DOMAĆE KNJIGE

Autorka je prišla temi smrti mnogo podrobnije i dublje, nego što je to iko učinio. Razložila je pitanje traume do najsitnijih detalja, pokazujući nam kako nešto što smo potisnuli uvek može ponovo da izbije na površinu, preteći da nas utopi svojom surovom istinom. Posebno nastoji da prikaže posledice rata između ljudi, ali u ljudima. Upravo  napuštene zidine kuće u Krajini oslikavaju sudbinu hiljade devojčica i dečaka kojima su ukradene uspomene, a detinjstvo zauvek izgubljeno stazama kojima su u begu spašavali živote. Traume iz detinjstva, krv, smrt, odlazak od kuće potmulo su je uništavale, često da toga nije bila ni svesna, a najteže je nemati uspomene. ,,Živimo život bez uspomena”, koliko su ovo teške reči znaju samo oni koji su pred ratnom stihijom poneli samo glavu na ramenima, i doista, čitavog života samo žalili za uspomenama. Ali svako svoju bitku vodi kako najbolje ume, ako je detinjstvo teško, ono poljulja čovekovu ličnost iz korena i čovek zauvek nosi nedovršeno dete u sebi. Mi možemo suditi jedni drugima, ali najteže je suditi sebi. Prema sebi nemamo milosti, nemamo opravdanja, izaći iz tog začaranog kruga je teško. Ali koliko je ova knjiga o bolu, još više je o veri, koja jedina može da umanji bol. Autorka postavlja egzistencijalna pitanja kroz čitavo delo, ulazi u svaki nerv srca, prečešljava. svaki trzaj duše. Rolerkoster emocija: od duboke patnje, pa sve do ravnodušnosti su odraz sloma unutrašnjeg bića, ali i početak isceljenja, jer kad se suočimo sa svojim traumama i svojim bolom, tek tada možemo da krenemo napred, u novi život. Ovo je duboko psihološki roman koji se doživljava kao samoisceljujući, potvrđujući nam da je čovekova volja zapravo najbolji lek.

Tri ubistva. Jedna utvara. Jedan svјedok beskućnik i jedan policijski inspektor koji su sličniji nego što dјeluju. Društvance osumnjičenih sa mnoštvom tajni. Šta li su oni još krili jedni od drugih i da li je možda ta tajna odvela toliko ljudi u smrt? Ko je sledeći od njih na spisku misterioznog ubice? „ Znate li kako izgleda kad godinama spavate sa upaljenim svjetlom bojeći se da će mrak oživjeti čudovište? Znate li kako je kad morate da ubijete krv svoju samo da biste se spasili? Znate li kako je kad vas noću probude hladne ruke na vašem tijelu onog ko treba da vam bude zaštita i oslonac... kako je stojati nad grobom onog koga ste nekada najviše voljeli i liti lažne suze dok vas svi po ramenu tapšu i tješe?“ – piše Mirjana Sušić u knjizi u čijem svakom uvodnom intrigantnom poglavlju se krije druga priča. Čitaoci postaju zarobljenici njenih, a i tuđih, usputnih jezivih priča u neobičnom trileru prepunom misterije sа opasnim naslovom “Krvava čestitka.“ U romanu pratimo čitavu seriju gradskih „običnih“ likova, potencijalno naših komšija koje ne poznajemo i ne razumemo, a prečesto smo ih skloni odbaciti praveći uopštavanja koja nam štede bilo kakav trud. Uz dozu naivnosti, šokiranosti pred ljudskim zlom i gluposti, te nepravdom, autorka ujedno surovo i nežno tematizuje ljudske traume i odnose i njihove (ne)mogućnosti u svakodnevnom životu maloga grada . „Krvava čestitka" je nenametljiv i malen poziv da opustimo svoj odbrambeni stav, pokušamo biti barem malo više ljudi i poslušamo jedni druge.