DOMAĆE KNJIGE

Dobitnica nagrada Meša Selimović i Žensko pero.

Iz sazvežđa hit romana Kaja, Beograd i dobri Amerikanac i Mica, Beograd i odvratni Britanac, stiže nova uzbudljiva priča sa voljenim junacima, obogaćena vedrinom jedne fascinantne devojčice.

Mica Đurđević, kontroverzna predratna beogradska književnica i učiteljica mačevanja, na pragu ozbiljne starosti konačno stiče najbolju prijateljicu – koja se takođe zove Mica i ima dvanaest godina!

Njihovo druženje isprva se uglavnom vrti oko knjiga, jer devojčica neumorno čita, rado i lako piše. Dogovoriće se da napiše roman uz uredničku pomoć mnogo iskusnije Mice, koja je savetuje da na papir stavi sve što joj padne na pamet, a događaji će se već desiti sami od sebe.

I zaista, s dolaskom nadasve turbulentne 1968. godine, počinju da se dešavaju brojni preokreti, protesti i neredi, kako belosvetski tako i domaći. Zaokupljaju apsolutnu pažnju obe Mice: one starije, već umorne od istorije koju je živela, ali i izuzetno promućurnog i radoznalog deteta koje u školi krišom čita Politiku, gleda Dnevnik i pokušava da shvati društvo u kome živi.

„Novi roman Mirjane Đurđević je komično-poučna bajka o rađanju Novog Beograda iz duha jednog ženskog intergeneracijskog prijateljstva koje se rađa na prvi radoznali pogled. Junakinje jedna drugu uče i istoriji sveta, i pisanju o svetu. Dve Mice se jedna drugoj otvaraju polako: jedna je odavno naučila da bude nezavisna, preduzimljiva i odlučna, druga te lekcije tek uči. Ova mala istorija velikog prijateljstva istovremeno je revolucionarna pedagoška poema o važnosti razmišljanja, propitivanja i zdrave sumnje.“ – Vladislava Gordić Petković

Dobitnica nagrada Meša Selimović i Žensko pero

Gospođa Mica Đurđević, poznata predratna književnica, životari svoje treće doba na tavanu sopstvene kuće, jer su je oslobodioci oslobodili i viška stambenog prostora. Jedinu vezu s novim vremenom predstavlja njen nezvanično usvojeni sin Ljalja, o čijim poslovima ne zna ništa, osim da sada nosi vojničku uniformu a ponekad Đurđeviće obraduje papirnom kesom punom namirnica iz diplomatskog magazina.

Mica ovaj usamljenički i za nju sirotinjski život podnosi sportski, uostalom ona je i bivša vrhunska sportistkinja, ali je jedan problem ubija – uopšte ne može da piše. Pomoć stiže od Ljalje u vidu ponude za zaposlenje: podučavaće srpskom jednog problematičnog britanskog diplomatu. Iz ovog naizgled naivnog angažmana Mica će naglavačke uskočiti u urnebesan političko-psihološki triler, čije posledice i dan-danas nisu razmršene.

„Spisateljka Mica Đurđević je jedina Srpkinja koja je saveznike naučila srpski za diplomatskim stolom i pobedila mačem na indijskoj gumi.“ – Ivana Batrić de Kvarengi, Stvaranje

„Kao i njena junakinja, i autorka je drugarica a dama, istančanog ukusa i avanturističkog duha sa neverovatnom kondicijom za promene. Sa njom napuštamo stereotipe socrealizma i iskrcavamo se na uzbudljive obale novog doba i savremenih svetskih zbivanja. Beograd je Holivud!“
– Roksanda Tasić, Sport i svet

„Prvi špijunski triler napisan u FNRJ! Vračarske barake i engleski dragulji! Četničke švindlerke i kalmički udbaši! Teniski lakat Koče Popovića i narcisoidna raskoš Lorensa Darela! Lažni horch 853 Hermana Geringa i mačevalačke piruete vremešne dame! Ukratko, drugarica Mica Đurđević poratna je simbioza Agate Kristi, špijunkinje Džonson i Milice Jakovljević.“ – Alek Kirov, Borba

Nimalo običnu emigrantsku porodicu iz Ulice Bunker u Čikagu čine ženska glava i tri muškarca od kojim se ne dâ skrpiti jedan ceo muž. Vraćaju se u Kraljevinu Jugoslaviju s koferima prepunim dolara, zarađenih u doba prohibicije na ilegalnoj rakiji. Američki san žive u Sremu, gde vino prave legalno. Doduše, uz grožđe gaje i konoplju.

I dok iz rudnika u Boru, na dalekom istoku Srbije, zagonetno nestaju stotine kilograma zlata, oni uživaju svako na svoj način: u pariskoj modi ili rakiji, skupim automobilima ili traktorima, seoskom miru ili terevenkama po beogradskim džez klubovima, ne sluteći da dolazi doba trijumfa vollje. Sve dok Anđelka ne zapadne za oko generalnom konzulu Trećeg rajha u Kraljevini, a Tričko se ne uplete u mutne poslove sa starijom dvorskom damom koja voli umetnost i sarađuje s komunistima.

Tu započinje...

„... igra na rubu provalije. Ljubav u doba kolere je obična limunada u poređenju s poliandrijom u doba nacizma.“ Tatjana Rosić

„... igra lažnih bisera u svim bojama. U ovoj opasnoj romansi teče belo vino s ukusom crne magije i crvene zore.“ Vladislava Gordić Petković

„... torlačko-sremački gangsterski vodvilj čiji je protagonista prvi i jedini čikaški gangster iz istočne Srbije, prostora gde nestaju padeži a odakle izranjaju zaguljeni ljudi.“ Saša Jelenković

Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Đurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks…