DOMAĆE KNJIGE

Ono što izbija u prvi plan kad se predstavlja Ogai – istorijska fikcija i realistične skice života u tranziciji – kao da dodatno utvrđuje uvreženu sliku „velikog intelektualca”; on je velik, ali i nepristupačan. Tim se više Vita sexualis izdvaja iz njegovog opusa. Naizgled erotski roman, okarakterisan je kao „znak da je Ogai konačno sišao s uma” i zabranjen od strane vlasti po objavljivanju. I dan-danas je među istraživačima japanske književnosti ovo delo obavijeno neprijatnom tišinom.

Šta je Vita sexualis (lat. „seksualni život”)? Ogai, čini se, nije imao nameru da skandalizuje čitaoca. Upravo suprotno – protagonista nam na samom početku romana saopštava da njegova „seksualna istorija“ ima obrazovno-vaspitnu ulogu. Ona nastoji da ne pripada „pornografiji” i „erotskim pričama”, koje Šizuka uzima za „neozbiljne knjige”.

Iako je zbog tematike zabranjen tri nedelje nakon objavljivanja, Vita Sexualis je mnogo više od erotskog romana. Narator, profesor filozofije, bori se sa pitanjima seksualne želje, seksualnog vaspitanja i pravog mesta senzualnosti. On priča priču o sopstvenom putovanju u seksualnu svest, koje traje petnaest godina, od njegovog prvog izlaganja erotskim drvorezima u dobi od šest godina, do njegovog prvog fizič-kog odgovora na ženu i njegovog konačnog susreta sa profesionalnom kurtizanom. Osim što je dirljiva priča o punoletstvu jednog dečaka, Vita Sexualis je takođe važan zapis o moralnim borbama Japana tokom kulturnih preokreta poslednjih godina Meiđi ere.

Mori Ogai (1862−1922), japanski književnik, prevodilac, književni kritičar i istovremeno vojni lekar i naučnik, jedan je od nosilaca modernizacije u Japanu krajem 19. i početkom 20. veka. Značajno je uticao na razvoj savremene japanske književnosti. Rođen je kao Rintaro Mori i u svojoj devetnaestoj godini postao je najmlađi lekar sa licencom u Japanu. Stupio je u vojsku, koja ga je ubrzo poslala na četvorogodišnju specijalizaciju u Nemačku.

Svoja prva dela stvarao je crpeći inspiraciju iz uzbudljivog iskustva koje je poneo iz Nemačke, kao i iz svoje ljubavi prema evropskoj književnosti. Sa nemačkog jezika prevodio je mnoge svetske pisce. Doprineo je da se u Japanu usvoje pravila i tehnike zapadnoevropske literature.

Međutim, uvidevši da je prihvatanje zapadnih uticaja u Japanu postalo površno i nekritičko, Ogai se okrenuo traganju za sredstvima kojima će japansku tradiciju postaviti rame uz rame sa inovacijama iz evropske kulture. Među njegovim značajnim delima su: Igračica, Vita sexualis, Divlja guska, Poslednja volja Okicu Jagoemona, Porodica Abe, Gazda Sanšo.

Mori Ogai PORODICA ABE i druge priče, izbor, prevod s japanskog i pogovor Danijela Vasić
Mori Ogai (1862−1922), istaknuti japanski književnik, jedan je od nosilaca modernizacije u Japanu krajem 19. i početkom 20. veka. Njegov roman Divlja guska objavio je Tanesi 2014. Za jedan broj svojih dela inspiraciju je nalazio u socijalnim i moralnim obrascima lojalnosti i samopožrtvovanosti samurajskog Edo perioda (1603–1868). Koristeći teme iz ranije istorije, sasvim aktuelne i u njegovo vreme, Ogai se trudio da istakne sve ono što je smatrao uzorom ponašanja, insistirajući i na kritici negativnih pojava u društvu. Tako su nastale priče koje je on nazvao rekiši šosecu (pripovetke sa istorijskom tematikom), a najvažnije iz tog opusa odabrane su za ovu zbirku.


Knjiga počinje pričom „Zaveštanje Okicu Jagoemona“, koju je Ogai napisao kao reakciju na ritualno samoubistvo (đunši) generala Nogija Maresukea, povodom smrti cara Meiđija (1912). Ovaj čin je prizvao prošlost i doveo u pitanje savremene stavove Japanaca prema životu, smrti i ličnoj odgovornosti. I „Porodica Abe“ za temu ima đunši, ali nagone samodestrukcije i samopožrtvovanosti opisuje u sasvim drugačijem svetlu, otkrivajući najskrivenije kutke čovekove duše. Okosnica „Krvne osvete na Gođiingahari“ je opsednutost krvnom osvetom. I u njoj, ali i u pripovetkama „Starac i starica“ i „Poslednja rečenica“, likovi snažnih žena ističu se odanošću, poštenjem i slobodoumljem...


Našem čitaocu priče Morija Ogaija zanimljive su zato što bacaju novo svetlo na životne stavove Japanaca iz ranijih vremena, naročito ratnika ‒ samuraja.

Divlja guska (1911–13) je prvi roman na srpskom jeziku i ujedno najvažnije delo jednog od najvećih japanskih pisaca. Radnja romana smeštena je u Tokio krajem 19. veka, kada je Japan bio na značajnoj društvenoj prekretnici, u sudaru starog i novog, stranog i domaćeg. Kroz isprepletane životne priče, Ogai osvetljava stavove i običaje Japana u naletu nadolazećih promena. To je pripovest o neostvarenoj ljubavi. Narator sa simpatijama priča o događaju iz svojih studentskih dana, čiji su junaci njegov drug, Okada, i prelepa Otama.