DOMAĆE KNJIGE

Ako danas postoji regionalno tržište u kulturi, ono je ograničeno
na pop i narodnjačke muzičare. Tek poneki pisac pređe granice
novih država. Možda je ključ u tome što je Jugoslavija, već po
svojoj složenoj višenacionalnoj i multikulturnoj strukturi, bila
neka vrsta globalne sredine. Svako delo koje bi se probilo na
opštejugoslovensko tržište, već je prevazilazilo uske nacionalne
okvire. Tako je i jugoslovenska kultura bila svetska kultura u
malom. Otuda, na primer, to dobro poznavanje geografije kod
danas starijih Jugoslovena. A to je, znamo, deo opšte kulture.
Ovako je legendarni pobednik „Kviskoteke“, istoričar i čovek koji
je, po sopstvenom priznanju, „25 godina pravio kvizove okružen
kubikom rečnika, enciklopedija i leksikona“, pisao krajem 2020.
godine. Povoda za knjigu Predraga J. Markovića – jer o njemu
je reč, naravno – bilo je tada nekoliko: preminuli su tada i Lazo
Goluža, simbol opšte (jugoslovenske) kulture, i Aleks Trebek,
voditelj „Džepardija“, simbol opšte (američke) kulture.
Ono što Peđa Marković tada nije mogao da zna, mada su se
obrisi te ideje poodavno krčkali – jeste da će već drugu godinu
provesti „praveći kvizove“. Tačnije, ovaj jedan kviz, „Uhvati
zeca“, koji je sa prvog velikog regionalnog sajta velikeprice.
com sada dostupan i kao ova knjiga.

Prošireno i dopunjeno izdanje sa mapama.

Pred vama je novo izdanje Alternativne istorije Srbije, prošireno, izmenjeno i značajno dopunjeno. U njemu se nalazi i Alternativni istorijski atlas Srbije, u kome su predstavljeni zamišljeni pravci razvoja istorije srpske države i naroda.

Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga Alternativna istorija Srbije pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO...

„Srbi su istoričan narod i vole da govore o svojoj prošlosti. Ali nijedna generacija ne izvlači pouku iz te prošlosti, već uči istoriju kroz nova i sve teža iskušenja i stradanja, kako je pokazao XX vek. U tom susretu sa sopstvenom prošlošću, Srbi vole da razmatraju – šta bi bilo da je bilo. Predrag Marković i Čedomir Antić su upravo protumačili srpsku istoriju na takav način: pokušali su da daju alternativne pravce toka te istorije sa ključnih istorijskih raskrsnica. Ili da tumače eventualne poteze srpskih lidera, da su ostali duže na životnoj i istorijskoj sceni. Poduhvat dostojan poštovanja, jer često konzervativna, naša istoriografija ne prašta alternativne pravce i hrabra promišljanja. Ubeđen sam da će čitaoci rado prihvatiti ovu knjigu, jer će ih ona voditi neobičnim saznajnim putevima i podsticati na razmišljanja i pouke o sopstvenoj prošlosti.“ Dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju