DOMAĆE KNJIGE

Dan 15. mart krucijalan je za oboje glavnih junaka ovog romana, Sašu, dvadeset trogodišnju balerinu u Minhenu i njenog oca u Beogradu.

Saša rešava da se oslobodi unutrašnjih pritisaka, bojazni od osude okoline, strepnji od reakcija roditelja zbog svojih postupaka. Nežna i duboko empatična, preispituje sebe i svoj odnos s ocem koji svoje poslednje dane provodi na onkološkom odeljenju bolnice u Beogradu, gde svodi životne račune sa svojim ocem, suprugom, kolegama, najviše se baveći odnosom sa ćerkom jedinicom.

Njihova nikada glasno iskazana ljubav i suštinska povezanost u katarzičnom finalu romana dobijaju razrešenje u vidu međusobnog oprosta za sve životne nesprazume, sumnje i nerazumevanja. Iako autor iza sebe ima tek dva romana, Dan u martu odaje daleko iskusnijeg, zrelog pisca koji besprekorno vodi radnju, ume fino da iznijansira kako glavne tako i sporedne likove, ne bežeći od ovako delikatne teme već neprestano bivajući u njenom središtu.

Čitljivo, hrabro, dobro napisano. - Zvonko Karanović

Glavni junak ovog romana o unutrašnjoj strani emigracije, Bogdan, usamljenik je koji neuspešno pokušava da se odseli iz samog sebe. Pristigavši u SAD iz Srbije gradi novi identitet, ali ga sustižu repovi prošlosti. Okruženje migranata sa Kube, iz Srbije i Kine, u život glavnog junaka donosi u isto vreme mračne, vesele i groteskne likove. U lažnom braku sa Milagros Dijas, Amerikankom kubanskog porekla, proživljava svoje dane čuda u čekanju radne i boravišne dozvole. Preplićući svoj život s Kubancima koji kroz različite generacije nose svoje deliće Havane, Marijela i puteva kojima su pristigli na američko tlo, on prestaje da se plaši svoje sudbine. Bogdan nije uplašen čak ni kad ga zbog sumnje u lažni brak izvode pred američke imigracione vlasti: tokom ispovesti pred islediocima, on ne pokušava da ulepša svoju priču. Njegova ljubav iz detinjstva i ranije mladosti, Ana, vraća ga u prošlost kroz pornografske delove ispovesti. I ona proživljava ličnu emigrantsku krizu, ali daleko od Bogdana, na Kipru. Tako se koncept jedne iste emigrantske žudnje prenosi kroz nekoliko država i kontinenata u zajednički: tuđi san.