„Fibonačijev gambit” predstavlja književno delo, koje pleni temom i književnim postupkom. Piščeva erudicija, pretopljena je u originalno romaneskno štivo u kojem dominira groteskno i ironično.
U pitanju je živopisan hronotop putovanja kroz prostor i vreme, u kojem su junaci, ideje, susreti i misli povezani u alegorijski dijalog sa duhovnim nasleđem različitih civilizacija i kultura… ali i filozofije teniske igre. Ideja vodilja je da je tehnika Zen-budizma, koja je primenjivana u drevnom Japanu u mačevalečkoj obuci samuraja, identična sa obukom tenisera, i da se njenom primenom, kroz natčovečanski trening, izgrađuje Osuđenik-na-uspeh.
