Junaci Mileta Stankovića su ljudi s margine, ali oni koji bi da kriminalom dođu do lagodnog života. Nije reč o trileru već o satiri, još oštrijoj nego u prethodnoj knjizi Kako sam osvojio Beč. Dok su tu junaci bili naši ljudi – Srbi, ali i još po koji predstavnik s Balkana, a svi u Beču – ovaj put su geografski pojmovi malo širi: od Ukrajine preko Slovačke i okoline do Austrije. Glavni akteri su opet Srbi, i na neki način, potomci prethodne knjige.
Vrlo interesantna knjiga, ne samo zbog teme već i zbog načina kako je napisana, humora, upečatljivosti likova i poznavanja mentaliteta i prilika u Beču među „našima”.
Susreću se „naši” i s domorocima, Bečlijama, ali ni oni nisu ništa manje smutni likovi. Verovatno zato što se slični uvek pronađu. Poenta je u tome ko će koga više prevariti, po narodnoj „i nad popom ima pop”.
