DOMAĆE KNJIGE

Knjiga koja je pred vama je odabir Štajnerovih predavanja na temu bolesti i zdravlja (GA 348), ali osnovna premisa je zapravo shvatanje da na čoveka deluje sve što ga okružuje, kao i sve što unese u sebe. Naravno, povezanost čoveka sa prirodom se ne posmatra samo kroz uticaj Zemlje na čoveka, već i čitavog kosmosa i planeta našeg solarnog sistema. Štajner na prvom mestu ističe potrebu da čovek bude prisutan u svakom trenutku svog života i da osvesti sve što radi – bilo da piše, obavlja neki posao, obeduje, uči. Savetuje da se posmatra i spoznaje, a ta spoznaja treba da uzima u obzir i čoveka, kao i svet koji ga okružuje. U predavanjima objavljenim u ovoj knjizi Štajner pokriva razne teme: od toga kako na ljudski organizam deluju alkohol, nikotin, kokain, ali i razne vrste namirnica. Razmatra i uticaj otrova (mineralnih, biljnih i životinjskih) na čoveka, kao i lekovito dejstvo metala i njihovu povezanost sa planetama. U poslednjem tekstu Štajner ističe negativne aspekte nervoze i zaboravnosti i daje konkretne savete kako se ta stanja mogu ublažiti. On poručuje: „Kada pomoću duhovne nauke usmeravamo i vodimo naše misli na ispravan način, tada duhovna nauka neće biti samo teorija, već će postati životna mudrost, nešto što nas u životu podržava i vodi dalje.” (str. 131)

Knjiga koja je pred vama, a čija je tema ishrana – tačnije osvešćivanje vlastite ishrane i svest o duhovnom uticaju hrane – zapravo su objedinjena Štajnerova predavanja koja je održao u periodu od 1906. do 1924. godine, a na temu ishrane i uticaja namirnica na čoveka. Na tim predavanjima je ukazao na uticaj namirnica na čitavo ljudsko biće i to na mnogo osnovnijem nivou, uključujući i duhovne elemente koje ulaze u fizičko telo. Na ovaj način Štajner je izbegao potencijalno neočekivane posledice jednostranog materijalističkog gledišta, koje je ograničeno samo na uticaj supstanci na materijalnom nivou. Imajući u vidu ovu širu sliku, unos ispravne vrste hrane može ili da poboljša i unapredi ili da zakoči i ometa naš razvoj kao celovitih ljudskih bića.

U davna vremena postojao je kontinent Atlantida koji je ležao između Evrope i Amerike. Ovaj deo kopna sada formira dno Atlantskog okeana. Kada je govorio o Posejdonovom ostrvu Platon je zapravo misliio na poslednje ostatke izgubljenog kontinenta. Mnogobrojne publikacije posvećene su tome da dokažu postojanje Atlantide, te nastojanjima da se utvrdi tačna lokacija izgubljenog kontinenta.

U ovoj knjizi Štajner se trudi da specifičnije opiše kakvo je bilo stanje duše naših atlantiđanskih predaka, kao i da ukaže na unutrašnju prirodu uslova u kojima su živeli. Čitalac se, dakle, mora vratiti u mislima u period pre nekih deset hiljada godina, imajući na umu da se ono o čemu ćemo govoriti dešavalo tokom mnogo hiljada godina. Ali, ta zbivanja nisu bila ograničena na kontinent koji danas pokrivaju vode Atlanskog okeana; ona su se isto tako odvijala i na susednim delovima današnje Azije, Afrike, Evrope i Amerike, i sve što se tokom vremena dogodilo na tim kontinentima u procesu evolucije proizašlo je iz te prethodne