DOMAĆE KNJIGE

U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.
Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.
Moj drug Đido nije knjiga o prošlosti, već knjiga o večitom pitanju – kako pronaći čoveka u drugom, čak i kad nam ga istorija dodeli kao neprijatelja. A to je, možda, i najveća pobeda koju književnost može da izvojuje.

Najčuvenija poema Matije Bećkovića “Kada dođeš u bilo koji grad” prevedena na italijanski, francuski, engleski, nemački, španski, ruski, grčki, rumunski, japanski.
• Кад дођеш у било који град
• When you come to any city
• Lorsque tu arrives dans n’importe quelle ville
• Wenn du in eine Stadt kommst
• Quando arrivi in una città qualsiasi
• Al llegar a cualquier ciudad
• Όταν φτάσεις σε μια πόλη
• Когда приедешь в какой-нибудь город
• Când ajungi în oricare oraş
• どの町であろうと君が来るとき

"Naslov knjige poezije „Nigde nikog, nemamo kud“ nosi snažnu i višeslojnu poruku: u njemu se ogleda osećaj usamljenosti, bespomoćnosti i egzistencijalne teskobe. Ovo je poetska hronika društva u duhovnom i moralnom raspadu.

„Nigde nikog, nemamo kud“ je krik u tišini jednog umornog sveta. Kroz ritam oštre misli i slike nagrđene stvarnosti, pesnik ispisuje mračnu sliku društva – galeriju poltrona, cinika, plaćenika i izgubljenih duša. Njegovi stihovi nisu uteha – oni su poziv na buđenje, ali i svedočanstvo o usamljenosti u vremenima kad društvo bezlično korača unazad.

Sa stilom koji podseća na urlik, ova poezija ne traži publiku – traži savest. I dok „zadah mržnje, bestiđe i besuđe“ lebdi nad scenom, čovek ostaje usamljeni nosorog – poslednji koji odbija da se prikloni.

Ovo nije zbirka pesama. Ovo je prkos u stihovima.

U vremenu kad je govor izgubio težinu, a reč obesmišljena bukom servilnosti i zaborava, zbirka „Nigde nikog, nemamo kud“ donosi poeziju koja ne šapuće – ona grmi.

Pesnik sa preciznošću hirurga i gnevom svedoka raskriva svet u kojem „mentalni beskućnici“ i „ekscentrični poltroni“ plešu na ruševinama vrednosti, gde se dostojanstvo prodaje u sitnim apoenima, a sloboda razmenjuje za prividnu sigurnost.

Stihovi u ovoj knjizi nisu obraćeni svima. Oni ne podilaze i ne snižavaju ton. Oni traže čitaoca koji ne pristaje. Čitaoca koji zna da ponekad – kad svi putevi vode u ništavilo – usamljenost postaje poslednji čin slobode.

Ovo je poezija o svetu u raspadu. I poezija onoga koji odbija da se raspadne sa njim.

Povodom 85. rođendana akademika i pesnika Matije Bećkovića, Udruženje valjevski gimnazijalaci i izdavačka kuća Partenon objavili su antologiju ljubavne poezije po izboru Vere Vaš, a pod nazivom 85 Matijinih o ljubavi.

Među ovim koricama nalaze se najznačajnije pesme i poeme ovog „univerzalnog pesnika“ kako ga je Dragan Lakićević nazvao u svom pogovoru, među kojima su:
• Vera Pavladoljska
• Najnajnija
• Moja je kuća puna seni
• Takva je i ostala
• Na kraju
• Kad dođeš u bilo koji grad
• Nezamislivo
• Završna ljubavna pesma pre nego što se ponovo rodim
...i još 77 drugih!

„Pesma nad pesmama“ je ljubavna pesma. Otud su i sve ljubavne pesme pesme nad pesmama. U svakom slučaju zauzimaju posebno mesto ne samo u poeziji i životu svakog pesnika, nego i u ukupnoj književnoj istoriji. Bog je ljubav i Ljubav je Bog, zato Boga najčešće srećemo u drugim ljudima i u svojim ljubavima.

Ljubav je religiozna reč s bezbrojnim značenjima. Ljubavna lirika je jedina u kojoj pesnik nikad ne upotrebljava zamenicu mi nego uvek ja, a to ja uvek čitamo kao mi. Ljubav ne zna za smrt, za ovaj i onaj svet. I najtužnija ljubavna pesma ispevana je u slavu života.“ - Matija Bećković

"Prvi put najveći srpski živi pesnik piše prozno delo. I to autobiografiju!

Kroz Dnevnik svoje majke, kojim počinje ova knjiga, a koji je ova hrabra žena pisala u vreme robije kao supruga četničkog vođe, Matija Bećković nam je podario neobično svedočanstvo jednog vremena. Uz Dnevnik, Majka Zorka ostavila je svom sinu Matiji i Tužni roman u kojem je opisala svoj život sa troje dece, siročića, koji nikad nisu prestali da čekaju oca koji nema ni grob. Ova dramatična ispovest je u originalnom obliku takođe deo ovog neobičnog dela.

I napokon, Matija Bećković, nadovezujući se na majčina kazivanja, prvi put piše o svom životu, odrastanju i školovanju, patnji za ocem i majčinoj teškoj borbi za život svoje dece.

U knjizi su i prvi put objavljene fotografije i pesme.

Pesnička zbirka i nastavak prethodne zbirke „100 mojih portreta“, najprodavanije pesničke knjge kod nas, kojom je Matija Bećković ovekovečio prijatelje i kolege, koji su ostavili trag u njegovom životu.
„MOJIH 80“ je jedna vrsta najličnije ispovesti budući da je u naslovu 80 godina koje će napuniti 29. novembra 2019.
Lirska posveta ljudima koju su bojili i uticali na njegov život.

Matija Bećković se u knjizi "100 mojih portreta" stihovima odužuje prijateljima koji su obogatili njegov život - Meši Selimoviću, Branku Ćopiću, Dobrici Ćosiću, Desanki Maksimović, Branku Miljkoviću, Dušku Radoviću...
"To je neka moja verzija autobiografije o drugima", rekao je Bećković.

.

Metak lutalica je prva knjige Matije Bećkovića iz 1963. godine. Knjigom Metak lutalica vas vodimo na nostalgično putovanje kroz poeziju ovog velikana naše pisane reči, omogućavajući vam ponovni susret sa nekim od njegovih prvih pesama, grupisanim u četiri tematske celine: Dežurno uvo sveta, Muke po Matiji, Propaganda poezije, Ona koju volim...

.