DOMAĆE KNJIGE

Pesnička mapa klasika i savremenika u srpskoj poeziji data je ovde u začetnom izboru koji iako ne obuhvata u potpunosti autorovu zamisao, pruža čitaocu mogućnost da sagleda šta je u srpskoj poeziji presudno i magistralno, odnosno da dokuči šta je za savremeni senzibilitet bitno i šta unosi saznajnu i emotivnu svežinu. Autor prati klasike srpske poezije od Dositeja do Hristića, međutim svaku pažnju zaslužuju i Dis, Dučić i Rastko, Nastasijević, Popa i Vinaver, pa iznova Miodrag Pavlović.
Imena pesnika koji su učinili više za napredak jezika i emocije u savremenoj srpskoj poeziji nisu uvek jednako vidljiva i zato se od književne kritike danas očekuje više pažnje prema njihovoj poeziji. Najbolji savremeni pesnici za one buduće jesu i ostaju živo merilo – kao primer ili izazov za komparativne analize. Poezija koja sledi uvek ponešto duguje onoj koja prethodi. I kada se pomisli da se ne moramo osvrtati, iskustvo nas opominje da je poezija trajan izazov našem iskustvu i emocijama – da je srž naše kulture.
Mirko Magarašević

O autoru:
Mirko Magarašević rođen je u Beogradu 1946. Kao potomak stare beogradske i vojvođanske porodice prosvetnih, kulturnih, industrijskih i medicinskih delatnika čiji srpski koreni sežu od 1725. (god. Smrti Petra Velikog), kroz ceo 18. i 19. vek do naših dana. Njegov čukundeda-stric, sremskokarlovački i novosadski profesor Georgije Magarašević pokrenuo je, tačno pre 200 godina, časopis „Letopis Matice srpske” čime je dao podsticaj za osnivanje i same institucije Matice srpske, sledeće 1826. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom Beogradu, kao i studije medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Još u toku studija objavljivao je poeziju u listovima „Student”, „Vidici” i Palavestrinom časopisu „Savremenik”, zatim u Mišićevoj „Književnosti” i Tišminom „Letopisu Matice srpske”. U tim časopisima od 1971. objavljuje i zapise, eseje, književne kritike i prevode angloameričkih pesnika. Povremeno sarađuje sa Trećim i Drugim programom Radio Beograda od 1970. Bio je 1976/77. najmlađi član redakcije „Književnih novina” (gl. urednik prof. Dragan Jeremić) i 1979–1984. u redakciji časopisa „Savremenik” (gl. Urednik Pavle Zorić). Sa grupom intelektualaca i književnika osniva Udruženje „Isidora Sekulić” (1995), u funkciji stalnog izučavanja književnog dela i kulturnog nasleđa Isidore Sekulić. U istom cilju 1995. pokreće i uređuje časopis „Isidorijana” koji širi istraživanja i podršku razvoju savremene srpske poezije i književne kritike.

Specijalizaciju Očnih bolesti završio je 1981. i radni vek proveo kao klinički oftalmolog Gradske bolnice u Beogradu gde je vršio operacije na oku i kapcima i radio na odeljenju za glaukom, bolesti prednjeg segmenta oka i u kabinetu za patologiju vida i kontaktna sočiva. Član je Srpskog lekarskog društva od 1973, potom i Udruženja oftalmologa i kontaktologa Srbije. Primljen za člana Udruženja književnika Srbije (od 1970) i Srpskog književnog društva (od osnivanja 2001), kao i Srpskog PEN-centra (od 1990). Radio (1994–2004) u žiriju Zadužbine „Desanka Maksimović”. Pomagao je u radu (2007–2023) Zadužbine „Dositej Obradović” (upravnica Mirjana Dragaš). Na poziv Fondacije „Borislav Pekić” vrednovao (2011–2019) i nagrađivao poeziju beogradskih gimnazijalaca. Magaraševićeve pesme svrstane su u nekoliko inostranih i srpskih antologija, prevođene su na engleski, italijanski, poljski, nemački, litvanski i makedonski jezik. Magaraševićevom pesničkom delu posvećene su dve knjige: Pesnik i svet, Đorđa Janića (2011) i Pesnik Mirko Magarašević – Zbornik kritičkih radova (2019).

Poetika erotskog kao visok stvaralački izazov poznata je još od začetka Homerovog epa (erotizam lepe Jelene, Kirke, Kalipso) i doba Arhiloha, lirske pesnikinje Safo i Alkeja do Ovidijeve Ljubavne veštine i Katulovih Carmina, od Vijona i francuskih pesnika 17. veka, do već moderno razuzdane erotske poezije (Bodler, Delvo) i urbano utančane (Laforg, T. S. Eliot), ili vrhunskog senzibiliteta u prepoznavanju arhajske erotike (Ezra Paund, Sen-Džon Pers, Rober Marto).

Tanka linija erotske inspiracije u srpskoj poeziji začinje se glasovima anonimnih narodnih pevača i hvata prve književne zamahe u stihovima Sime Milutinovića, Njegoša, Branka i Laze Kostića, da bi razvila savremenu erotsku dubinu tek od Crnjanskog, Rastka i Tišme, ka najboljim, ređim ostvarenjima pesnika današnjice. Pred čitaocima je strogo birana Antologija srpske erotske poezije, prva takve vrste u prostoru srpskog jezika i kulture, što je čini prvorazrednim izazovom baš danas, u vremenima kada oseka srpskog biološkog i etničkog bića vapi za obnovom, toplinom i večnom energijom erotskih podsticaja ka ljubavi i mimo ljubavi.

Pesnici ove antologije – od onih velikih i osvedočenih do neočekivanih i najmlađih – raznovrsnošću svojih glasova i hrabrim izrazom, veoma izazovno svedoče i potvrđuju kako i koliko erotska poezija traži, seže i mâmi vrhunce zanosa i ponore strasti.

Mirko Magarašević

Putopisac Mirko Magarašević ima oko za Tursku, zanimljivu sa svojim protivrečnostima, raznoliku, izazovnu, otvorenu ka Evropi; on eksplicitno poziva na oslobađanje od stereotipnih predstava. Magarašević je precizan u opisu i jednostavan u izlaganju istorijskih činjenica kojima odlično vlada. Spasilac Turske Ataturk je u žiži autorove pažnje. Turska pisma prate zasluge ove harizmatične ličnosti, čiji je život ispunjen vojnim i reformatorskim uspesima, ali je pre svega naglašen etos Ataturkov: njegovo podizanje spomenika poginulim neprijateljima, odsustvo demagogije, njegovo vizionarsko rodoljublje zbog kojeg je Mustafa Kemal Ataturk simbol turskog uspona, a kemalistička Turska most susretanja azijskog i evropskog duha.

Jasmina Ahmetagić

Paund je otkrio kinesku poeziju našem vremenu. Više no iko drugi, Paund je odgovoran za prevrat u poeziji 20. veka.

T. S. Eliot, 1928.

Metodom i duhom Paund je blizak idejnosti koju nalazimo u Danteovoj Božanstvenoj komediji (čiji je oslonac u Vergiliju, a Vergilijevu Homeru). Ta idejnost se zasniva na inkluzivnosti.

Luis Zukovski, 1931.

Poema u slobodnom stihu Cantos objedinjuje sve elemente u večnom toku… bezvremeni su.

V. B. Jejts, 1936.

On je pesnik novih početaka, oslobođenih energija, onaj ko ogromnom radoznalošću probija sve kulturne barijere. Njagova ozbiljnost je nepogrešiva; on govori o našim problemima.

M. L. Rozental, 1960.

Sve ambiciozne poeme našega vremena stvorene su uz Paundovu podršku ili su bile inspirisane njegovim primerom.

Lesli Fidler, 1969.

Paund je bio jedinstven, najuticajniji pesnik veka, nesebični ohrabritelj drugih pesnika. On plovi za znanjem i lepotom, podjednako.


Tom Gan, 2000.

Paund je strogo posvećen preciznoj pesničkoj slici, jasnom uvidu u prizor, emociju i raspoloženje. Кo ne sluti i ne razume poetiku Ezre Paunda, neće moći da bude na tragu novog ni u poeziji svoga
jezika.

Mirko Magarašević, 1967/2017.