DOMAĆE KNJIGE

Jedna od nacenjenijih i najnagađivanijih srpskih pesnikinja poslednjih decenija Radmila Lazić, tragajući za novim temama, negujući sočan jezik na kakav su njeni čitaoci navikli, “huli” braneći – ženu!
Štiteći njena prava, njenu lepotu od “bledolikih muškaraca” koji ženske reči “kao bisere prosipaju pred svinje”, pesnikinja u zbirci “Hulim i potpisujem” plete uzbudljive, originalne, protestne i zavodljive pesme.
To je jedan potpuno novi pesnički vetar i pesnički miris, samosvojan i savremen.
Iako pesnikinju nije strah da “više neće pisati presme”, iako od nje već “povraća”, ona je ovom knjigom mašte, snažnih poruka i raznovrsnosti pokazala da nam baš ovakve knjige trebaju.

Radmila Lazić unosi u našu savremenu poeziju autentičan potres. Njeno pesničko delo je nešto novo i jeste pravi odgovor na izazov vremenu…
Kada čitamo njene pesme, biva nam jasno čemu poezija. Lirski naboj, dramski intenzitet, besprekoran ritam i, kao kruna, puna i moderna životnost odlikuju njeno pesničko delo. Najpresudniji dokaz je da tu poeziju možemo voleti, i da svakom ko je čita nije mogućno da odoli njenom izrazu…

Gojko Tešić

Odavno srpska poezija nije dobila tako samosvojan, iskren i provokativan pesnički glas kao što je to glas Radmile Lazić… Moglo bi se reći da Lazićka ispisuje poeziju na sopstvenoj koži. Ta poezija je duboko autobiografska, duboko lična. I sve ječi upravo od tog bolnog pisanja-tetoviranja po sopstvenoj koži.

Milisav Savić

Beskompromisna proza jedne od najznačajnijih savremenih srpskih pesnikinja.

Zapitanost nad naoko običnim događajima koji okružuju svakog čoveka pretvara teme, prizore i situacije u prozi Radmile Lazić u jedinstvene senzacije, u iznenađujuće slike kojima autorsko tumačenje dodaje sjaj i čar prvog doživljaja.

Kako klasici mogu biti neučtivi dok zapitkuju i jedu kiflu, po čemu hladna gradska kupatila podsećaju na kupatila u Aušvicu, mogu li se pratiti slučajnosti u životu i u njima prepoznavati naročiti znakovi, kako se rešava matematika dopisivanja ili prepoznaje svoja klupa u životu – samo su neke od mnogobrojnih proznih senzacija u ovim medaljonima Radmile Lazić.

U jednoj priči pripovedački subjekt poslaće nam upozorenje: „Ne veruj mi. Ne nasedaj. Ja to samo podražavam život.“ Ali to je zamka. U ovoj zbirci život se ne podražava jednostrano i suvoparno, nego rukom majstora postaje čudo koje zavređuje i svoje najbeznačajnije trenutke.

„Lirska proza, kratke priče, kolaž od proznih fragmenata, svejedno, tek – vrsna pesnikinja je našla privlačnu, efektnu i efikasnu formu za prividno usputno i slučajno, a zapravo duboko, pronicljivo i opsesivno promišljanje života kao svojevrsno svođenje računa. Značenjska slojevitost ovih proznih minijatura tvori osobene znakove pored puta Radmile Lazić koji obeležavaju njen životni kredo. I više od toga.“ Ljiljana Šop

„Kratki pripovedni zapisi Radmile Lazić, poput krhotina života ili rasejanog tereta svakodnevice, još jedared nam otkrivaju kako odgonetka za čudo zvano Radmila Lazić zapravo ne postoji. Mogli bismo reći da su to zapisi o incidentima ovog ili onog života, ali da se istovremeno pretvaraju i sami u incidente vezane za potragu za smislom. Volećemo ovu knjigu. I čitati je više puta.“ Jovica Aćin