveren da je zaista imao nesvakidašnji dar i osećaj, nešto – ne znam šta – što mu je u vidu zida i vrata nudilo izlaz, tajni i neobični prolaz za bekstvo u jedan drugi i lepši svet. U svakom slučaju reći ćete da ga je to na kraju izneverilo. Da li ga je izneverilo?
Xerbert Džordž Bels
1866-1946
Jedan od najvećih engleskih pisaca i vizionara, četiri puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, „otac naučne fantastike“, ili „realista fan-tastike“, kako ga je nazvao Džozef Konrad, ostavio je iza sebe veoma obiman književni opus od pedesetak romana i oko sedamdeset zbirki kratkih

Ostrvo doktora Moroa je jedno od Velsovih najboljih dela. Roman je objavljen 1896.godine. Nesrećne okolnosti dovele su Pendrika na ivicu smrti i nakon mnogo dana plutanja po okeanu, dok se igrom slučaja nepoznati gospodin sa neobičnog broda nije sažalio i spasio mu život. Od tog trenutka počinje uzbudljivo putovanje, koje će pred glavnog junaka izneti niz pitanja na koja će morati da odgovori. Šta je to u izgledu pomoćnika njegovog spasioca što ga uznemirava i budu sumnju? Zašto bi neko živeo na napuštenom ostrvu? Ko je uopšte doktor Moro? I kakvi su to krici patnje koji odjekuju pustom plažom? Ovo su samo neke od nedoumica sa kojima se Pendrik nosi dok nastoji da pronikne u tajne kojima je okružen,strepeći za svoj život i pokušavajući da razume ljudsku prirodu i njenu surovost.

Genijalni naučnik Kavor otkriva način na koji je moguće međuplanetarno putovanje. U pratnji mladog Bedforda on sleće na Mesec. Susreću se sa naprednom civiliza­cijom nimalo sličnoj ljudskoj. Kavor stanovnicima Me­seca, Selenitima, priča o fizičkim uslovima života na Zemlji, naučnim i tehničkim dostignućima, a naro­čito o ratovima, ljudskoj pohlepi, socijalnoj nejedna­kosti, nepravdi. Smatrajući da bi dublje upoznavanje sa Zemljanima bilo pogubno za njih, Seleniti odlučuju da onemoguće svaki budući kontakt sa njima.

U romanu Prvi ljudi na Mesecu možda i ponajviše do­lazi do izražaja Velsov svojevrsni antropološki pe­simizam. Naime, on ne veruje da ljudski rod i pored neslućenog naučnog i tehnološkog razvoja ide ka svojoj dobrobiti. Upravo zbog toga njegovo delo je i posle goto­vo sto godina veoma savremeno.

Ova knjiga predstavlja zbirku priča koja su nesumnjivo dela, za ondašnje vreme, revolucionarnih ideja. Krećući se između egzotično-mistične fantastike, zatim varirajuči tradicionalne teme čuda i prodaje duše đavolu, preko naprednih razmišljanja o tehnološkim dostignućima i budućim civilizacijma, sve do pitanja egzistencijalnog položaja pojedinca u svetu, Vels svojim jednostavnim ali preciznim i uverljivim stilom piše stranice pune uzbudljivih i neizvesnih događaja, napete i tajanstvene atmosfere i smelih pretpostavki i zaključaka. Biljke koje ispijaju krv svojim žrtvama, praistorijske ptice, opasni i krvoločni insekti, putovanje u druge svetove i ratni pohodi, samo su neke od mnoštva zanimljivih okosnica njegovih priča koje ljubitelje književnosti neće ostaviti ravnodušnim.