DOMAĆE KNJIGE

Roman o platonskoj ljubavi. Svi ti ugovori na nivou Duše su naše Sudbine... A moja je bila da volim njega... Voleli su se pre rođenja, voleli su se i nakon smrti... Karma, prepreke, ni brojni životi nisu uspeli da zauzdaju snagu ove ljubavi. Ma kako da su karmički lanci teški, a iskušenja varljiva... Njihove Duše su uvek uspele da se prepoznaju i nađu put ljubavi... Ono što im je išlo na ruku je što nikada nisu odustajali jedno od drugog ma kako se svet rušio, a okolnosti se komplikovale... „On je bio uvek moj početak i moj kraj... Sve se svodilo na nas dvoje i naše izbore... Nekada su ti izbori bili bolni i neshvatljivi... Sada shvatam da sve što se događalo, što se događa i što će se događati... zapisano je Božijom rukom i voljom... On pravi planove za nas... Ali jedno je sigurno, uvek nam da mogućnost za sreću i bezuslovnu ljubav... a takva je bila naša... Na kraju smo razumeli ono što smo na početku dobro znali...“

„Duša te zna“ je roman o ljubavi koja se morala dogoditi. Oduvek je bila ona...ne znam da li je postojalo vreme bez nje...čak i pre nje... Niti se sećam... „Čekao sam je bez obzira na sve..za mene su minuti bili večnost bez nje... Znao sam da je tako odlučila, ali duša je samo tražila nju... Nije meni trebalo ne znam šta.... Dovoljno je bilo saznanje da je rođena za mene...da ćemo ponovo biti skupa. Čekanje mi nije smetalo kao saznanje koliko joj duša pati... Mnogo puta sam želeo da prekinem igru...ali onda sam shvatio da ju je baš ona želela. Igrao sam po njenim pravilima, jer sam bio zavistan od njene blizine...“ Menjala je oblike, igrala razne uloge života, prolazila kroz životne nedaće verujući da joj nije suđeno da bude voljena sve dok se nije setila da je sve jedna velika igra karme... I kad je posustajala, on je bio tu... Onda je zaigrala drugačije... i srušila ono što ih je razdvajalo.

Kako nam život da mali milion prepreka, da na svakoj posustanemo, razmislimo gde smo, i šta želimo biti. Ništa nije tako tragično kao odustati od sebe i svojih snova…zaboraviti ko smo zapravo… Koliko god bežali od svoje prirode, ona nas kad-tad sustigne… Život možda nosi prepreke, ali je svaka tu samo da bismo ojačali i postali bliži sebi, svaka je blagoslov koji nam donosi novu nadu, da će posle iste biti bolje… I hoće… Život uvek da drugu šansu…kada se iskreno pokajemo zbog jedne odluke koja nam je promenila smer i uništila Sudbinu… Kada poželimo… Bog nam to i omogući…. Valentina je samo želela da bude voljena i prihvaćena… Uvek sa pozitivne strane opravdavala životne nepravde, dok nije svaki put bila prevarena od strane svojih najvećih ljubavi. Jednu je tragično izgubila, a druga ju je svirepo izdala… Praštala je radi ljubavi, maštala o lepšem životu, i preko noći odbacila bol, poželevši luksuz i prestiž, shvativši da ljubav nije za nju. Ljubav pokreće, ali i uništava…Preko noći postala žena najuticajnijem narko bos-u…i pomislila da može biti drugi neko…Kako se klupko odmotavalo, a životna struja tekla, gledajući opasnosti u oči svaki dan, živeći život kakav bi svako poželeo…shvatila je… da se samo zavaravala…

Šta se dogodi kada se igrom Sudbine spoji prošlost i sadašnjost i rodi velika ljubav, koja ne priznaje granice, pravila, čak ni vekove? Kada propali režiser poželi da sebi skrati život, jer nema više primanja, posla, ni verenicu koja mu je okrutno okrenula leđa, misteriozna mlada žena ga spašava, nudeći svoje prijatno društvo. Misteriozna žena ima svoju tajnu, koja ih povezuje….„Jedina stvar koje mi je žao, bila je upravo ta što sam ga lagala. Nisam to činila stoga što sam neiskrena, niti što sam zla, već zato što mi je bio potreban. Sve vreme…nisam znala koji način da primenim, i kako da ga zaustavim…bio je to jedini način…najbolji način…poguban za oboje, ali ipak nije mi žao…ne kajem se ni zbog čega. Radujem se zbog svega što sam učinila, i žao mi je što nisam mogla više da pružim, ali to je bila viša sila, a ne moja volja.“