DOMAĆE KNJIGE

Završni roman Trilogije o granici okuplja Džona Grejdija Kola i Bilija Parhama u priči o prijateljstvu, ljubavi i nestajanju čitavog sveta. Pedesetih godina, dok modernizacija guta rančeve i tradiciju kauboja, dvojica mladića pronalaze oslonac jedan u drugome. Ali Džon Grejdi se zaljubljuje u Magdalenu, mladu prostitutku iz Meksika, i odlučuje da se bori za njihovu ljubav, bez obzira na cenu. Njegova odluka vodi ka obračunu koji će promeniti sudbine obojice.

Gradovi u ravnici su roman o poslednjoj borbi za ideale, o ljubavi koja se rađa tamo gde ne bi smela, i o prijateljstvu koje nadilazi gubitak. Makarti piše završnu elegiju kaubojskog mita, gde svaka rečenica nosi težinu molitve, a ravnice ostaju jedini svedok nestanka jednog načina života. To je potresna, nežna i surova knjiga, koja čitaoca ostavlja bez daha i bez iluzija, ali i sa dubokim osećajem da je svedočio velikoj literaturi.

U prvom romanu Trilogije o granici upoznajemo Džona Grejdija Kola, šesnaestogodišnjaka koji odbija da se pomiri sa nestankom sveta kauboja. Nakon što porodični ranč biva prodat, on zajedno s prijateljem Lejsijem kreće ka Meksiku u potrazi za slobodom, konjima i životom koji pripada starim idealima.

Ipak, put kroz divljinu vodi ih i ka ljubavi, izdaji i tragičnim iskušenjima. Ljubavna priča Džona i Alehandre, ćerke bogatog hacijendera, postaje srce romana, dok Makarti slika pejzaže prerije i planina sa snagom epskog stiha.

Svi ti lepi konji je roman o mladosti koja veruje da može kontrolisati sudbinu, o svetu koji nestaje pred očima, i o prvoj ljubavi koja ostavlja neizbrisiv trag. To je knjiga koja nas podseća da granice nikada nisu samo na mapi – one su u nama i u našim snovima.

U drugom delu Trilogije o granici Kormak Makarti nas vodi u mračniji, dublji i bolniji svet. Mladi Bili Parham hvata vučicu koja je napadala stada njegove porodice, ali umesto da je ubije, odlučuje da je vrati u planine Meksika.

To putovanje, koje postaje gotovo mitsko, vodi ga kroz razorene predele i susrete sa ljudima na rubu života – sveštenicima, lutalicama, filozofima i ubicama. Kada se vrati kući, njegov svet je zauvek izgubljen, a tragedija ga tera na dalje i dublje lutanje.

Prelaz je roman o nemoći čoveka da zaustavi sudbinu, ali i o iskri saosećanja koja može zasvetleti i u najmračnijim okolnostima. Ovo je knjiga u kojoj granica više nije samo linija između Amerike i Meksika, već i granica između života i smrti, nade i očaja. Makarti ovde pokazuje svu svoju moć – epsku širinu, filozofsku dubinu i neumoljivu poeziju bola.

Roman prati putovanje neimenovanog četrnaestogodišnjaka iz Tenesija kroz surovi i krvavi pejzaž američkog jugozapada i meksi čkih pograničnih teritorija sredinom 19. veka.

U potrazi za mestom u svetu, protagonista označen kao „mali”, pristupiće neregularnoj američkoj vojsci, boriće se sa Komančima, biće hapšen, što će biti tek uvertira za krvavu odiseju nakon što se pridruži Glentonovoj bandi. Prvobitno okupljena radi zaštite lokalnog stanovništva od napada Apača, ova banda ubrzo počinje da masakrira nezaštićena sela i skuplja skalpove Indijanaca kako bi ih predala za novac. U srcu bande i romana, nalazi se enigmatični lik sudije Holdena, čudovišnog intelektualca i filozofa zla čija senka se nadvija nad dečakom.

Izrazito slikovita vizija Divljeg zapada, precizno i istovremeno jezički razbokoreno napisana. Makarti uspeva da nas u Krvavom meridijanu natera da zaboravimo na našu humanu, empatičnu stranu, ili bar da spoznamo koliko nam je neophodna. Pred nama je svet lovaca na glave i skalpove, svet bandi i nemilosrdnih indijanskih ratnika, svet prerija, pustoši, vrleti, prirode koja se u gotovo uzvišenom vidu izdiže nad čovekom kao bićem nasilja. Ovaj roman može potpuno da vas opčini, i pored toga – ili upravo zato – što znamo da Makarti nudi malo svetla u svojoj predstavi ljudske prirode. - Goran Korunović

Pozivam čitaoca da istraje kroz ovaj roman, jer Krvavi meridijan predstavlja kanonsko imaginativno dostignuće i, kako američku, tako i univerzalnu tragediju prolivene krvi. - Harold Blum

PAS KRIŠČIJAN U MISISIPIJU 1980. Tri je ujutro i Bobi Vestern zakopčava ronilačko odelo i zaranja s čamca Obalske straže u tamu. Ronilačkom lampom obasjava potonuli mlazni avion u kojem devet tela još sedi sa zakopčanim pojasom za vezivanje. Iz zatvorenog aviona nedostaju pilotova službena torba, crna kutija i deseti putnik.
Putnik je priča o roniocu koji, progonjen gubitkom i očevim strašnim zaveštanjem, juri za nepojmljivom zaverom i žudi za smrću nepomirivom s Bogom.

BLEK RIVER FOLS U VISKONSINU 1972. Dvadesetogodišnja Alisija Vestern, sa četrdeset hiljada dolara u plastičnoj kesi, prijavljuje se za boravak u bolnici. Alisija, studentkinja doktorskih studija matematike na Univerzitetu u Čikagu, ima dijagnozu paranoidne šizofrenije i ne želi da razgovara o svom bratu Bobiju, koji nije sasvim mrtav, a ni sasvim njen.

Stela Maris je intimni portret tuge i čežnje u kojem mlada žena u psihijatrijskoj ustanovi pokušava da razume sopstveno postojanje.

Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika, Ovo nije zemlja za starce, završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.
Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ustreljenih dilera, ali i na tovar heroina i više od dva miliona dolara. Zna da će prisvajanje novca promeniti njegov život. Ali tek nakon što još dva muškarca budu ubijena, zapaljeni automobil jedne od žrtava dovešće šerifa Bela na poprište krvavog obračuna u pustinji, a on će ubrzo shvatiti da je Mosu i njegovoj mladoj supruzi očajnički potrebna zaštita. Jedan od inicijatora neuspešne primopredaje angažuje bivšeg specijalca da štiti njegove interese nadmećući se sa zagonetnim slobodnim strelcem, dok se svuda naokolo nalaze ljudi navikli na spektakl nasilja i haosa.
Potraga se proteže duž pustinje i preko granice, a svaki od učesnika naizgled je rešen da odgovori na pitanje koje se pronosi od junaka do junaka: kako čovek odlučuje kojim redosledom da napusti svoj život?
*
„Ovo je čudovište od knjige. Kormak Makarti postiže nebosežne rezultate svojevrsnim prokapljivanjem  bezobzirne jednostavnosti. Ostaviće vas bez dana i sa osećajem strahopoštovanja.“ SEM ŠEPARD
„S početka brutalno zadovoljavajući triler, Ovo nije zemlja za starce je roman koji se završava grubom, uznemirujućom refleksijom o posledicama pohlepe i nasilja.“ ST. LOUIS POST-DISPATCH
„Makartijeva proza je hvale vredna, njegovi junaci su u najvećoj meri ukorenjeni u život, njegova poprišta su krvavija i temeljnije proživljena nego kod bilo kog drugog život pisca.“ ESQUIRE

„Satri je knjiga koja sadrži foknerovski humor u svojoj nežnoj ironiji, te grotesknu i maštovitu darovitost koja podseća na Flaneri O’Konor.“

Times Literary Supplement



„Satri je Makartijevo delo najbliže autobiografiji i verovatno njegova najsmešnija i najnepodnošljivije tužna knjiga.“

Stenli But



„Čisto džojsovsko uživanje u jeziku i u životu. Sveobuhvatan, u slavu življenja, pun prepoznatljivo ’stvarnih’ likova…“

Džojs Kerol Outs

U planinskom krajoliku istočnog Tenesija odvija se život Lestera Balarda, prognanika koji ostaje bez kuće i imanja, društvenog izopštenika koji luta šumama okruga Sevier dok njegovo devijantno ponašanje postepeno poprima razmere krajnjeg moralnog posrnuća.

Ali Balard je samo „dete božije, možda u mnogome slično vama”. Ovim rečima na samom početku svog trećeg romana Makarti nam sugeriše drugačiji pristup u tumačenju katastrofalnog pokušaja života izvan socijalnog poretka.

Balardova nemogućnost da ostvari dublji odnos sa ljudima nalazi svoj krajnji izraz u nezamislivim zločinima. Ali uprkos tome što je lišen bilo kakve humanosti, Balard je i dalje dete Boga.

Kao i u svim svojim romanima, Makarti i ovde surovo realistično opisuje ljudsku okrutnost. Međutim, iako autor svojim prepoznatljivim stilom stvara ubedljivu, mračnu atmosferu, „Dete božije“ nas neumoljivo tera da preispitamo ono što verujemo da znamo o odnosu pojedinca i zajednice.



Kormak Makarti (1933, pravo ime Čarls), rođen je i odgajan na američkom zapadu, što će u njegovoj literaturi ostaviti velikog traga. Do sada je objavio deset romana za koje je dobio preko petnaest američkih i internacionalnih nagrada, uključujuci Nacionalnu književnu nagradu (1992) i Pulicerovu nagradu za književnost (2006). U svojim delima uvek se bavi temama života i smrti, a njegov stil je poznat po izraženoj direktnosti misli i svedenoj interpunkciji. Prvi roman Čuvar voćnjaka objavio je 1965, a neka od njegovih najpoznatjih dela su Svi ti lepi konji, Krvavi meridijan, Nema zemlje za starce i Put.

Makarti svojim likovima oduzima sve. Ostavlja im samo telo. Ranjivo, slabo, koje mora da se hrani i prazni. Junaci ove knjige nemaju imena. Oni su prosto čovek i dečak. Imena im nisu ni potrebna. Kreću se opustošenim svetom. Sve je spaljeno. Svuda je samo pepeo. Prepoznaju se ostaci nekadašnje civilizacije, koja je zbrisana. Čovek i dečak pokušavaju da prežive u takvom okruženju. Suočavaju se sa pitanjem vredi li to uopšte. „Retke su noći kada ležeći u mraku ne zavidi mrtvima“ kaže se za čoveka. I ambijent i zbivanja su radikalno redukovani. Slično je i sa samom naracijom. Rečenice su krnje i do krajnosti ogoljene.