DOMAĆE KNJIGE

Morton Samuilo Smit, junak novog romana Milana St. Protića, profesionalni je američki istoričar i profesor na Kolubiji univerzitetu u Njujorku.

Potraga za tajnim jevanđeljem po Marku odvodi Mortona Smita u grotlo Drugog svetskog rata i građanskog rata u Jugoslaviji, a kasnije i u socijalističku Jugoslaviju, gde sreće ljude kakve pre nije znao i svedči nesvakidašnjim događajima i sudbinama.

Roman o ljubavi i potrazi, o slobodi i ropstvu, tajni i otkriću. Uzbudljiva priča, zanosni preokreti, istorija iz neočekivang ugla.

"Pored toga, gotovo usput, junak ove knjige našao se u samom grotlu istorijskih zbivanja, sudbonosnih koliko i tragičnih, što su zadesila evropski komad Zemljine lopte i nas Srbe na njenom jugoistoku u periodu od 1941. do 1954. Redovi koj slede su atipična hronika tih događaja, onog što se odigralo pre i onog što se desilo posle."

"Svaka priča ima četiri strane: našu stranu, njihovu stranu, istinu i ono što se zaista dogodilo."

Ovo je pripovest o pobeđenima u građanskom ratu. O bivšima. Jeste pripovest, ali nije istorija. Nije ni fikcija. Nešto između. Pisana je na osnovu mnoštva usmenih i zabeleženih svedočanstava učesnika i očevidaca. Posmatrača i savremenika. Analitičara i hroničara. Razume se – i nemalog broja pisanih izvora. Onih arhivskih. I onih istoriografskih. I onih memoarskih. U njenom središtu nalazi se čovek, njegovo dobro i njegovo zlo. Drugačije kazano, traganje za ljudskim porivima što teraju na činjenje zla (ili činjenje dobra) drugom čoveku. Iz koje mračne dubine ljudske psihe dolazi čovekova mržnja, osveta, pohlepa, zavist, netrpeljivost, a iz njih – ubilački nagon? U isti mah, ovo je roman o Beogradu u jednom prohujalom trenutku, kratkom kao treptaj oka. Ali presudnom i sudbonosnom. I kobnom.

Posle romana Sinajsko jevanđelje, Milan St. Protić se još jednom obreo u romanesknom svetu, potvrđujući da snaga narativa uvek proizilazi iz pripovedačkog umeća samoga pisca. Iako u ovom romanu uočavamo nekoliko narativnih tokova, stiče se utisak da svi oni vode ka samom središtu priče, u kojem se nalazi portret Lava Davidoviča Trockog, te da poput svetionika na tamnoj pučnini osvetljavaju put ka kranjem odredištu.

Istorijski i fiktivni elementi isprepleteni su tako da čitalac neće moći da razdvoji zbilju od izmaštanog, ali sa svakom novom stranicom knjige otkrivaće se pred njegovim očima horizonti meksičkih ulica… i susrešće čitalac u njima različite junake, uživaće i žestiće se prisustvujući njihovim razgovorima, ustuknuće pred njihovim ispovestima, zanemeće pred njihovim sudbinama, nasmejaće se od srca bezbroj puta, upoznaće čak i Fridu Kalo… ali jedno je sigurno – neće ostati ravnodušan. Naposletku, zar to nije najvažnije, dragi čitaoče?

Boravak u Švajcarskoj inspirisao je Milana St. Protića da svoje utiske, zapažanja i razmišljanja zabeleži u knjizi koja nosi ime jednog od najslavnijih mitskih junaka srednjeg veka – Viljema Tela. Legenda o njemu bila je i ostala je simbol trijumfa slobode pojedinca.

U ostalim pričama čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa istorijom ovog malenog evropskog tla, ali i sa istorijom švajcarskog naroda i duha. Kako je pisac na stranicama ove knjige više mislilac nego slikar, uspeo je da prikaže produbljene portrete ljudi za koje se zna po imenu, životu i delu, ali se ne zna da su bili rodom iz Švajcarske.

Kada dođe do poslednje stranice, čitalac će shvatiti da su priče o Švajcarskoj okvir u koji je pisac smestio sve svoje doživljaje koji su povod za izlaganje njegovih razmišljanja o sudbinama pojedinaca, o jednoj zemlji i njenom narodu, ali i o istorijskim i društvenim prilikama u kojima je sâm pisac živeo. Zbog toga bi se ova knjiga mogla svrstati u žanr putopisa.