Proizvodi

Laš Svensen postavlja pitanje – koje je danas važnije nego ikada – kako je moguće da u vremenu gotovo neograničenog pristupa informacijama tako često podležemo pogrešnom rasuđivanju, predrasudama i očiglednim zabludama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju filozofi je, ali i na književnost, istoriju, psihologiju i savremenu kulturu, Svensen u živom dijalogu sa Aristotelom, Kantom, Montenjom, Ničeom, Vitgenštajnom, Umbertom Ekom i mnogim drugim misliocima i piscima, pokazuje kako se pogledi na ljudsku glupost, i na ono što se smatralo razumnošću, menjaju kroz vekove, ali nikada ne gube na aktuelnosti.
Polazeći od primera iz savremenog javnog života – od bujice dezinformacija i teorija zavere do sporova o nauci, tehnologiji i veštačkoj inteligenciji – autor ističe da glupost nije osobina nekih „drugih“, već trajna mogućnost svojstvena čoveku kojoj smo svi izloženi. Njegova analiza nije usmerena na osudu pojedinaca, već na razumevanje načina na koji mislimo, verujemo, donosimo sudove i branimo sopstvena uverenja čak i onda kada se suočimo sa činjenicama koje im protivreče.

Ovo je knjiga za sve koji odbijaju da se pomire s cinizmom i ravnodušnošću. U vremenu kada nas svakodnevne vesti umaraju i obeshrabruju, Svensen nas podseća: nada nije iluzija, već snaga da zamislimo i oblikujemo drugačiju stvarnost.
Šta je nada zaista? U čemu je njena delatna snaga i šta u stvari radimo kada se nečemu nadamo? Ovog puta svetski priznat fi lozof Laš Fr. H. Svensen okreće se nadi, i ne bez razloga – sada nam je ona potrebnija nego ikad. On istražuje mnoga značenja nade, ali i njenu moć temeljne ljudske potrebe – ne slepog optimizma, već hrabrosti, ili makar tihog otpora, da delamo uprkos neizvesnosti. U vremenu globalnih kriza, ekoloških pretnji, geopolitičke nestabilnosti i lične teskobe, nada postaje politička i egzistencijalna kategorija.

Ova knjiga je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu. Šta je laž?

Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.

„Mi se, uporno, samozavaravamo, a stovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“

Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa.

Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima“.