DOMAĆE KNJIGE

„Imaš pravo da ćutiš“ i „Može biti upotrebljeno protiv tebe“ – ciklusi ove zbirke nose ime policijskog upozorenja, jer se u „Putu u samicu“ o samoći govori kao o presudi koju sami sebi izričemo i prostoru u kome, paradoksalno, bivamo najslobodniji. Ljiljana Đurđević Stojković, beogradska pesnikinja i autorka studije o pesničkim prozama Tina Ujevića, ispisuje zrelu, preciznu liriku: o zbirkama koje ostaju posle nas, o zaveštanju organa, o pomeranju kazaljki unazad i o tome da „ponekad vaskrsnemo“. U pogovoru Aleksandra Stojaković čita ovu knjigu kao mapu „postojanja van sopstvenih zidova“. Edicija „Vrtlog“.

Pesnikinja hrabro eksperimentiše kompozicijom, što je razlikuje od savremenika. Autori uglavnom nasumice ređaju pesme u zbirkama, pokušavaju i tematski da ih grupišu, ponekad grade hronološki sled, ili nemotivisano i formalno vaspostave izvesne skupine. Imate utisak da se na tom planu nije bogzna šta postiglo poslednjih decenija. „Montaža anonimnih dojava“ nudi sasvim originalnu vezu između pesama, ali i između celina. (…) Kompozicija ove zbirke može da nas asocira na prirodne cikluse, na talase u harmoničnim periodama, obuzete plimom i osekom, na vetrove sa simultanim, gradacijski ozvučenim biografijama, na skladnu disocijaciju vazdušnih struja, na skrivene emotivne frekvencije, što nas uvlače u vrtloge i lirskih samerljivosti i anarhija. (…) Uživaćete i u intertekstualnoj asocijativnosti. Introspektivni obredi prizivaju svetove glumaca, filmova, režisera, pesnika, nezaobilazne Milene Barili, rok pesama iz naših bivših života. Poetesa, od moguće sentimentalnosti, u vezi sa nekadašnjim hitovima, gradi grotesku i prikrivenu ironiju, na čijim ivicama se, ipak, nećete poseći. Jer – možda je najveća smelost praviti višeznačne pošalice od recikliranih uspomena i nezalečenih rana.