Knjiga proze Jevgenija Zamjatina (kod nas najviše poznatom po prvom distopijskom romanu Mi), pod zajedničkim naslovom Bič Božji, obuhvata istoimeni nezavršeni roman – poslednje delo ovog autora – i dve „povesti“, od kojih prva, Bogu iza leđa, predstavlja jedno od prvih Zamjatinovih proznih dela, napisano 1914, dok je pripovetka Poplava nastala u vreme pune piščeve stvaralačke zrelosti (1930). Tako ova knjiga, pored zanimljive kratke autobiografije, sadrži tri prozna dela koja označavaju početak, sredinu i kraj Zamjatinovog književnog puta.
Bajke za veliku decu su originalne kratke forme, minijature u kojima Zamjatin kroz veselu ironiju i oštru, otrovnu satiru, pa i grotesku dovedenu do apsurda, predočava strašnu karikaturu realnosti godina posle Oktobarske revolucije. U njima se susreću stvarnost i fantastika, folklorna stilizacija i filozofska misao, biblijski sižei i politički podtekst, crtice iz života i antiutopijska proročanstva.
Roman Mi je jedan od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti. Knjiga, čija se radnja odigrava u budućem veku Iks i zemlji pod nazivom Jedinstvena država, prikazuje sumornu sliku hipotetičkog društva budućnosti, u kojem je birokratski totalitarizam potpuno obezvredio individualne ljudske sudbine. Idejno i formalno roman Jevgenija Zamjatina je snažno uticao na buduće književne distopije, uključujući i romane Vrli novi svet Oldusa Hakslija i 1984 Džordža Orvela. A samo delo dramatično je uticalo na život svog autora.
