DOMAĆE KNJIGE

Ovo je knjiga za sve koji odbijaju da se pomire s cinizmom i ravnodušnošću. U vremenu kada nas svakodnevne vesti umaraju i obeshrabruju, Svensen nas podseća: nada nije iluzija, već snaga da zamislimo i oblikujemo drugačiju stvarnost.
Šta je nada zaista? U čemu je njena delatna snaga i šta u stvari radimo kada se nečemu nadamo? Ovog puta svetski priznat fi lozof Laš Fr. H. Svensen okreće se nadi, i ne bez razloga – sada nam je ona potrebnija nego ikad. On istražuje mnoga značenja nade, ali i njenu moć temeljne ljudske potrebe – ne slepog optimizma, već hrabrosti, ili makar tihog otpora, da delamo uprkos neizvesnosti. U vremenu globalnih kriza, ekoloških pretnji, geopolitičke nestabilnosti i lične teskobe, nada postaje politička i egzistencijalna kategorija.

Ova knjiga je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu. Šta je laž?

Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.

„Mi se, uporno, samozavaravamo, a stovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“

Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa.

Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima“.