Edvard Rajan je posebno zadužio Srbe, Beograd i Srbiju kao upravnik Vojne bolnice u bombardovanom i porobljenom Beogradu krajem 1914. i 1915. a kasnije kao upravnik svih bolnica na teritoriji Beograda i Srbije, koji je praktično imao jedinstvenu i veličanstvenu misiju u celoj porobljenoj zemlji.
Edvard Rajan nije napisao knjigu, nije slao pisma prijateljima osim nekoliko službenih o situaciji u Srbiji, ali je po svemu legendarna ličnost koja je bila poznata u celom cvetu.
Rajan je, pokazaće se, po veličini i značaju svoga dela, za Srbe isto što i Ardžibald Rajs, ili Flora Sends, ali pomalo nepoznat, zaboravljen i skrajnut.
Eseji Raleta Damjanovića sabrani u ovoj knjizi, daju nam uvid u nekoliko aspekata naše jezičke slike sveta. Pisani u smutnim vremenima od 1987. do 1991. godine, oni se kreću na pograničju tradicionalne visoke kulture, praktične kulture življenja, prostora javnog istupanja i političkog delovanja. Autor se javlja kao tumač kulture i ljudskih naravi, te hroničar vremena, asve kroz elemente jezičke slike stvarnosti. Mada su neki od njih u vezi sa određenim vremenom (i ovde, sasvim prikladno, dati sa odgovarajućim datumom), vrednost knjige u celini, pa i tih tekstova o smutnom vremenu s kraja prošlog veka, nema ograničen rok trajanja. Momenat u vremenu i ljudsko dečanje u njemu samo su polazna tačka promišljanja svevremenskih pitanja. Knjiga Govori srpski biće zanimljiva svima onima koji su zainteresovani za srpsku jezičku stvarnost i jezičku sliku sveta: lingvistima, antropolozima kulture, socijalnim psiholozima…
