DOMAĆE KNJIGE

Pet priča velikog majstora italijanske i evropske književnosti Klaudija Magrisa u knjizi Zakrivljeno vreme u Kremsu govori o pitanju vremena, o pitanju starosti i o velikim temama i velikim izazovima Prvog svetskog rata.

Novi roman Klaudija Magrisa.
Velika priča o junaku koji je čitav svoj život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima.
Magrisov roman je istorija jedne utopije i jednog velikog životnog pregnuća.
Krećući se kroz roman Obustavljen postupak kao kroz postavku zamišljenog muzeja, čitalac se suočava sa mnoštvom uzbudljivih priča iz istorije i savremenosti, mita i svakodnevice, sa ljudskim sudbinama i dramama, poduhvatima i propastima.
Magris na neuporediv način svedoči o silama istorije i o običnom čoveku koji se često nađe pred licem tih sila. Ali je njegov roman i velika pohvala priči i ljudskoj potrebi za smislom.

Bio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrikezom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život (1909–1974) posvetio sakupljanju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu – suočavajući se s teškoćama i odricanjima svake vrste u doba posebno urušeno sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spavao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom požaru koji je pokrenuo i istragu i postupak što su se završili bez ikakvog zaključka.
Bez tog čoveka i njegove apsolutne posvećenosti ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Ali, kako biva sa svakom književnom fikcijom što prerađuje ono što joj stvarnost ponudi i na šta u toj stvarnosti naiđe, priča i portret protagoniste ove knjige potpuno su izmišljeni; nijedna epizoda ili pojedinost nema ništa zajedničko sa stvarnom pričom i stvarnom osobom tragičnog tršćanskog kolekcionara, koji nije ni namanje opisan u samoj knjizi i izmišljen je jednako kao i figura žene koja je, u romanu, zadužena da osmisli plan Muzeja. Svaka sličnost, kaže uobičajeni izraz, dakle, puka je slučajnost. Želeo bih, pak, da podsetim, u sećanje na Dijega de Henrikeza, na rečenicu koju je uistinu izrekao, na poziv neznanom prolazniku kraj njegova groba da mu uruči mač, kako taj mač nikada više ne bi nikoga pogodio. (Klaudio Magris)

Veliki pisci savremene svetske književnosti (od Davida Grosmana do Klaudija Magrisa, od Džona Ralstona Sola do Kristofera Houpa, od Čarlsa Simića do Đerđa Konrada, od Karlosa Fuentesa do Draga Jančara, od Andreja Bitova do Nelofer Pazire, od Enrikea Vila-Matasa do Alekseja Slapovskog, od Ane Blandijane do Ekbal Barake, i drugih) svedoče i raspravljaju o najvažnijim političkim, istorijskim, društvenim i kulturnim izazovima savremenog trenutka.
Na prvom mestu među takvim izazovima jeste aktuelna svetska kriza i njeni uzroci i posledice. Ali ovi pisci, govoreći o svom ličnom isksutvu, o iskustvu svojih zemalja ili o sasvim globalnim iskustvima, pokazuju da kriza koju vidimo kao ekonomsku krizu ima mnogo dublje korene i da potresa same temelje našeg sveta.
Tekstovi u ovoj knjizi nastajali su u poslednje tri godine i predstavljaju neposredne odgovore na izazove krize. Objavljeni u koricama jedne knjige, ovi tekstovi oblikuju uzbudljivu celinu u kojoj se sklapa provokativna, raznovrsna i lucidna slika sveta u dramatičnom preobražaju.
Knjiga Kriza je grupno putovanje jeste kritika savremene politike kakvu niste čitali.