DOMAĆE KNJIGE

Toni je sredovečni bivši roker iz Skoplja, zarobljen u rutini posla u državnoj instituciji, koji i dalje živi s majkom u stanu punom uspomena na dane kada je svet bio njegov. Tokom pandemije, nenamerno – ali ipak svojom krivicom – izaziva niz događaja koji nepovratno menjaju njegov život i živote ljudi iz njegove blizine.

Stavljajući sebe na prvo mesto, Toni se nepokolebljivo drži svoje iluzorne predstave o ličnoj slobodi. Umesto da gradi odnose kroz razumevanje i brigu, on se hrani tuđom empatijom i ljubavlju, nesposoban da uzvrati. Zaglavljen između prošlosti i sivila svakodnevice, Toni se nalazi na raskršću između onoga što je bio i onoga što još može da postane.

U svom prvom romanu Rumena Bužarovska majstorski slika portret antijunaka našeg doba koji pokušava da dokuči šta znači biti muškarac u društvu koje se menja brže nego što on može da prati. Toni je lucidna studija samoobmane, muškosti i tradicije, nemilosrdno istinit prikaz društva i društvenih zabluda, koji Bužarovska ispisuje svojim prepoznatljivim stilom: britko, gorko i s dozom surovog humora.

Nakon Boga, Amerika – eseji Rumene Bužarovske

Nakon Boga, Amerika makedonske književnice Rumene Bužarovske zbirka je eseja o njenom putovanju jugom Amerike 2023. godine. Majstorica kratke forme, koju znamo po zbirkama priča Moj muž, Nikuda ne idem i Osmica, zablistala je i u ovoj knjizi – njeni eseji su izrazito lični i politički, a pride su odlična putopisna proza.

Bužarovska nas vodi kroz prostranstva američkog juga, spajajući uspomene na odrastanje u Americi devedesetih sa oštrim zapažanjima o Americi danas.

Duhovita, bez dlake na jeziku, jasnog i čistog izraza, autorka secira američku polarizaciju, sveprisutnost oružja i kapitalističku logiku koja prodire u sve aspekte života. Istovremeno promišlja identitet, otuđenje i uznemirujuća politička kretanja kako u Americi tako i na Balkanu.

Ukratko, Nakon Boga, Amerika intimna je, pronicljiva, pomalo cinična, nekima možda i provokativna, a svakako veoma zabavna knjiga koju ne bi trebalo da propustite.

Osmicu čine kratki odlomci iz života žena i devojčica, naizgled jednostavne priče koje hrle katastrofi i čitaju se kao napete drame. Iako nije u pitanju nova zbirka priča (Osmica prethodi zbirkama Moj muž i Nikuda ne idem), i ova knjiga svedoči o izvanrednom talentu Rumene Bužarovske i nipošto je ne treba propustiti.

Nakon što je prethodnom zbirkom priča „Moj muž“ postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena ovom „proširuje područje borbe“ i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog, „naših“ i „stranaca“, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde.
Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino merilo, a pakost nacionalni sport.
Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom dobacuje izuzetno daleko.


„Dilema pre nego što je ova zbirka izašla bila je ima li autorka da kaže nešto novo, i može li svoj prepoznatljivi izraz da izdigne u nove stvaralačke visine. Posle ovih sedam pročitanih priča, odgovor na oba pitanja je, svakako i bez sumnje – potvrdan.“
Elizabeta Bakovska

„Čitanje ovih priča Rumene Bužarovske književno je iskustvo zbog kojeg ćete bez žaljenja propustiti autobus ili avion, nećete biti sigurni da li je jutro ili veče, a možda zaboravite i da odete po dete u obdanište ili na zakazan pregled kod doktora.“
Sašo Ognenovski




Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.
Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.
Sve ovo je ispisano u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.


Rumena Bužarovska, biografija: Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010) i Moj muž (2014). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.
Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.